Razmatrajući uslove za ulazak u crnu rupu, dvojica fizičara sa koledža Grinel, SAD, Leo i Šanšan Rodrigez uporedili su dve vrste crnih rupa: one veličine našeg Sunca, i one supermasivne, sa milionima i milijardama puta većom masom. Te manje crne rupe ne rotiraju, a njihov poluprečnik horizonta događaja iznosi približno 3,2 km. (Horizont događaja je tačka bez povratka u kojoj gravitacione i druge sile crne rupe postaju toliko moćne da im ni svetlost ne može pobeći.)
Za supermasivne crne rupe se pretpostavlja da imaju horizont događaja daleko bliži svom centru i da je razlika u pogledu sile gravitacije između horizonta događaja i njegovog središta negde oko 1.000 milijardi puta veća.
Ako bi neko prešao iza linije horizonta događaja crne rupe zvezdane veličine, bio bi podvrgnut procesu poznatom pod nazivom “špagetifikacija”, tokom kojeg bi svi atomi njegovog tela bili rastegnuti u dugačku nit. Na drugoj strani, astronaut koji bi upao u supermasivnu crnu rupu doživeo bi postepeniji i dugotrajniji slobodni pad, bez “špagetifikacije” i prošao bi kroz horizont događaja bez uticaja ekstremnih razlika u gravitaciji s obzirom na veliku udaljenost centra i ivice.
Ima još pretpostavki... Većina crnih rupa počinju vrućim diskovima od pregrejanog materijala istrgnutog iz univerzuma. Da bi čovek "bezbedno" ušao u supermasivnu crnu rupu, trebalo bi da ona bude izolovana od univerzuma i da je već progutala planete, gas i zvezde oko sebe.
Preživljavanje putovanja iza horizonta događaja bilo bi najusamljenije putovanje ikada izvedeno, pošto nijedna informacija ne može da pobegne iz crne rupe, kao uostalom ni svetlost.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"