MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 104 | ŠUME
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 104
Planeta Br 103
Godina XIX
Mart-April 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Šume / Kiše i inflacija, izbori

Sve je u ruci čoveka

 

Istorijski gledano, visoka inflacija podstiče krčenje šuma jer je zemljište efikasna barijera protiv povećanja cena. To je slučaj sa brazilskim Amazonom gde visoka inflacija ubrzava krčenje šuma zbog toga što je kupovina zemljišta jedan od najboljih načina da se zaštiti vrednost novca i da se profitira od rastućih cena s obzirom na to da cena zemlje brže raste od ostalih cena. Tekuća inflacija se mahom odnosi na sektore koji su direktno vezani za šume.

Tema broja

Visoka globalna inflacija je opasna za šume jer iza nje stoje visoke cene   poljoprivrednih i energetskih proizvoda , kao i poskupljenja mineralnih sirovina, što dovodi do zamaha u krčenju šuma. Ovakva poskupljenja mnogo su gora po životnu sredinu od rastućih cena zdravstvene nege ili vođenje domaćinstva. Tipična reakcija vlada zemalja na rastuću inflaciju je povećanje kamatne stope, što otežava kompanijama pozajmljivanje novca za proširenje posla zaštite i unapređenja šuma.
Posle više godina žučne retorike boraca za životnu sredinu, meštana i naučnika, uz to i povratka zakona o zaštiti životne sredine i sprovođenja zakona, aktivnog podsticanja krčenja šuma i rastućeg krčenja Amazona, izbori u Brazilu zakazani za oktobar 2022. biće pažljivo praćeni i razmatrani. Sadašnji predsednik Žair Bolsonaro je nagovestio da neće mirno otići s vlasti u slučaju da izgubi na izborima. Njegov protivnik bi mogao biti  Luiz Injacio Lula da Silva, koji je vodio kampanju protiv ekstremno visoke stope krčenja šuma početkom 2000-tih, tj. pre stupanja na snagu reformi koje su doprinele istorijskom padu stope krčenja šuma 2004-2012.

„Nova“ je fenomen koji se javlja kod dvojnih zvezda koje čine rasplinuti crveni džin i sabijeni beli patuljak; kada vodonik sa crvenog džina, privučen gravitacijom belog patuljka, pada na njegovu površinu, dolazi do eksplozivne termonuklearne reakcije. Pošto su ti bleskovi bili znatno slabiji od onih registrovanih u našoj galaksiji, astronom Heber Kertis je procenio da je M31 znatno dalja od zvezda koje čine Mlečni put, tj. da je daleko oko pola miliona svetlosnih godina. On je izveo zaključak da je u pitanju druga galaksija, kako je on tada nazvao drugo „ostrvo univerzum“ u kosmosu.
Astronom E.Opik je procenio udaljenost M31 na 1,5 miliona svetlosnih godina (sg) a Edvin Habl je preko zvezda cefeida izmerio rastojanje i potvrdio da je M31 druga galaksija. Cefeide su zvezde promenljivog sjaja sa ustaljenim periodom promene, pri čemu je ustanovljeno da je period promene u korelaciji sa maksimalnim apsolutnim sjajem. Relativan sjaj zvezde se meri i time koliko je on obrnuto proporcionalan kvadratu udaljenosti; na osnovu poznatog apsolutnog sjaja, dolazi se do udaljenosti zvezde. Na osnovu cefeida, tokom narednih decnija, astronomi su dolazili do preciznijih procena o udaljenosti M31.
Konačno je 2004. ustanovljeno da je ona daleko 2,51 miliona sg od Sunca.
U Andromedinoj galaksiji je 2005. otkrivena dvojna zvezda koja se sastoji od dve bliske sjajne plave zvezde koje se pri obrtanju povremeno zaklanjaju; na osnovu trajanja zaklanjanja, ustanovljene su njihove veličine i apsolutni sjaj koji je, poređenjem sa relativnim sjajem, doveo do udaljenosti od 2,52 miliona sg. Udaljenost je određivana i drugim metodama pa došlo se do slične vrednosti. Konačno, usvojena je udaljenost od 2,54 miliona sg sa greškom od 0,11 miliona sg. To znači da mi sada vidimo M31 kakva je bila pre oko 2,54 miliona godina jer je toliko vremena prošlo dok njena svetlost nije stigla do nas.

Negde korist a negde...

Krčenje šuma je u opadanju počevši od 2016. i u Indoneziji, ali postoji mogućnost da bi taj trend mogao da se naruši 2022. zbog odluke indonežanske vlade da stavi tačku na moratorijum o novim šumskim koncesijama, što je uslovljeno povećanom tražnjom za biogorivom i poljoprivrednim zemljištem.
Zbog sve gore situacije sa tresetištima i ravničarskim šumama, uvek postoji rizik od požara u toj zemlji, mada su požari katastrofalnijih razmera verovatniji u godinama El Ninja. Trenutno, Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA) ne predviđa ponavljanje fenomena El Ninjo za 2022. godinu.
U godini 2021.održano je više sastanaka povodom očuvanja šuma. Međutim, efekta tih obećanja nije bilo, što se posebno odnosi na Njujoršku deklaraciju o šumama koja nije imala značajan uticaj na smanjenje krčenja tropskih šuma. Da li će ovoga puta stvari biti drugačije? Što se tiče ključnih deklaracija, treba pomenuti sledeće:
1)Deklaracija lidera o šumama i upotrebi zemljišta, izdata u Glazgovu, koju je potpisala 141 država (preko 90 procenata udela u globalnom šumskom pokrivaču). Države potpisnice su se obavezale da štite i obnavljaju šume i ostale ekosisteme.
2) “Glazgovski klimatski pakt” završen je apelom da se ponudi ambicioznija zaštita šuma. Ostaje da se vidi kakav će nastavak ova priča imati u 2022. godini.
3) Razne kompanije za proizvodnju potrošnih dobara, supermarketi, banke kao i portfolio menadžeri obavezali su se da obrate pažnju na krčenje šuma u svojim lancima snabdevanja i investicijama.
Posle više odlaganja, UN Konvencija o biološkom diverzitetu u Kini trebalo bi da se održi od 25. aprila do 8. maja 2022. Očekuju se nacrt i usvajanje post-2020. globalnog okvira za biodiverzitet, što bi moglo imati značajne uticaje na ključne tačke biodiverziteta u svetu, uključujući tropske šume.

Tema broja

Šumski ekosistemi se smanjuju

Degradacija ekosistema tropskih šuma takođe je goruće pitanje. Svake godine ima sve više dokaza da tropske šume gube svoje prirodne mogućnosti i ne mogu da odigraju svoju ulogu – što je sve posledica krčenja šuma, degradacije i rasparčavanja, i učestalih sušnih perioda i požara.

Tržište ugljenika

Talas obavezivanja da se postigne nulta emisija ugljenika podigao je cene kredita za smanjenje emisije ugljenika na najveći nivo dosad. Ako se takav trend nastavi, moglo bi da dođe do jakog ekonomskog podsticaja projekata očuvanja kao i  poslovnih modela koji funkcionišu na osnovu tzv. kompenzacije emisije ugljen-dioksida (carbon offsets). Međutim, taj koncept se suočava sa žestokim kritikama onih koji zastupaju stav da nije dovoljno urađeno da bi se pomoglo u tom nastojanju.

Obnova ekosistema

U junu 2021, Program za zaštitu životne sredine UN (UNEP) i Organizacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) pokrenuli su Deceniju obnove ekosistema. Cilj je obnova najmanje milion hektara uništene zemlje u sledećoj dekadi. Reakcija je bila blagovremena: pojačano je interesovanje za sađenje drveća i obnovu divljine što je u vidnom usponu u poslednje vreme.

 

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović



 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 105
Planeta Br 105
Godina XIX
Maj-Jun 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA