Dr Nikola Matavulj, ginekolog u beogradskoj Opštoj bolnici Acibadem Bel Medic, stručnjak
za uroginekološku patologiju, uveren je da tabu tema stres urinarne inkontinencije može da se demistifukuje
informisanjem žena o načinima lečenja, a posebno o novoj, jednodnevnoj hirurškoj terapiji koja je poslednjih
godina postala “zlatni standard” za tretiranje ovog stanja
Rak dojke se danas uspešno leči, ali ga treba otkriti u što ranijoj fazi – skrining mamografijom,
ili na preventivnom ultrazvučnom/mamografskom pregledu kod kvalifikovanog radiologa. Prim. dr sci. med Magdalena Radović,
specijalista radiologije u Acibadem Bel Medic-u, vrhunski stručnjak za dijagnostiku dojke, ukazuje na značaj najsavremenijeg
dijagnostičkog algoritma u otkrivanju tumorskih promena na dojci, kao i na prednosti sofisticirane dijagnostičke
opreme koja se koristi u ovoj renomiranoj beogradskoj bolnici
Trista miliona ljudi u svetu živi u šumskim područjima, a opstanak 1,6 milijardi stanovnika naše planete u direktnoj je zavisnosti od šuma.
Šume su stanište ogromnog broja biljaka i životinja, od kojih mnoge još čekaju da budu otkrivene.
U svetu se koristi na stotine definicija šuma, zavisno od toga koji se faktori uzimaju u obzir: geografski lokalitet, gustina šumskog pokrivača,
visina ili vrsta drveća, način korišćenja posmatranog zemljišta, ekološki faktori, pravna regulativa...
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) definiše šumu kao "zemljište veličine preko 0,5 ha sa drvećem čija visina premašuje 5 m,
i šumskim pokrovom od preko 10 odsto. Podaci iz 2020.godine pokazuju da šume u svetu zauzimaju 4,06 milijardi hektara, tj. približno 31 odsto kopnene površine Zemlje.
Drveće spada u najrasprostranjenije žive organizme na Zemlji. Drvo nije samo zelenilo koje je
ko zna kad započelo svoj život. Drvo je živi organizam ravnnopravan čoveku u svom životu na zajedničkoj planeti,
majčici Zemlji. Drvo ima svoj život, svoje ćudi, svoje nedoumice, svoje želje, svoje radosti, svoje tajne, svoje
neobičnosti. Nekada smo zbunjeni kakav ono život živi, u raznoraznim veličinama i oblicima u vrsti kojoj pripada.
Drvo pije vodu isto kao kad deca piju sok na slamku. Povuče se ustima vazduh iz slamke,
a sok krene naviše. U celom drvetu postoji vodeni stub, od korena do naјviših listova. Pod uticajem toplote
vazduha, list se znoji i isparava. Sa isparavanjem stvara se sila usisavanja, koja kroz vodeni stub potiskuje
vodu za dopunu uvis, pod uslovom da se vodeni stub ne prekine. Molekuli vode u vodenom stubu povezuje kohezija-
privlačne sile. Čim se na listu zbog isparavanja oslobodi mesto, nanizani molekuli vode, malo po malo
se podižu naviše, ispunjavajući prazninu isparenog dela.
Prema podacima Organizacije za poljoprivredu i hranu (FAO), na našoj planeti ima
četiri milijarde hektara šume (32% kopna). Petina svetskih šuma je u Rusiji, milijardu i 250 miliona hektara.
Sibirske tajge (altajski, šumovite planine), kojima čarobnu lepotu daju tamna smrča, sibirska jela i bor,
ariš i breza, u besputnim prostranstvima blizu arktičkog kruga, čine ovu oblast jednom od najšumovitijih.
Skandinavske zemlje nastanjuju jednolične četinarske šume, kontinentalnu Evropu mešovite i listopadne zajednice.
Kontrast šumskim arealima severne hemisfere su kišne šume (prašume) tropskog pojasa (ima ih i na Aljasci).
Teritorija Srbije čini 2,1 odsto evropskog kopna, ali se možemo pohvaliti biodiverzitetom
koji zadivljuje: svoj dom kod nas nalazi oko 70 odsto faune sisara i gotovo 74 odsto faune ptica Еvrope.
Šumama, kao posebnoj dragocenosti, poklanja se ogromna pažnja.
Trista miliona ljudi u svetu živi u šumskim područjima, a opstanak 1,6 milijardi
stanovnika naše planete u direktnoj je zavisnosti od šuma. Šume su stanište ogromnog broja biljaka
i životinja, od kojih mnoge još čekaju da budu otkrivene.
Tokom poslednjih nekoliko decenija sve su uočljivije promene klime koje su posledica ljudskih
aktivnosti a ne prirodnih procesa u atmosferi. Za njih je uveden termin: klimatske promene. Uobičajno je da
se deo Sunčevog toplotnog zračenja koje stiže do Zemljine površine odbija u atmosferu, gde ga apsorbuju neki
gasovi (najviše ugljen-dioksid i metan) i ponovo dozračuje na Zemlju umesto da ode u svemir. Od početka 20.
veka došlo je do značajnog povećanja sagorevanja fosilnih goriva, što je oslobodilo veliku količinu ugljen-dioksida
tako da se u atmosferi povećala njegova koncentracija.
Tian šan označava niz planinskih venaca u pograničnom pojasu Kine, Kirgistana, Uzbekistana i Kazahstana. Može se prevesti kao „nebeske planine“. Na visini od preko 2000 m su šume smreke.
Na krajnjem severozapadu Kine je autonomna oblast Šinđiang. U tom delu zemlje, u okviru Tiana šana, posebno je zastupljeno drvo čiji je stručni naziv Picea Schrenkiana, poznato i kao azijska ili Šrenkova smrča.
Ovo zimzeleno i blago nagnuto drvo obično je visoko 40-60 m. Šišarke menjaju boju tokom vremena: najpre su ljubičaste a, kada sazru, postaju braon. Veruje se da ova šuma postoji duže od 4000 godina.
Smreke na južnim i severnim padinama Tian šana čuvaju do dve i po tone vode i važan su izvor građevinskog materijala za industriju, pre svega u proizvodnji papira.
Zaštićenim šumama divljih jabuka koje se danas prostiru u još samo nekim područjima
duž planinskog lanca Tjen Šan, u Kazahstanu, sada haraju medvedi i druge životinje koje se hrane
njihovim plodovima. Osim divljih jabuka uobičajenog ukusa, tamo postoje i jabuke sa ukusom meda,
bobičastog voća, ruže, anisa, kokosa, limunove i pomorandžine kore, sladića, jagode, ananasa, zelene
banane, kruške, krompira, čak i kokica! I dok su neke sorte takve da mogu odmah da završe u prodavnici,
druge su toliko kisele ili gorke da su prosto nejestive, što je činjenica koju su, izgleda, prvi utvrdili medvedi.
Istorijski gledano, visoka inflacija podstiče krčenje šuma jer je zemljište efikasna
barijera protiv povećanja cena. To je slučaj sa brazilskim Amazonom gde visoka inflacija ubrzava
krčenje šuma zbog toga što je kupovina zemljišta jedan od najboljih načina da se zaštiti vrednost
novca i da se profitira od rastućih cena s obzirom na to da cena zemlje brže raste od ostalih cena.
Tekuća inflacija se mahom odnosi na sektore koji su direktno vezani za šume.
Najtoplije tačke na putu potrage za vanzemaljskim oblicima života su prirodni sateliti
u spoljašnjem solarnom sistemu, a svaki od njih ima tečne okeane ispod svoje ledene površine.
Tu je Saturnov prirodni satelit Titan, koji skriva debeli sloj slane vode ispod zaleđene površine
išarane jezerima tečnog ugljovodonika. Titanov brat Enkelad je takođe otkrio svoje podzemno more
mlazevima poput gejzira koje izbacuje iz pukotina u blizini južnog pola. Mlazevi su, takođe,
primećeni kod Jupiterovog satelita Evropa, koji se može pohvaliti dubokom vodom površine veće
od svih okeana na Zemlji zajedno. Svaki od ovih vanzemaljskih vodenih lokaliteta može biti mesto
„druge geneze“, odnosno pojave života kakav je nastao na našoj planeti pre više milijardi godina.
Odakle potiče materijal koji je stvorio Veliki prasak, tj. šta se dogodilo da se
stvori taj materijal? “Poslednja zvezda će se ohladiti i izbledeti. Svemir će ponovo postati praznina,
bez svetla i života”, upozorio je svojevremeno fizičar Brajan Koks. Sve veća izbledelost poslednje zvezde
samo je početak beskrajno duge mračne epohe. Svu materiju će pojesti crne rupe, koje će potom ispariti
u jedva primetnoj svetlosti. Prostor će nastaviti da se širi sve dok to tinjajuće slabašno svetlo ne postane
nemoćno za bilo kakvu interakciju. Šta će se onda desiti? Neki kosmolozi veruju da će prethodni hladan,
taman i prazan svemir postati izvor još jednog Velikog praska.
Sastav Crvene planete se razlikuje od Zemljinog, što upućuje na to da su dve planete,
pre više od 4,5 milijardi godina, nastale od različitih materijala “Marsotresi” koje je zabeležila NASA-ina
sonda “InSight” omogućili su naučnicima da dođu do saznanja o veličini jezgra s tekućim metalom, debljini kore
i plaštu planete. Ova otkrića dovela su do boljeg razumevanja unutrašnjeg sastava Marsa i do nekoliko iznenađujućih saznanja.
U jednoj novoj studiji rađenoj u SAD navodi se da gasovi koji okružuju
Pluton nestaju i da se pretvaraju u led dok se ova patuljasta planeta udaljava od Sunca.
Plutonova atmosfera je tanka i sastoji se mahom od azota i malih količina metana i ugljen-monoksida.
Sa padom površinske temperature, azot se smrzava, a to dovodi do gubitka atmosfere.
Koliko ima meseca u Sunčevom sistemu? Astronomi odgovaraju sa: mnogo. Recimo, tokom
2013. godine otkriven je 14. mesec planete Neptun, nazvan S 2004 N1. Reč je o objektu prečnika 18 km
koji je otkriven posle pet godina traganja. Ovim otkrićem broj meseca koji kruže oko planeta našeg
sunčevog sistema povećan je na 172 poznata, uključujući i mesece oko Plutona.
Inženjeri robotike i mehanike u JPL (Let Propulsion Laboratory), rade na 3D
štampanim robotima veličine 1 cm koji su opremljeni senzorima. Letelica koja bi izbušila rupu
u ledu pustila bi mikrorobote koje bi potom kontrolisala preko mikrotalasa.
Iako je rover “perseverance” sleteo na Mars još 18. februara, glavni naučni eksperimenti zasad čekaju.
Osnovni cilj ove misije je: otkriti tragove života na planeti.
Do sada, rover je snimio svoju neposrednu okolinu i analizirao dostupno kamenje na tlu. Ono do čega se došlo upućuje na
zaključak da je kamenje vulkanskog porekla i da su vetar i voda delovali na njih. Smatra se da je taj deo Marsa nekada
davno bio deo rečne delte, a to znači da je bio pogodan za razvoj mikroba - ako je ikada bilo života na Marsu.
Tokom istraživanja prvi put je uočen vrtlog vetra kako nosi prašinu.
Razmatrajući uslove za ulazak u crnu rupu, dvojica fizičara sa koledža Grinel, SAD,
Leo i Šanšan Rodrigez uporedili su dve vrste crnih rupa: one veličine našeg Sunca, i one supermasivne,
sa milionima i milijardama puta većom masom. Te manje crne rupe ne rotiraju, a njihov poluprečnik horizonta
događaja iznosi približno 3,2 km. (Horizont događaja je tačka bez povratka u kojoj gravitacione i druge
sile crne rupe postaju toliko moćne da im ni svetlost ne može pobeći.)
Narodna republika Kina je, zahvaljujući neprekidnom ekonomskon i tehnološkom usponu
svoje ekonomije, stvorila osnovu za ambiciozni kosmički program koji se, po postignutim rezultatima
, približava dostignućima država sa znatno dužim iskustvom u kosmičkim istraživanjima. Kina je treća
komička sila (posle SSSR-Rusije i SAD) koja je sopstvenim sredstvima lansirala kosmonaute (kineski:
taikonaute)u Zemljinu orbitu. Njen prvi kosmički brod „šenžou 5“ je 2003, sa jednim taikonautom,
obavio 14 krugova oko Zemlje.
Kineska kompanija “Space Transportation” razvija "raketu s krilima" koja će biti
dizajnirana prvenstveno za svemirski turizam, ali i ekstremno brz prevoz putnika - slično konceptu
kompanije SpaceX, iz 2017. godine. Njeni inženjeri su saopštili da projektuju letelicu za brzi transport
suborbitalnim svemirom između bilo koje dve tačke na Zemlji. Navedeno je da će cena njihovog “hibrida”
aviona i rakete biti daleko manja od cene raketa koje nose satelite.
Poput pisaca koji su izlašli iz Gogoljevog šinjela, za istraživanja u oblasti veštačke inteligencije
može se reći da su izašla iz matematičkog šinjela. I od tada se vrte u krug. Možda se jedina skromna izjava koja se
pripisuje Isaku Njutnu (Isaac Newton) nalazi u pismu koje je uputio kolegi fizičaru Robertu Huku (Robert Hooke):
„Ako sam video dalje od drugih, to je bilo zbog toga što sam stajao na ramenima divova“. Bilo da se radi o ličnoj
skromnosti ili, kao što neki autori tvrde, slabo prikrivenoj uvredi upućenoj onižem i pogrbljenom Huku na račun
njegovog fizičkog izgleda, Njutnov doprinos nauci ostaje neosporan.
Jedna od najčešćih primedbi za kriptovalute je da je ona “nevidljiva”, jednostavno kažu kritičari.
Kako je moguće da nešto takvo postoji a da ih ne osetimo realno u postojanju. Čitaoce ovoga puta navodimo na činjenicu da,
recimo sada, u doba kovida i krize, jedino dva sektora idu napred užurbano - a to su sektor proizvodnje oružja i IT.
Tradicionalna proizvodnja podrazumeva ulaganja u pogone, mašine, radnike itd. tako da postoje čitave multinacionalne
kompanije koje imaju imovinu veću od budžeta pojedinih država.
Pored nespornog talenta, potrebe za stalnim učenjem i upornosti, matematičare krasi i entuzijazam.
Ispoljavajući ga u svom radu, matematičari su mnogima pomogli da zavole matematiku, smatrajući da se ona može razumeti
ako se njeno učenje učini pristupačnim i zanimljivim. Sigurno da je i entuzijazam Aleksandre Ravas, matematičarke i
informatičarke, ambasadorke Globalnog matematičkog projekta i popularizatora matematike doprineo da svetlost dana ugleda knjiga
„KOVIDnevnik matematičaraˮ.
Pedagoški muzej iz Beograda je, prošlog novembra, obeležio 125 godina postojanja,
otvaranjem čak četiri izložbe: „Ðačka moda kroz epohe“, „Milan Kašanin - u senci slave“, „Znamenite
žene u srpskoj književnosti“ i „Zašto volim Srbiju.“ Na ovaj način Muzej je predstavio raznovrsnu i
bogatu građu sa kojom raspolaže i obratio se „mladosti svih uzrasta.“
Gubitak mišićne mase je jedan od efekata starenja koji znatno
doprinosi invaliditetu kod starijih osoba. Naučnici sa Instituta Salk (SAD)
proučavaju načine za ubrzanje regeneracije mišićnog tkiva, koristeći kombinaciju
molekularnih jedinjenja koja se obično koriste u istraživanju matičnih ćelija.
Naučnici sa Fakulteta za hemiju i farmaciju Federalnog univerziteta
Severnog Kavkaza (NCFU) su, u saradnji sa američkim kolegama, prilikom traganja za
lekom protiv korona virusa, otkrili i supstance koje mogu da budu veoma efikasne
protiv neuroblastoma.
Istraživanje irskog RCSI Univerziteta za medicinu i zdravstvene
nauke pokazalo je da majčino mleko blagotvorno deluje na kardiovaskularno zdravlje
i rani kardiovaskularni razvoj kod nedonoščadi. Prema studiji objavljenoj u časopisu
JAMA Network Open, ovo istraživanje sprovedeno na 80 nedonoščadi prvo je takve vrste
koje pokazuje da nedonoščad hranjena majčinim mlekom imaju poboljšanu srčanu funkciju
u dobi od godinu dana, sa vrednostima koje se približavaju onima kod zdrave odojčadi.
Veći broj naroda u severoistočnoj Kini, u regionu poznatom
kao Mandžurija, nekada se nazivao Jurčen. U vreme vladavine dinastije Ming
jedna od tri grupe Jurčena zvanično je nazvana Jeren, što znači: divlji ljudi.
Oni su naseljavali krajnji sever Mandžurije. Iz Jeren Jurčena će proisteći više
etničkih zajednica. Jedan od tih naroda su Nanajci.
Civilizacija Maja se prostirala na teritoriji pet današnjih država:
pored znatnih delova Meksika, Hondurasa i El Salvadora, obuhvatala je čitavu današnju
teritoriju Gvatemale i Belizea. Na krajnjem severu Gvatemale, nalazi se arheološki
lokalitet San Bartolo. Tu su pronađeni najstariji natpisi na majanskom pismu.
Potiču iz 3. stoleća pne. Reč je o zapisima u kamenu, odnosno o
nekoj vrsti drevnih murala.
U centru Australije je prostrana i retko naseljena
Severna teritorija. Na oko hiljadu kilometara od prestonice ove
teritorijalne jednice je lokalitet Anmatdžer. U okviru te celine
je nalazište fosila Alkuta, iz geološke epohe Miocena.
Mimikrija i aposemija su primeri evolutivne adaptacije, da bi se poboljšale šanse za opstanak.
Prirodna selekcija je pojava koja prouzrokuje evolutivnu adaptaciju, pa su biolozi definisali adaptaciju kao
karakteristiku koja se razvila iz prirodne selekcije. Mimikrija i aposemija su veoma važne osobine živog sveta
i na neki način su deo odbrambenog sistema, nastalog da bi se zavarali mogući predatori - mada pomažu i predatorima da lakše uhvate svoj plen.
Porast broja stanovnika na Zemlji i zadovoljavanje potreba potrošačkog društva
uticao je na preveliko trošenje prirodnih resursa i energije, što je dovelo do osiromašenja
resursa u zadnjih dvesta godina. Tokom poslednje četiri decenije, globalna upotreba sirovina
se gotovo utrostručila, sa 26,7 milijardi t u 1970. godini na 92,1 milijardu t u 2017. godini,
sa predviđanjima da će do 2050. godine biti između 170 i 180 milijardi t! Ovakvo trošenje
sirovina je istovremeno povećalo zagađenje i uticalo na klimatske promene pa se u poslednjih
nekoliko decenija pokrenula globalna diskusija o mogućnostima opstanka čovečanstva na Zemlji
uz postojeće trendove porasta svetske populacije, industrijalizacije i proizvodnje hrane,
koja je pokazala da se rešavanju ovog problema mora pristupiti sistematski.
TPre 12.000 godina postojala je teritorija naseljena ljudima koja se danas
nalazi ispod Severnog mora. Jedan sudbonosni momenat doveo je do plavljenja i nestanka ovog
sveta pre 7.500 godina. Istraživači veruju da su klimatske promene glavni krivac zbog čega
je porastao nivo mora, a materijalna kultura drevnih ljudi završila pod vodom.
Hetiti su bili narod u Anadoliji koji je stvorio moćnu
državu u 2. milenijumu pne. Glavno središte i prestonica bio je grad Hatuša.
Naziv države je bio Kraljevstvo Hatuša. Od treće decenije 20. veka intenzivirana
su arheološka, istorijska i jezička istraživanja Hetita, što je rezultiralo stvaranjem
posebne multidiciplinarne nauke koja se zove hetitologija.
Arapski putopisac, istoričar i geograf, Al-Masudi (oko 896-956) napisao je ove veoma
interesantne redove o Slovenima i njihovoj staroj religiji i verskim spomenicima u svojoj knjizi
Zlatne livade i rudnici dragulja: "Bejaše kod Slovena više svetih spomenika; po rečima filosofa,
jedan bejaše sagrađen na jednoj najvišoj planini na zemlji. Mnogo se hvali na tom spomeniku:
arhitektura, vešt raspored i različne boje kamenja, koje je tu upotrebljeno, veštački mehanizam
namešten na vrhu građevine, tako da se on pokreće i treperi kad se sunce rađa; skupoceno kamenje
i veštački radovi, koji se u njemu čuvahu, koji nagoveštavahu budućnost, i čuvahu od nevolja
sudbine pre njihovog ispunjenja; navode najzad i glasove koji se čuše sa vrha toga hrama, i
utisak koji na prisutnima proizvođahu”.
Naučnici sa Univerziteta Ratgers (SAD) su sa kolegama
sa Univerziteta Buenos Aires (Argentina) otkrili strukture proteina
koje bi možda bile ključne za objašnjenje nastanka života u tzv.
primordijalnoj supi drevne Zemlje. Oni su zaključili da je sve što
je živo moralo prikupljati i koristiti energiju Sunca i hidrotermalnih
izvora. Pošto belančevine uzrokuju većinu bioloških promena, naučnici
su odlučili da istraže kombinaciju to dvoje, odnosno proteine koji vežu metale.
Stručnjaci već neko vreme pominju opasnost koja preti od ledenog pokrivača
na zapadu Antarktika, gde bi se glečer veličine Britanije mogao raspasti i istopiti,
posle čega bi došlo do porasta nivoa mora širom sveta za više od pola metra. Na vrhu
i ispod glečera Tvajts, jednog od najvećih na svetu, pojavile su se pukotine, pa se
strahuje da bi se glečer mogao raspasti i istopiti u roku od pet godina?
Polovinom januara, u Australiji je izmerena
temperatura vazduha od od 50,7 stepeni Celzijusovih, što je
najviša temperatura na planeti u poslednjih šest decenija.
Stručnjaci su poručili stanovništvu ugroženog područja da
ostane u zatvorenom sve vreme tokom trajanja toplotnog
talasa na severozapadnoj obali kontinenta. Klimatolozi
su ponovo upozorili na globalno zagrevanje nastalo usled
efekta staklene bašte, posebno zbog korišćenja fosilnih goriva.
NASA-ina sonda “Juno” nedavno je snimila zvuke koji dopiru sa Jupiterovog satelita Ganimeda. Pored ovog najvećeg Jupiterovog satelita sonda je prošla 7. juna 2021. Krajem prošle godine NASA je objavila audiosnimak u trajanju od 50 sekundi.
Sonda je opremljena instrumentom nazvanim “waves” (talasi), kojim snima električne i magnetske radio-talase iz Jupiterove magnetosfere.
Crna rupa, kažu stručnjaci, guta sve što joj se približi, čak i fotone! To znači da se ne može videti ništa što je iza nje! Njena gravitacija je tolika jaka da savija prostor i vreme. Ipak, kako predviđa Ajnštajnova teorija relativnosti, može da se vidi zadnji deo njenog diska.
Nedavno su, prvi put u istoriji, astronomi direktno uočili ovu reflektovanu svetlost, i to kao odjek rendgenskih zraka iz supermasivne crne rupe udaljene 800 miliona svetlosnih godina, u galaksiji zvanoj I Zwicky 1 (I Zw 1).
U Poljskoj, stručnjaci testiraju “top” koji koristi zvučne talase
kojima odbacuje otrovne čestice u atmosferu i time omogućava ljudima da udišu čistiji
vazduh. Sa vrha metalnog postolja, ovaj uređaj, na svakih šest sekundi, ispušta glasan
zvuk. Svrha je teranje smoga u naseljenim mestima u kojima tokom zime dimnjaci ispuštaju
gust dim.
U studiji gerofizičara sa Unuverziteta Rajs
(Hjuston, SAD) koja se bavila polarnim lutanjem Zemlje (True
polar wander TPW) navedeno je da se pomeranje planetarne ose
dogodilo pre oko 84 miliona godina, u vreme dinosaurusa.
Istraživači su analizirali uzorke krečnjaka iz Italije,
koji datiraju iz perioda kasne krede (pre 100,5-65,5 miliona godina),
tražeći dokaze o pomeranjima u magnetnom zapisu.
Veverice su u nečemu slične ljudima, navodi se u studiji stručnjaka Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu,
SAD. Ishod njihovih nedavno obavljenih istraživanja objavljen je u časopisu “Animal Behavior” što je, kako se ističe, prvi
istraživački rad na temu "ličnosti veverica" koje žive na zapadu SAD i Kanadi.
Naš region je jedan od najpogođenijih klimatskim promenama,
što se vidi po ekstremima kao što su velike poplave i, sve češće – velike suše.
Vremenske prilike u Srbiji nastaviće da se menjaju, a temperatura će rasti brže
od svetskog proseka, smatraju stručnjaci.
Tri naučnika sa vodećih američkih univerziteta dobili su
Nobelovu nagradu za ekonomiju jer su izveli naučne zaključke iz naizgled
nenaučnih eksperimenata i time pomogli svetu da se približi razumevanju
složenih procesa u društvu i pronalaženju puta ka opštem napretku.
Reč je o Kanađaninu Dejvidu Kardu, Amerikancu Džošui Engristu i Holanđaninu
Gvidu Imbensu. U obrazloženju za dodelu nagrade ističe se da su ova trojica
naučnika „pokazali da prirodno eksperimentisanje može dati odgovore na pitanja
koja su ključna za društvo, kao što su minimalna plata i kako razmere imigracije
utiču na tržište rada”.
Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić,
Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Vladimir Nikolić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović,
Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
