MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 104 | ŠUME
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 104
Planeta Br 103
Godina XIX
Mart-April 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Oliver Klajn

Šume / Daleki istok

Od planina preko mora drveća

 


Tema Broja

Japanski crveni bor


Tian šan označava niz planinskih venaca u pograničnom pojasu Kine, Kirgistana, Uzbekistana i Kazahstana. Može se prevesti kao „nebeske planine“. Na visini od preko 2000 m su šume smreke.

Na krajnjem severozapadu Kine je autonomna oblast Šinđiang. U tom delu zemlje, u okviru Tiana šana, posebno je zastupljeno drvo čiji je stručni naziv Picea Schrenkiana, poznato i kao azijska ili Šrenkova smrča. Ovo zimzeleno i blago nagnuto drvo obično je visoko 40-60 m. Šišarke menjaju boju tokom vremena: najpre su ljubičaste a, kada sazru, postaju braon. Veruje se da ova šuma postoji duže od 4000 godina. Smreke na južnim i severnim padinama Tian šana čuvaju do dve i po tone vode i važan su izvor građevinskog materijala za industriju, pre svega u proizvodnji papira.

 

 

 

Planinski venac Manji Hingan dobrim delom se nalazi u severoistočnoj provinciji Heilonđang koja se graniči sa Rusijom. Geolozi procenjuju da ovaj planinski venac postoji šezdeset miliona godina. Na njemu je šuma sa kineskim crvenim borovima. Ime ove biljke je, po binomnoj nomenklaturi, Pinus tabuliformis. Čak 60 procenata svih stabala ove vrste u svetu je na severoistoku Kine, od čega ih je najviše na Manjem Hinganu. Plod kineskog crvenog bora su jestivi orasi.
Čangbai planine prostiru se u još dve provincije. U šumama na tim planinama može se naći japanski crveni bor, odnosno Pinus densiflora. Osim u Kini, zastupljen je u Japanu, Koreji i Rusiji. Visina mu je 20-35 m. Najviše mu odgovora isušeno i donekle kiselo tlo.

Kišne šume

Na krajnjem jugu ostrva Hainan je grad Sanja. U blizini su šume nacionalnog parka Đianfeng greben. To je najveća kišna šuma u Kini. U njoj je preko 2800 različitih vrsta biljaka, od čega je više od 300 vrsta drveća. Mahom su to krupna stabla obmotana vinovom lozom. To stvara neobične forme i podseća na džinovsku mrežu.
U jugozapadnoj provinciji Junan je Baima planina.U pitanju  je rezervat prirode sa prašumom, u kojoj su 13 zaštićenih biljnih vrsta. Izdvaja se Junanski bor, odnosno Pinus yunnanensis. Boja kore je mešavina braon i sive. Prečnik stabla je oko 1m a dostiže visinu od 30 m. Široka i gusta  krošnja ima oblik kupe. Osim u Junanu, ovaj bor raste u još tri provincije, na visini do 3000 m. U Junanu je i kišna šuma Sišuangbana. Tu se može naći ugrožena vrsta Parashorea chinensis. Izložena je čestim naletima insekata koji dovode do toga da padne plod. Obično, raste do 40 ma mada pojedine jedinke dostižu i 60m.

Tema Broja

Šuma u kojoj je Parashorea chinensisw

Tema Broja

Kineska lala odnosno Liriodendron chinese


Osim u Junanu, Parashorea chinensis raste u susednom Guangsiju. Ovog drveta ima i na severu Vijetnama. U provinciji Guejdžou je Libo kras, tako nazvan po okrugu u kojem se nalazi. Mnoge endemske vrste žive u okolini. Na ovom lokalitetu, pored retkog ginko drveća, ima kineskih lala. Reč je o vrsti Liriodendron chinese. Ovo  tipično kinesko listopadno drvo obitava u dvanaest provincija južne i centralne Kine i u Vijetnamu. Popularno je u zemljama zapadne Evrope, SAD, Kanadi i Australiji  gde se gaji radi ukrasa. Može da izraste do 40 m. Odgovara im vlažno tlo a imaju okruglu, poluotvorenu krošnju. Grane su braonkaste a kora sive boje.

Tema Broja

Japanski crni bor

Tema Broja

Kineski crveni bor

Pogled ka Mongoliji

Planinski venac Veći Hingan je u autonomnoj oblasti Unutrašnja Mongolija, u kojoj je velika šuma sa arišom koju je osamdesetih godina prošlog veka zahvatio požar. Tada je izgorelo preko milion hektara. Stručno ime Hinganskog ariša je Larix gmelini. Listopadni je četinar. Osim u Kini ovaj ariš je prisutan u Sibiru, Mongoliji i Severnoj Koreji. Sredenje je veličine. Ima nekoliko pupoljaka i kratke izdanke. Inače, zeleno
igličasto lišće ujesen, pred opadanje, dobija maltene narandžastu boju.
U provinciji Sečuan, nedaleko od grada Jibin nalazi se “more“ bambusa sa imenom Šuhan. To je zapravo ogromna bambusova šuma koja se prostire na 27 planina. Te biljke imaju poseban značaj za Kineze jer simbolizuju plemenitost. Od njih se pravi nameštaj ali i štapići za jelo. Šuhan more ima 58 vrsta bambusa. Posebno pažnju privlači „bambus krljušti“, stručno nazvan Phylostachys heteroclada

Sveto drvo šintoizma

Car Keiko je vladao Japanom tokom poslednjih decenija prvog i početkom drugog veka. U njegovo doba izgrađen je izuzetno značajan šintoistički hram Acuta. Tu se, prema verovanju, čuva legendarni mač kusanagi. Oko hrama je 20 hektara šume. Uglavnom se radi o zimzelenim biljakama sa širokim lišćem.
Posetilac može da vidi skrivenu semenicu sakaki, Celeyera japonica, kako glasi taksonomski naziv raste, sve do severne Indije. Visina im je oko 10 m a lišće ovalno, dugačko i glatko. Sakaki je sveto drvo šintoizma. U šumi se može naći kamforovo drvo staro više od milenijuma. Slično je i sa šintoističkim hramom Šimogamo, u Kjotou. U okolini je drevna i sveta  šuma Tadasu, u kojoj je oko 40 vrsta listopadnog drveća na nešto više od 12 hektara.  Japanska zelkova je poznata kao ukrasna ili bonsai biljka. Nije brest već dosta liči na tu biljku. Taksonomski nazvana Zelkova serrata, veoma brzo raste, do 30 m. Potrebni su joj puno sunčeve svetlosti i isušeno tlo. Po hladnom vremenu dolazi do izumiranja grančica. Razmnožava se kalemljenjem, semenom i ukorenjenim stablom. Od japanske zelkove nastaju stilske i pokretne komode a prave se i bubnjevi. Živi i preko 500 godina.
Na obodu planine Fudži je šuma Aokigahara, što znači “more drveća“. Prostire se na 30 km2 po tlu nastalom od magmatskih stena. Šuma je stvorena nakon vulkanske erupcije u 8. veku ne. Izrazito japansko drvo je i  Siboldijeva čuga. Ima gustu i kupastu krošnju i šišarke tamnobraon boja.
U Aukigahari ima dosta  autohtonih vrsta. Takvi su: omanji komine javor, japanska trešnjina breza, i Chengiopanax sciadopylloides koji Japanci koriste u ishrani.

Tema Broja

Sveto drvo šintoizma sakaki

Tema Broja

Sieboldijeva čuga

Tema Broja

Šuma Bijarim na ostrvu Čedžu u Koreji

Najveća zimzelena šuma

Na poluostrvu Mijura, južno od Jokohame i Tokija, je šuma Koađiro. U njoj je konara, odnosno jolham hrast, listopadno drvo koje izrasta do 25 m. Osim u Japanu, u Koreji, Kini i na Tajvanu. Živi na uzvišenjeima.
Na ostrvu Kjušu kod zaliva Karacu  je borova šuma Niđinomacubara. Nastala je u 17. veku kada ju je posadio lokalni feudalni moćnik Terazava Hirotaka. Trebalo je da bude bude barijera protiv vetrova i plime. Prostire se na više od četiri kilometara. Niđinomacubara se sastoji od japanskih crnih borova, visokih do 40 m. Japanski crni bor je otporan na so i zagađenje. Gaji se često kao baštensko i bonsai drvo.
Ostrvo Čedžu pripada Južnoj Koreji. Nalazi se u Korejskom zalivu. Na tom ostrvu je najveća šuma zimzelenog drveća  Torreya nucifera. U šumi je oko 2800 jedinki, starosti 500-800 godina. Visina im se kreće u rasponu 7-14 m dok im je prečnik stabla 50-110 cm. Cvetaju u aprilu. Jestivi plodovi koji imaju primenu u medicini sazrevaju ujesen. Torreya nucifera  je dobila status spomenika prirode.

Tema Broja

Junanski bor

Tema Broja

Grana jele Abies veitchii

Tema Broja

Niđinomacubara šuma na ostrvu Kjušu

 

 

Oliver Klajn


 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 105
Planeta Br 105
Godina XIX
Maj-Jun 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA