HOBI
O.K.
Modeli vazduhoplova
Od Sakare do spejs-šatlova
Aerotuneli su cevasta postrojenja čija je namena da pokažu uzajamno delovanje vazduha i objekta koji leti ili se kreće unutar njih. U aerotunelima se isprobavaju letelice. Modeli vazduhoplova imaju višestruku primenu. Jedna od njih je istraživanje karakteristika nekog aviona ili slične letelice da bi se osmislili novi modeli ili saznala efikasnost postojećih. Reč je o znatno umanjenim vazduhoplovima, bez pilota.
Slobodan let |
Brojni su materijali koji se koriste za pravljenje statičnih modela koji ne lete. U zavisnosti od svrhe i srazmere, najčešće se koriste metal, drvo, plastika, hartija i stakloplastika, odnosno fiberglas. Statični modeli se potom, kao i leteći, stavljaju u aerotunele. Budući da modeli obuhvataju sve od igračaka do vrlo složenih tvorevina, neretko postoji posebna oprema od sintetičkog polimera koji se u proizvodnji ubacuje u izlivenoj formi u kalup. Kalupi od smole i gume su jeftiniji ali manje postojani.
Ljudi su predstave o letelicama imali znatno pre nego što su braća Mongolfije, krajem 18. veka, poleteli u balonu na vruć vazduh. A prilikom arheoloških iskopavanja u Sakari, u Egiptu, vršenih pet godina pre nego što će braća Rajt obaviti prvi kontorlisani let avionom kod gradića Kiti Hok, u Severnoj Karolini - pronađen je model letelice za koji se veruje da je nastao u drugom veku pne. Taj najraniji model aviona je bio je dugačak oko 15 cm a imao je krila i trup.
Radijski kontrolisana letelica |
Posle leta braće Rajt nastala je ekspanzija avio modelarstva. S jedne strane, to je postala popularna razonoda za decu a sa druge su se ljudi, preko te vrste modelarstva, upoznavali sa vazduhoplovim koji su korišćeni u civilne i vojne svrhe. Vremenom je bilo sve više modela putničkih letelica tako da su smanjeni modeli aviona obično služili u marketinške svrhe. S sa letovima u svemir pojavili su se i modeli različitih svemirskih letelica, poput spejs-šatlova.
Aerotunel |
Modeli su neretko pravljeni na osnovu izgleda već postojeće letelice. Statički modeli se obično izlažu na aerodromima, turističkim agencijama i u muzejima vazduhoplovstva. Najmanja razmera je 1:1250, a najveća 1:18.
Bambus je takođe korišćeni materijal za izradu. Ugljenikovo vlakno koristi se za izradu modela helikoptera, za pravljenje propelera i delove krila.
U početku se hobi zasnivao na slobodnom letu, što znači da je model unapred bio pripremljen i da nije bilo kontole leta. Drugi metod je primena kontrolne linije, što podrazumeva vezivanje za dršku u ruci ili neki drugi objekat. To može da se učini preko kabla od čelika, metalnih žica ili kanapa. Kada je nastajao ovaj metod, moglo je da se leti samo ukrug. Neki od modela sa kontrolnom linijom dostižu brzinu od 240 km/h.
Poslednja kategorija za upravljanje su radijski kontrolisane letelice. One rade na osnovu sadejstva radio-predajnika i radio-prijemnika. Ovaj vid kontrole je prvobitno korišćen u modelima helikoptera. Danas se sve više upotrebljavaju kompjuteri.
Postoje brojni klubovi koji se bave avio-modelarstvom. Neki od njih nude obuku početnicima. Ako se neko opredeli za leteće modele, treba da zna da je to jedan od skupljih hobija. Širom Evrope i u SAD postoje posebne radnje u kojima se mogu nabavite brojni modeli u delovima i sa uputstvima kako da se radi i vežba.
Model kompanije Kvantas iz Australije |
Kada hobista pravi svoju verziju vazduhoplova, mora da prvo zna da li je reč o letećem ili o stajaćem modelu. Kod letećih se primenjuju isti principi kao kod letelice u punoj veličini. Ono što može biti zbunjujuće za početnika je veliki broj proizvođača plastične opreme. Za takve je bitno da nema previše delova i da izrada nije previše složena, za šta služe priložena uputstva. Kod plastičnih modela, svi delovi su dati u okviru više ramova iz kojih je potrebno pažljivo odvajati deo po deo alatom koji je predviđen za to.
Model aerodroma u Sofiji sa modelima aviona |
Za lepljenje se koristi hemijsko jedinjenje dihlorometan ili plastični cement. Izazov predstavlja stavljanje oznaka na letelicu, bilo da je reč o vojnom avionu ili o civilnom avio-prevozniku. Neretko se dobijaju modeli sa već unetim oznakama vojske i avio-kompanija.
Za modelare se organizuju takmičenja. Osim kreativne i takmičarske dimenzije, mnogi koji se upuste u ovaj hobi - postaju kolekcionari. Zbirka se može formirati na osnovu izbora kolekcionara. To je neretko u vezi sa svrhom vazduhoplova. Može se formirati i po tome kojom avio-kompanijom pojedinac najčešće leti.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
