TEMA BROJA

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Šume / Kiše i inflacija, izbori

Sve je u ruci čoveka

Istorijski gledano, visoka inflacija podstiče krčenje šuma jer je zemljište efikasna barijera protiv povećanja cena. To je slučaj sa brazilskim Amazonom gde visoka inflacija ubrzava krčenje šuma zbog toga što je kupovina zemljišta jedan od najboljih načina da se zaštiti vrednost novca i da se profitira od rastućih cena s obzirom na to da cena zemlje brže raste od ostalih cena. Tekuća inflacija se mahom odnosi na sektore koji su direktno vezani za šume.

Visoka globalna inflacija je opasna za šume jer iza nje stoje visoke cene   poljoprivrednih i energetskih proizvoda , kao i poskupljenja mineralnih sirovina, što dovodi do zamaha u krčenju šuma. Ovakva poskupljenja mnogo su gora po životnu sredinu od rastućih cena zdravstvene nege ili vođenje domaćinstva. Tipična reakcija vlada zemalja na rastuću inflaciju je povećanje kamatne stope, što otežava kompanijama pozajmljivanje novca za proširenje posla zaštite i unapređenja šuma.
Posle više godina žučne retorike boraca za životnu sredinu, meštana i naučnika, uz to i povratka zakona o zaštiti životne sredine i sprovođenja zakona, aktivnog podsticanja krčenja šuma i rastućeg krčenja Amazona, izbori u Brazilu zakazani za oktobar 2022. biće pažljivo praćeni i razmatrani. Sadašnji predsednik Žair Bolsonaro je nagovestio da neće mirno otići s vlasti u slučaju da izgubi na izborima. Njegov protivnik bi mogao biti  Luiz Injacio Lula da Silva, koji je vodio kampanju protiv ekstremno visoke stope krčenja šuma početkom 2000-tih, tj. pre stupanja na snagu reformi koje su doprinele istorijskom padu stope krčenja šuma 2004-2012.

„Nova“ je fenomen koji se javlja kod dvojnih zvezda koje čine rasplinuti crveni džin i sabijeni beli patuljak; kada vodonik sa crvenog džina, privučen gravitacijom belog patuljka, pada na njegovu površinu, dolazi do eksplozivne termonuklearne reakcije. Pošto su ti bleskovi bili znatno slabiji od onih registrovanih u našoj galaksiji, astronom Heber Kertis je procenio da je M31 znatno dalja od zvezda koje čine Mlečni put, tj. da je daleko oko pola miliona svetlosnih godina. On je izveo zaključak da je u pitanju druga galaksija, kako je on tada nazvao drugo „ostrvo univerzum“ u kosmosu.
Astronom E.Opik je procenio udaljenost M31 na 1,5 miliona svetlosnih godina (sg) a Edvin Habl je preko zvezda cefeida izmerio rastojanje i potvrdio da je M31 druga galaksija. Cefeide su zvezde promenljivog sjaja sa ustaljenim periodom promene, pri čemu je ustanovljeno da je period promene u korelaciji sa maksimalnim apsolutnim sjajem. Relativan sjaj zvezde se meri i time koliko je on obrnuto proporcionalan kvadratu udaljenosti; na osnovu poznatog apsolutnog sjaja, dolazi se do udaljenosti zvezde. Na osnovu cefeida, tokom narednih decnija, astronomi su dolazili do preciznijih procena o udaljenosti M31.
Konačno je 2004. ustanovljeno da je ona daleko 2,51 miliona sg od Sunca.
U Andromedinoj galaksiji je 2005. otkrivena dvojna zvezda koja se sastoji od dve bliske sjajne plave zvezde koje se pri obrtanju povremeno zaklanjaju; na osnovu trajanja zaklanjanja, ustanovljene su njihove veličine i apsolutni sjaj koji je, poređenjem sa relativnim sjajem, doveo do udaljenosti od 2,52 miliona sg. Udaljenost je određivana i drugim metodama pa došlo se do slične vrednosti. Konačno, usvojena je udaljenost od 2,54 miliona sg sa greškom od 0,11 miliona sg. To znači da mi sada vidimo M31 kakva je bila pre oko 2,54 miliona godina jer je toliko vremena prošlo dok njena svetlost nije stigla do nas.

Negde korist a negde...

Krčenje šuma je u opadanju počevši od 2016. i u Indoneziji, ali postoji mogućnost da bi taj trend mogao da se naruši 2022. zbog odluke indonežanske vlade da stavi tačku na moratorijum o novim šumskim koncesijama, što je uslovljeno povećanom tražnjom za biogorivom i poljoprivrednim zemljištem.
Zbog sve gore situacije sa tresetištima i ravničarskim šumama, uvek postoji rizik od požara u toj zemlji, mada su požari katastrofalnijih razmera verovatniji u godinama El Ninja. Trenutno, Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA) ne predviđa ponavljanje fenomena El Ninjo za 2022. godinu.
U godini 2021.održano je više sastanaka povodom očuvanja šuma. Međutim, efekta tih obećanja nije bilo, što se posebno odnosi na Njujoršku deklaraciju o šumama koja nije imala značajan uticaj na smanjenje krčenja tropskih šuma. Da li će ovoga puta stvari biti drugačije? Što se tiče ključnih deklaracija, treba pomenuti sledeće:
1)Deklaracija lidera o šumama i upotrebi zemljišta, izdata u Glazgovu, koju je potpisala 141 država (preko 90 procenata udela u globalnom šumskom pokrivaču). Države potpisnice su se obavezale da štite i obnavljaju šume i ostale ekosisteme.
2) “Glazgovski klimatski pakt” završen je apelom da se ponudi ambicioznija zaštita šuma. Ostaje da se vidi kakav će nastavak ova priča imati u 2022. godini.
3) Razne kompanije za proizvodnju potrošnih dobara, supermarketi, banke kao i portfolio menadžeri obavezali su se da obrate pažnju na krčenje šuma u svojim lancima snabdevanja i investicijama.
Posle više odlaganja, UN Konvencija o biološkom diverzitetu u Kini trebalo bi da se održi od 25. aprila do 8. maja 2022. Očekuju se nacrt i usvajanje post-2020. globalnog okvira za biodiverzitet, što bi moglo imati značajne uticaje na ključne tačke biodiverziteta u svetu, uključujući tropske šume.

Šumski ekosistemi se smanjuju

Degradacija ekosistema tropskih šuma takođe je goruće pitanje. Svake godine ima sve više dokaza da tropske šume gube svoje prirodne mogućnosti i ne mogu da odigraju svoju ulogu – što je sve posledica krčenja šuma, degradacije i rasparčavanja, i učestalih sušnih perioda i požara.

Tržište ugljenika

Talas obavezivanja da se postigne nulta emisija ugljenika podigao je cene kredita za smanjenje emisije ugljenika na najveći nivo dosad. Ako se takav trend nastavi, moglo bi da dođe do jakog ekonomskog podsticaja projekata očuvanja kao i  poslovnih modela koji funkcionišu na osnovu tzv. kompenzacije emisije ugljen-dioksida (carbon offsets). Međutim, taj koncept se suočava sa žestokim kritikama onih koji zastupaju stav da nije dovoljno urađeno da bi se pomoglo u tom nastojanju.

Obnova ekosistema

U junu 2021, Program za zaštitu životne sredine UN (UNEP) i Organizacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) pokrenuli su Deceniju obnove ekosistema. Cilj je obnova najmanje milion hektara uništene zemlje u sledećoj dekadi. Reakcija je bila blagovremena: pojačano je interesovanje za sađenje drveća i obnovu divljine što je u vidnom usponu u poslednje vreme.

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"