NOBELOVE NAGRADE

ZA EKONOMIJU, MIR I ZA KNJIŽEVNOST

ZA EKONOMIJU

Imigracije, obrazovanje i tržište rada

Tri naučnika sa vodećih američkih univerziteta dobili su Nobelovu nagradu za ekonomiju jer su izveli naučne zaključke iz naizgled nenaučnih eksperimenata i time pomogli svetu da se približi razumevanju složenih procesa u društvu i pronalaženju puta ka opštem napretku. Reč je o Kanađaninu Dejvidu Kardu, Amerikancu Džošui Engristu i Holanđaninu Gvidu Imbensu. U obrazloženju za dodelu nagrade ističe se da su ova trojica naučnika „pokazali da prirodno eksperimentisanje može dati odgovore na pitanja koja su ključna za društvo, kao što su minimalna plata i kako razmere imigracije utiču na tržište rada”.
Polovina nagrade pripala je Dejvidu Kardu koji je analizirao uticaj minimalnih zarada, imigracije i obrazovanja na tržište rada.
Drugu polovinu nagrade dele Engrist i Imbens za „metodološki doprinos analizi uzročno-posledičnih veza”. Između brojnih odgovora, dobijeni su i oni na pitanja kako datum rođenja utiče na budući proces učenja deteta i zašto, zbog par sati razlike između dece rođene 31. decembra i 1. januara, ona kreću u školu u razmaku od skoro godinu dana?
Kard je analizirao uticaj povećanja minimalne zarade na rast zaposlenosti u američkoj državi Nju Džersi. Njegovi nalazi naveli su istraživače da preispitaju mišljenje da bi takvo povećanje uvek dovelo do pada zaposlenosti.

ZA MIR

Preduslovi za mir i demokratiju

Dobitnici Nobelove nagrade za mir za 2021. godinu su filipinsko-američka novinarka Marija Resa i ruski novinar Dmitrij Muratov - za „hrabru borbu" u odbrani slobode izražavanja na Filipinima i u Rusiji, navedeno je u saopštenju Nobelovog komiteta u Stokholmu. Prema obrazloženju Komiteta, Resa i Muratov su dobili ovo priznanje za „napore u zaštiti slobode izražavanja kao preduslova za demokratiju i trajni mir".
Reša je skoro dve decenije radila za CNN kao istraživač-reporter u jugoistočnoj Aziji. Suosnivač je sajta “Repler”, gde se “razotkrivaju zloupotrebe vlasti, širenje nasilja i rastući autoritarizam na Filipinima”.
Muratov je suosnovač i glavni urednik ruskog lista “Novaja Gazeta”, poznatog po prilozima o osetljivim temama, pre svega o korupciji u vlasti i kršenjima ljudskih prava. Nobelov komitet je saopštio da je Muratov „decenijama branio slobodu govora u Rusiji pod sve izazovnijim uslovima". Upućena mu je i čestitka iz Kremlja.

ZA KNJIŽEVNOST

Između dva života

Tanzanijski pisac Abdulrazak Gurna dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2021. U obrazloženju, Nobelov komitet je istakao Gurnin „beskompromisan i saosećajan prodor u efekte kolonijalizma". Do sada, Gurna je objavio deset romana, među njima i “Raj” (Paradise), u kojem opisuje odrastanje dečaka u Tanzaniji početkom 20. veka, i za koji je dobio Bukerovu nagradu.
„Njegova posvećenost istini i odbojnost prema pojednostavljivanju stvari su upečatljivi. Njegovi romani odstupaju od stereotipnih opisa i otvaraju poglede ka kulturuloškoj raznolikosti istočne Afrike, uglavnom nepoznate ljudima u drugim delovima sveta", navodi se u obrazloženju Nobelovog komiteta. “Njegovi likovi se nalaze u međuprostoru između kultura i kontinenata, između života kakav je bio i onog koji nastaje.”
Gurna je rođen 1948. u Zanzibaru, a u Englesku je stigao kao izbeglica tokom šezdesetih godina. Radio je kao profesor engleske i postkolonijalne književnosti na Univerzitetu u Kentu. On je prvi crni afrički pisac koji je osvojio nagradu posle Volea Sojinke, 1986. godine.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"