» BROJ 76 |
|
Godina XIV
Januar. 2017 - Februar. 2017.
|
|
» Br. 76 Glavni naslovi |
SUMMARY
Planeta No 76
ENGLISH Summary
|
MEDICINA
Gordana Tomljenović
Regenerativna ortopedija
Nesumnjiva terapijska moć matičnih ćelija
Ortopedija je jedna od prvih medicinskih
grana koja nastoji da kvalitet života
svojih pacijenata očuva regenerativnim
metodama, koristeći biološ
ki potencijal matičnih ćelija. Terapija
trombocitima obogaćenom plazmom (PRP), i terapija
Autolognim Kondicioniranim Serumom (ACSOrthokine)
prvi su koraci regenerativne ortopedije, koja
je poslednjih godina napredovala do faze u kojoj ne
samo što terapijski koristi adultne matične ćelije iz
kosti i iz masnog tkiva, već razvija i takozvane biološke nosače koji omogućavaju primenu matičnih ćelija
u kompleksnim rekonstrukcijama koštanih i defekata
hrskavice, u reparaciji ligamenata, i sličnom.
O ovom nesumnjivom napretku, prof. dr Goran Tulić,
načelnik Službe ortopedije Urgentnog centra KCS i
konsultant beogradske Opšte bolnice Bel Medic, struč
njak sa velikim profesionalnim iskustvom, ipak govori
sa posebnom odgovornošću i oprezom.
Gordana Tomljenović |
Tekst |
|
MEDICINA
Gordana Tomljenović
Magnetna rezonanca
Desna ruka neurološke dijagnostike
U neurologiji, magnetna rezonanca (MR)
je gotovo nezaobilazna dijagnostička
metoda. Za ovu granu medicine je od
velikog značaja medicinski imidžing
u celini, pre svega neke od najsavremenijih
metoda kao što su kompjuterska tomografija
(CT) skener, i MR sa kojom se CT dopunjuje,
ali je činjenica da je magnetna rezonanca bez
premca u prikazivanju moždanog i tkiva kičmene
moždine.
Ovo potvrđuje i dr Ivana Krdžić, neurolog beogradske
Opšte bolnice Bel Medic, dodajući da se skenerska
dijagnostika primenjuje i u urgentnim neurološkim
stanjima u kojima MR podleže nekim ograničenjima,
ali da je, s druge strane, MR potpuno neškodljiva po pacijenta
i da se može višestruko ponavljati bez opasnosti
od jonizujućeg zračenja.
Gordana Tomljenović |
Tekst |
|
NAUKA KAO ŽIVOT
Miloslav Rajković
Akademik Đorđe Radak, redovni profesor Medicinskog
Karotidna hirurgija: poezija preciznosti
Izdanak dobre hirurške tradicije, Đorđe Radak (Vr
šac, 1956), vaskularni hirurg, univerzitetski nastavnik
i naučnik, dosegao je visine jednog od svetski priznatih
eksperata vaskularne medicine i hirurgije. Razdoblje
intenzivnog razvoja naše vaskularne hirurgije
na razmeđi milenijuma već sada možemo nazvati zlatnim
dobom i Radakovom epohom. U taj zamah, Radak je nesebično
ugradio svoju pamet i znanje; hirurški i učiteljski dar;
istraživački duh i rukovodeće sposobnosti; lekarsku etiku i
ljubav prema čoveku i Bogu („Bog je u činu stvaranja” citira
na jednom mestu Šoa). On je od onih na{ih ljudi u svim vremenima,
za koje se kaže, kada postignu visinu i „stoje uz vodeće
lako se od učenika preobražavaju u tvorce”.
|
MEDICINA
Gordana Tomljenović
Vitreoretinalna hirurgija
Žuta mrlja,čuvar jasnog vida
Zatvorite jedno oko, pa proverite vid na
onom drugom. Pogledajte prema prozoru,
pa proverite da li su sve linije prave.
Povremeno izvođenje ovog jednostavnog
testa može da pomogne u očuvanju
vida, posebno kod osoba u poznijim godinama. Nije,
naime, redak slučaj da oboleli ne primete značajno
slabljenje, čak ni gubitak vida na jednom oku; drugo
oko može da kompenzuje taj nedostatak, pa neprimećene
patološke promene vezane za centar jasnog
vida, žutu mrlju, uznapreduju do stadijuma u kome
je lečenje zakasnelo ili neefikasno.
Gordana Tomljenović |
Tekst |
|
VESTI IZ MEDICINE
NEUROLOGIJA
Veliki korak ka predviđanju Alchajmera
Istraživački tim Univerziteta u Kardifu napravio je značajan korak ka razvoju jednostavnog
testa krvi za predviđanje verovatnoće pojave Alchajmerove bolesti.
Analizom krvi 292 osobe s najranijim znakovima slabljenja pamćenja, oni su pronašli
niz biomarkera (indikatora bolesti) kojima se sa 85 odsto tačnosti može predvideti
da li će se kod testiranih osoba razviti Alchajmerova bolest tokom sledećih
nekoliko godina.
U uzorcima krvi osoba sa najčešćim simptomima slabljenja pamćenja, istraživači
su merili veliki broj proteina iz onog dela imunološkog sistema koji podstiče
upalne procese.
|
VESTI IZ MEDICINE
GENETIKA
Ključ za autoimune bolesti?
Genetski sklop ima svoju ulogu u
autoimunim bolestima koje se
razvijaju kad je telo napadnuto sopstvenim
imunim sistemom, ali se
dosad malo znalo o tome kako dolazi
do preterane aktivnosti imunih
ćelija. Jedno novo istraživanje, koje
ukazuje na potencijalne terapeutske
mete za autoimune bolesti, identifikovalo
je glavne genetske prekidače
koji pojačavaju/oslabljuju aktivnost
pojedinih vrsta imunih ćelija.
|
ARHEOLOGIJA
O. Klajn
Gedi ruševine
Tajna napuštenog afričkog naselja
Prvi zapadnjak koji je posetio Gedi bio je
škotski istraživač Džon Kirk, osamdesetih
godina 19. veka. On tada nije ozbiljno
shvaćen od strane nadležnih stručnjaka
tako da je trebalo da prođe skoro pola veka
da ovom izuzetnom otkriću bude posvećeno više
pažnje. Sa arheološkim iskopavanjima i restauracijom
zgrada počelo se krajem tridesetih godina proš
log veka da bi se, nepunu deceniju kasnije, nakon što
je šire područje proglašeno nacionalnim parkom,
obavila sistematska i temeljna istraživanja. Čitav lokalitet
se nalazi u šumi Arabuko Sokoke.
|
PIRAMIDE
Miloslav Rajković
Otkriće u stepama Kazahstana
Žuta mrlja,čuvar jasnog vida
Donedavno nepoznata piramida u egipatskom
stilu otkrivena je u zabačenoj
stepskoj oblasti Kazahstana, nekih
7000 km severoistočno od Kaira. Gra-
đevina je danas samo ruševina ali se
veruje da je bila veoma slična čuvenoj Džoserovoj piramidi
u Egiptu, izgrađenoj oko 1000 godina pre nje.
„Izgrađena je pre više od tri hiljade godina u Sarjarki
za lokalnog vođu moćnog plemena u periodu bronzanog
doba”, navodi arheolog Viktor Novoženov. „Rad
na otvaranju glavne pogrebne prostorije treba uskoro
da počne.
|
VEROVANJA
Dr Barbara Radulović
Magični kamen Lapis lincis
Zapis o ljudskoj sudbini
Tokom istorije brojne stene, minerali,
drago i poludrago kamenje privla-
čili su pažnju čoveka koji je smatrao
da ovi objekti poseduju osobine koje
leče i pomažu kod velikog broja fizič-
kih, mentalnih i duhovnih tegoba. U različitim delovima
sveta korišćeni su za lečenje i zaštitu ljudi
pa čak i životinja. Iako arheološki dokazi ukazuju
na to da su ovakva verovanja u kulturi zapadne
Evrope postojala i u periodu praistorije, prvi pisani
dokazi koji govore o upotrebi stena i minerala
u svrhu lečenja nalazimo u tekstovima iz perioda
antičke Grčke i Rima.
Dr Barbara Radulović |
Tekst |
|
VODA
Dr Vladica Božić
Desalinizacija kao rešenje za nestašicu
Pitko je samo 2,53 posto
Udeo slatkih voda koje se obnavljaju na
Zemlji iznosi samo 40.000 km3, ali
one nisu prostorno i vremenski ravnomerno
raspoređene. Od te količine deo
se izgubi u poplavama i na druge načine
(26.000 km3), deo protiče kroz nenaseljena područja
(5.000 km3), tako da je raspoloživo oko 9.000
km3 (23%) što se prečišćavanjem i dezinfekcijom
može iskoristiti za ljudske potrebe.
|
GEOLOGIJA
Dr Gordana Jovanović
Panonsko more
Kada je Evropa bila okean
Pre Panonskog mora prostore Srbije je pokrivao
veliki svetski okean Tetis koji je, tokom
mezozika, razdvajao dva velika kontinenta,
Lauraziju i Gondvanu. Bio je povezan sa
Indo-Pacifičkim okeanom na istoku, a na
zapadu sa Atlantskim okeanom. Posle jakih tektonskih
pokreta krajem mezozika i početkom kenozoika, Afrič-
ko-arapski kontinent se počeo primicati Evropskom.
Usled kretanja kontinenata dogodile su se krupne deformacije
u zemljinoj kori pa su se iz okeana polako počeli
izdizati planinski venci (Alpi, Dinaridi, Pontidi i dr.).
Dr Gordana Jovanović |
Tekst |
|
EGZOTIČNI NARODI
O. K.
Tofalari
Poslednji ostaci drevnog Sibira
Kroz istoriju ih je odlikovao nomadski
način života. Preživljavali su zahvaljujući
lovu i gajenju irvasa. Što se ti-
če lova, dosta su zaostajali za drugim
narodima u Sibiru. Čak su i izrazito
krupnije životinje hvatali uz pomoć jednostavnih
zamki, namenjenih manjim životinjskim vrstama.
Nisu znali da prave savršenije klopke.
Njihovi etnički koreni su prilično složeni a kultura
im je podložna ruskom uticaju već više od tri veka.
|
IŠČEZLE VRSTE
O. K.
Pleziosaurus
Lažna Nesi
Početkom dvadesetih godina 19. veka, kostur
ovog gmizavca otkrila je Engleskinja
Meri Ening, lovac na fosile i paleontolog
amater. Do otkrića je došlo u sloju sedimentnih
stena koji se zove Lias i koji je karakterističan
za velika prostranstva u zapadnoj Evropi,
prevashodno u Britaniji, Nemačkoj i zemljama Beneluksa.
Rod su, nedugo potom, imenovali engleski geolozi
Konibir i De La Beš. Nazivom koji su odredili želeli
su da istaknu razliku između pleziosaurusa i ihtiosaurusa,
koji je takođe bio morski gmizavac a čiji je kostur
otkriven nešto ranije, u istom sloju stena.
|
PRIČA SA NASLOVNE STRANE
Kolektivna svest životinja
Kod slepih miševa postoje zimske kolonije,
gde se jedinke međusobno greju
tokom hladnih perioda, ali su zastupljenije
i tzv. porodiljske kolonije. Ženke
se kote sinhronizovano, a mladunci,
stari tek nedelju dana, već su u stanju da sami vise.
Posle tog prvog perioda, ženke u koloniji se podele
na„lovce” i „dadilje”, pa se nakon toga smenjuju uloge.
Fascinantno je da je svaki mladunac u stanju da
pronađe svoju majku među nekoliko desetina hiljada
jedinki, jer neće dobiti mleko od tuđeg roditelja. Bez
obzira na ovakvu organizaciju kolonija, kod slepih
miševa ne postoji nikakva društvena hijerarhija.
U svetu pojedinih životinjskih vrsta vlada savršena
organizacija života i rada svake jedinke, u kojoj svaki
primerak tačno zna svoje dužnosti i obaveze. Na primer,
socijalni insekti. Iako se mnogo njih grupiše, to ih
ne čini pravim socijalnim insektima. Socijalni insekti
žive u velikim zajednicama u kojima se neprekidno
odvija interakcija među desetinama hiljada jedinki.
Entomolozi prave socijalne insekte nazivaju eusocijalnim
insektima, a za pravu eusocijalnost moraju
biti ispunjena ova četiri uslova: saradnja
više jedinki u nezi legla i mladunaca, zajedničko
prikupljanje hrane i odbrana,
podela zajednice na plodne i neplodne
jedinke, zajednički život većeg
broja generacija.
|
|
ČASOPIS PLANETA Br 75
SARADNICI NA BROJU
Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Svetlana Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Ivana Preković, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ana Trifković, Zdenko Štromar
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Internet: Dušan Stanić
IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510
Sledeći broj izlazi 1. Marta 2017g.
|
|
|
» Prijatelji Planete |
» UZ 100 BR. „PLANETE” |
|
» 20 GODINA PLANETE |
6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%
Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%
www.novinarnica.net
Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu
|
» PRELISTAJTE |
NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke
Planeta Br 48
Planeta Br 63
|
» BROJ 119 |
|
Godina XXI Septembar - Oktobar 2024. |
|
|