SUMMARY

Planeta No 84
ENGLISH Summary

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

ŽIVOT U BUDUĆNOSTI

Budućnost je satkana od nade, od nagađanja, od pretpostavki, od ljudskih želja...  Mada je manje ili više udaljena od danas, ona jednako i uvek pleni našu maštu, podgreva pretpostavke, čini da se prema njoj odnosimo kao da ćemo sigurno dospeti dokle želimo. I u vremenu i u prostoru. Da li ćemo se naseliti negde u dubini vasione? Možemo li se genetski promeniti i gde vodi transhumanizam? Šta ćemo jesti za pola veka? Kako se može ostvariti život širom Sunčevog sistema? U kakvom ćemo okruženja živeti u 22. veku?

TEMA BROJA

Dragan Lazarević

Mogućnosti naseljavanja Sunčevog sistema

Život na Mesecu, asteroidima i Marsu

Prve ideje putovanja na Mesec i druge planete pojavile su se kod filozofa, sanjara ili pesnika kao što je bio Sirano de Beržerak – ali je prvi vizionar koji je, na naučnoj osnovi prema tadašnjem nivou nauke, razmatrao letove u kosmos i naseljavanje drugih nebeskih tela bio ruski naučnik, začetnik teorije raketne mehanike, Konstantin Eduardovič Ciolkovski.

TEMA BROJA

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Simbioza ljudi i mašina

Život u budućnosti / Zablude transhumanizma

Kad bi se razvoj nauke mogao dugoročno predvideti, onda to ne bi bila nauka. A ko brzopleto prihvati da napiše članak o budućnosti veštačke inteligencije, rizikuje da se izgubi u domenu naučne fantastike. Uostalom, o tome svedoče i brojna predviđanja naučnog razvoja koja su se na kraju ispostavila kao sasvim pogrešna.

TEMA BROJA

Dragan Lazarević

Život u budućnosti / Naseljavanje Merkura,
Venere i prirodnih satelita gasovitih planeta

Kosmička civilizacija zvezdanog tipa

Razvoj civilizacije tekao je kroz neprekidno povećanje potrošnje energije, pri čemu su nauka i tehnologija prilagođavale izvore energije na Zemlji za ljudsku upotrebu. Od početka industrijske civilizacije,potrošnja energije naglo je rasla i opisuje se eksponencijalnom funkcijom u zavisnosti od vremena.Sadašnja potrošnja energije dobijene iz svih raspoloživih izvora na Zemlji - sagorevanjem fosilnih goriva, korišćenjem hidroenergije i energije vetra, geotermalne i nukleane energije - tek je desetohiljaditi deo energije koju Zemlja prima od Sunca a već dovodi do poremećaja klime, globalnog zagrevanja i ugrožavanja biodiverziteta. Šta bi tek bilo da se potrošnja energije poveća npr.deset puta? Da li bi došlo do nepopravljive ekološke katastrofe?

TEMA BROJA

V.Bosanac

Život u budućnosti / Život u 22. veku - Hrana budućnosti

Porcija algi ili 3D krompirića

Da li će se kroz nekoliko decenija na ljudskoj trpezi naći nešto od namirnica koje danas koristimo? Da li će hrana izgledati i mirisati kao sada, i kakvih će biti novina? Naučnici nastoje da predvide kako obezbediti dovoljne količine kvalitetne hrane budućim generacijama.

TEMA BROJA

Z.Šević

Život u budućnosti / Video-igre

Realna prošlost sutra

Industrija video igara, počev od 80-ih godina prošlog veka, beleži stalni rast i razvoj, sa tendencijom još većeg rasta zarade i proizvodnje u budućnosti. Još od pojave "Pekmena" i "Tetrisa", ova industrija jača i razvija se takvom brzinom da je nemoguće pratiti sve trendove, a u znatnoj meri počinje da utiče i na ostale industrije, naročito filmsku i marketinšku.

TEMA BROJA

V.Bosanac

Život u budućnosti / Gradovi sutrašnjice

Zajednički dani ljudi i mašina

Oni koji se bave predviđanjima gotovo su jednoglasni u tome da će ljudi i mašine u budućnosti biti neraskidivno povezani, što će doneti velike koristi. Oko 2100. godine, čak 84% stanovništva na Zemlji (od ukupno 10,8 milijardi ljudi) živeće u gradovima, pokazuju procene UN. Verovatno će sadašnja brojka od 28 mega-gradova (koji imaju po najmanje 10 miliona stanovnika) biti znatno veća, s tim što će 89% ukupnog rasta “pripasti” zemljama u razvoju.

TEMA BROJA

O.Klajn

Život u budućnosti / 22. vek u Aziji

Pamet na okovratniku

U Indiji radi ustanova koja nosi naziv "Niti ajog". Označava Nacionalnu instituciju za transformisanje Indije. Iza ovog trusta mozgova stoje vlasti u Nju Delhiju. Deluje tri godine i posvećena je budućem razvoju te države u velikom broju oblasti. Njihova vizija seže do 22. veka.

TEMA BROJA

Dr Vladica Božić

Život u budućnosti / Aeronautika

Avioni "lakši od vazduha

Vazdušni saobraćaj je počeo da se razvija po završetku Prvog svetskog rata. Posle skromnog početka u prvoj polovini prošlog veka, u periodu posle Drugog svetskog rata zabeležio je značajan porast. Razvoj vazduhoplovstva je omogućio da let avionom, na prelazu između dva milenijuma, bude jednostavan, pristupačan i bezbedan, tako da je postao osnova prevoza putnika na dugim rastojanjima i značajan deo globalizovane ekonomije 21. veka.

MATEMATIKA

Akademik Stevan Pilipović, matematičar,
redovni profesor Univerziteta i predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu

Nauka kao život

U svetu uopštenih funkcija

Među svetski afirmisanim srpskim matematičarima, koji se u priznatim međunarodnim časopisima javljaju pretposlednje decenije minulog veka, proročki najavljenim kao "naraštaj budućnosti" (Srpska akademija nauka i umetnosti i nauka i umetnost u Srba, 1,1987:33), akademik Stevan Pilipović (1950) se izdvaja retkom matematičkom erudicijom i fundamentalnim rezultatima čiji publicitet u naučnim krugovima ukazuje na naučnika koji usmerava istraživanja u nekoliko oblasti savremene matematike.

GODIŠNJICE

Sedamdeset godina Vizantološkog instituta SANU

ZRVI - amblem struke

Pre sedamdeset godina, marta 1948, u okviru tadašnje Srpske akademije nauka (SAN, ono i umetnosti biće dodato 1960), po uzoru na organizaciju naučnog rada u SSSR, prvoj zemlji socijalizma, formiran je, među ostalim naučnim institutima, i Vizantološki institut jer je to diktirao snažan razvoj vizantologije kao posebne grane istoriografije srednjeg veka. Bio je to prvi institut takve vrste u svetu. Osnovao ga je Georgije Aleksandrovič Ostrogorski (Sankt Peterburg 1902 - Beograd 1976), profesor istorije Vizantije Filozofskog fakulteta u Beogradu

MEDICINA

dr Zora Stanković

Fakna intraokularna sočiva

Najbolje rešenje za veliku kratkovidost

I osobe sa vrlo visokom miopijom danas imaju mogućnost da se oslobode nošenja naočara i kontaktnih sočiva. Zahvaljujući ugradnji faknih intraokularnih sočiva, i velika kratkovidost, koja je ostala van dometa laserskog "skidanja" dioptrije, sada se uspešno koriguje. O tome govori mr sc. med. dr Zora Stanković, oftalmolog, konsultant Bel Medic-a

MEDICINA

Dr Slavica Kalezić Milošević

Ultrazvučna dijagnostika u pedijatriji

Bezbedan, brz i pouzdan pregled deteta

Bez ikakavih štetnih posledica, ultrazvuk se koristi i za pregled fetusa i praćenje najranijeg razvoja deteta. Dr Slavica Kalezić Milošević, jedan od najboljih poznavalaca pedijatrijskog ultrazvuka kod nas, ističe da je ta moćna, veoma informativna dijagnostička metoda izuzetno značajna za medicinu uopšte, ali da je za pedijatriju posebno dragocena zato što je bezbolna, brza i pouzdana

MEDICINA

Prim. dr Nataša Radosavljević

Fibromijalgija

Kako živeti sa stalnim bolom, umorom i malodušnošću?

U poređenju sa muškarcima, žene su devet puta ćešće pogođene fibromijalgijom, neurološkom bolešću sa mahom reumatološkim simptomima. Upravo zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i dugo i uporno leči. Prim. dr Nataša Radosavljević, fizijatar i reumatolog, direktor Bolničke službe u Bel Medic-u, ukazuje na biohemijske poremećaje u centralnom nervnom sistemu kojima je uslovljena, i govori o načinima da se bolest drži pod kontrolom.

ČASOPIS PLANETA Br 84

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirov ić, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. jula 2018g.