ZELENI DOGOVOR
Mr Aleksandra Vučinić i dr Vladica Božić
Nova razvojna strategija
Klimatski neutralna Evropa?
Porast broja stanovnika na Zemlji i zadovoljavanje potreba potrošačkog društva uticao je na preveliko trošenje prirodnih resursa i energije, što je dovelo do osiromašenja resursa u zadnjih dvesta godina. Tokom poslednje četiri decenije, globalna upotreba sirovina se gotovo utrostručila, sa 26,7 milijardi t u 1970. godini na 92,1 milijardu t u 2017. godini, sa predviđanjima da će do 2050. godine biti između 170 i 180 milijardi t! Ovakvo trošenje sirovina je istovremeno povećalo zagađenje i uticalo na klimatske promene pa se u poslednjih nekoliko decenija pokrenula globalna diskusija o mogućnostima opstanka čovečanstva na Zemlji uz postojeće trendove porasta svetske populacije, industrijalizacije i proizvodnje hrane, koja je pokazala da se rešavanju ovog problema mora pristupiti sistematski.
Na prvoj konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju održanoj u Rio de Žaneiru 1992. godine usvojena je Deklaracija o životnoj sredini i razvoju, često skraćeno nazvana Rio Deklaracija. U septembru 2015. godine Generalna skupština UN (194 članice) je usvojila rezoluciju pod nazivom „Transformacija našeg sveta: Agenda 2030 održivog razvoja”, a u decembru iste godine je usvojen i Pariski sporazum o klimi, što su dva globalna strateška dokumenta koja obavezuju države da pokrenu promene koje će dovesti do stvaranja održivog i klimatski neutralnog društva.
Zabrinuta stanjem životne sredine EU je od 2006. godine samostalno počela usvajanje dokumenata i propisa koji će omogućiti tranziciju ekonomskog modela i društva u celini radi postizanja održivog razvoja za ostvarivanje blagostanja građana. Evropska komisija je u sam vrh svojih prioriteta stavila razvoj čistijih tehnologija podsticanjem inovacija i mobilizacijom istraživanja radi smanjenja emisija štetnih gasova, sa ambicijom da EU postane svetski lider u cirkularnoj ekonomiji. Krajem 2015. godine usvojen je novi zakonodavni okvir koji kroz investicije podstiče prelaz privrede na cirkularnu ekonomiju kako bi se modernizovala i osnažila privreda Evrope, povećala njena produktivnost i obezbedio održiv ekonomski rast u budućnosti. Evropska unija je sebi postavila za cilj da se transformiše u pravedno i prosperitetno društvo sa modernom, resursno efikasnom i konkurentom privredom kako bi do 2050. godine postala prvi klimatski neutralan kontinent na svetu.
Evropski zeleni dogovor
Da bi ispunila ovaj cilj, u decembru 2019. godine nova Evropska administracija je predstavila „Evropski zeleni dogovor” (European Green Deal) - mapu puta sa aktivnostima za zaustavljanje klimatskih promena očuvanjem biološke raznovrsnosti i smanjenjem zagađenja efikasnijom upotrebom resursa i prelaskom na cirkularnu ekonomiju. Evropski zeleni dogovor predstavlja strategiju za primenu Agende 2030 programa UN i ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.
Ova strategija obavezuje na primenu mera i aktivnosti radi smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi koji bi se ostvario: većim korišćenjem čiste energije, povećanom upotrebom ambalaže koja se ponovo može upotrebiti ili reciklirati, smanjenjem nastajanja otpada, poboljšanjem javnog prevoza, čistijom i zdravijom vodom, smanjenjem zagađenja vazduha i zemljišta, proizvodnjom zdravije hrane... Radi postizanja klimatski neutralne ekonomije i zaštite životne sredine koju je EU propisala, potrebna je nova industrijska politika zasnovana na cirkularnoj ekonomiji, što zahteva i promenu zakonodavnog okvira u relevantnim oblastima. Donošenje Industrijske strategije EU i novog Akcionog plana za cirkularnu ekonomijuu martu 2020. godine, kao i evropskog Zakona o klimi u martu 2021. godine treba da pomogne zemljama članicama da modernizuju industriju i naprave tranziciju sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Novi Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju ima za cilj održivo korišćenje resursa podsticanjem smanjenjai ponovnom upotrebom materijala umesto reciklaže i propisuje zahteve za sprečavanje stavljanja opasnih proizvoda na tržište EU. Posebna pažnja je posvećena sektorima tekstila, građevinarstva, elektronike i plastike. Komisija će predložiti mere da se obezbedi da sva ambalaža u EU do 2030. godine može da se ponovo upotrebi ili reciklira. Novi poslovni modeli zasnovani na rentiranju robe i usluga će pomoći promeni obrasca potrošnje koji će biti u skladu sa održivim razvojem.
Da bi Evropa postala prvi klimatski neutralan kontinent, potrebno je dosta ulaganja u čistu energiju, cirkularnu ekonomiju i poljoprivredu. Investicioni plan Zelenog dogovora predviđa mobilizaciju i investiranje 1.000 milijardi evra u narednih 10 godina! Sredstva će biti obezbeđena iz više izvora: iz EU i nacionalnih budžeta, javnih i privatnih investicija, fondova za klimatsku akciju, fondova koji investiraju u borbu protiv klimatskih promena, kredita banaka i dr. Deo Održivog Evropskog investicionog plana (Sustainable Europe Investment Plan) je i Mehanizam za pravednu tranziciju (Just Transition Mechanism), koji će mobilisati preko 100 milijardi evra do 2030. godine da bi se ispunili ciljevi Zelenog dogovora.
EU i zapadni Balkan
EU kao globalni predvodnik u promenama pripremila je Zelenu agendu za zapadni Balkan koja će pomoći zemljama našeg regiona da se prilagode evropskim propisima i standardima kako bi ispunili kriterijume za ulazak u ovu zajednicu. Deklaracija je potpisana u novembru 2020. u Sofiji i obuhvata pet oblasti na kojima se zasniva dalji rast i razvoj celog regiona: dekarbonizacija (klima, energetika, mobilnost), cirkularna ekonomija, smanjenje zagađenja vazduha, voda i zemljište, održiva poljoprivredna i prehrambena proizvodnja, biodiverzitet (zaštita i obnova eko-sistema). U oktobru 2021. godine šefovi država i vlada zapadnog Balkana postigli su dogovor s EU o sprovođenju Akcionog plana za Zelenu agendu, što im otvara put ka ostvarivanju Ekonomskog i investicionog plana za region vrednog skoro 30 milijarda evra. Investicioni paket se sastoji od 9 milijardi evra u grantovima i 20 milijarda evra ulaganja, koja će se sprovesti preko novog Mehanizma garancija za Zapadni Balkan (Western Balkans Guarantee Facility).
U Akcionom planu za Zelenu agendu za zapadni Balkan za period do 2030. godine najvažniji segmenti su: naplata emisija gasova sa efektom staklene bašte, planovi za postepeni prestanak korišćenja uglja, regionalne integracije, kontrola zagađivanja i zaštita životne sredine. Zemlje zapadnog Balkana u središte svih privrednih aktivnosti treba da stave održivi razvoj, štednju resursa, zaštitu prirode i klimatsku akciju i da se usklade s ciljevima EU. Kao indikativni rok za usklađivanje sa evropskim Zakonom o klimi i usvajanje vizije o postizanju klimatske neutralnosti postavljena je 2025. a 2024. godina je određena za harmonizaciju sa Sistemom EU za trgovanje emisijama (EU ETS) i uvođenje drugih instrumenata za naplatu ugljenika. Ceo Zapadni Balkan bi do 2023. trebalo da usvoji strategije koje će obuhvatiti ceo životni ciklus proizvoda.
Srbija u svetlu novih tendencija
Republika Srbija je institucionalno preduzela nekoliko važnih koraka na prelasku sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Vlada je u februaru 2016. godine usvojila dopune Zakona o upravljanju otpadom, čime je stvoren osnov za uvođenje cirkularne ekonomije i otvaranje „zelenih” radnih mesta, koja bi efikasnom upotrebom resursa i obnovljivih izvora energije omogućila dodatni rast ekonomije i povećanje BDP-a. Jedno poglavlje u Strategiji industrijske politike Republike Srbije za period 2021-2030. koja je usvojena u martu 2020. godine je posvećeno cirkularnoj ekonomiji i smanjenju emisije CO2. U aprilu 2020. godine pripremljen je dokument „Mapa puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji” koji treba da podstakne društvo na sistemske promene u razmišljanju, kulturi i odnosu prema resursima, donosioce odluka na političko obavezivanje za promene javnih politika i dijaloga u kontekstu cirkularne ekonomije, a industriju da primeni cirkularne modele u proizvodnji.
Dokument javne politike „Program razvoja cirkularne ekonomije za period 2022-2024” biće izrađen tokom 2021. godine i njime će biti određene mere i aktivnosti koje će pomoći primeni koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji. Priprema strateškog okvira za cirkularnu ekonomiju je utvrđena i kao mera u Programu ekonomskih reformi (Economic Reform Programme–ERP), koji predstavlja jedan od najvažnijih strateških dokumenata u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama EU. Cilj ovog dokumenta je priprema Republike Srbije kao države kandidata za članstvo u EU, za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU.
Mr Aleksandra Vučinić i dr Vladica Božić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
