VESTI IZ MEDICINE

Anti-ejdžing

Uravniteženom ishranom do zdrave dugovečnosti

Hrana koju jedemo veoma utiče na naše zdravlje i dugovečnost. Postoji direktna veza između potreba za hranom u različitim uzrastima, i metaboličkog zdravlja, a održavanje optimalne ishrane u skladu sa godinama može da pomogne i u poboljšanju zdravlja, kao i u produženju životnog veka, ili odlaganju starenja.
Kod glodara i primata, različit unos kalorija i proteina poboljšava njihovo zdravlje i životni vek, a nedavne studije su ukazale i na povezanost prehrambenih makronutrijenata sa kardiometaboličkim zdravljem kod starijih miševa. Dosad, međutim, nije bio usaglašenih rezultata u vezi sa odgovorom na pitanje koje su odgovarajuće količine prehrambenih makronutrijenata koji su potrebni da bi se to postiglo. 
Da to istraže, naučnici sa Univerziteta Vaseda su miševe hranili uravnoteženim izokaloričnim dijetama sa različitim količinama proteina, i svoje nalaze su objavili u GeroScience-u. Njihova studija je otkrila da su životinje metabolički zdravije kada su hranjene umerenom proteinskom ishranom, te bi to moglo da pruži uvid u razvoj nutritivnih intervencija za poboljšanje metaboličkog zdravlja kod ljudi.

U istraživanje su uključeni mladi šestomesečni miševi, i 16-mesečni miševi (“srednjih godina”) hranjeni izokaloričnom hranom sa promenljivim sadržajem proteina, od pet do 45 odsto, tokom dva meseca. Nakon toga su efekti različitih proteinskih dijeta procenjivani na osnovu merenja težine skeletnih mišića, masnoća u jetri i krvi, i takozvane samoorganizujuće mape (SOM) klaster analiza aminokiselina u krvi. Rezultati su pokazali da ishrana sa niskim sadržajem proteina dovodi do razvoja blago masne jetre, sa povećanim nivoima lipida u jetri kod sredovečnih miševa u poređenju sa mladim miševima, dok je umereno proteinska dijeta vodila do smanjenja koncentracije glukoze u krvi i nivoa lipida u jetri i krvi. Takođe je uočeno da su koncentracije pojedinačnih aminokiselina u krvi varirale sa godinama i različitim sadržajem proteina u ishrani, što je potvrđeno korišćenjem SOM analize aminokiselina u krvi. Profili aminokiselina u krvi otkriveni korišćenjem SOM analize pokazali su korelaciju između različitih unosa proteina i različitih količina hepatičkih triglicerida i nivoa holesterola. Optimalna ravnoteža makronutrijenata za idealne zdravstvene ishode može da varira u različitim životnim fazama. Prethodne studije pokazale su da je, tokom života, moguće minimizirati smrtnosti specifičnu za uzrast, i to promenom odnosa proteina i ugljenih hidrata u ishrani, ali je i dalje nejasna količina proteina koju treba konzumirati da bi se održalo metaboličko zdravlje dok se približava starost. Kod eksperimentalnih miševa, potrebe za proteinima se menjaju tokom života, pri čemu su veće kod mlađih miševa u reproduktivnoj dobi, zatim se smanjuju u srednjem uzrastu, i ponovo rastu kod starijih miševa, sa opadanjem efikasnosti proteina. Isti obrazac će verovatno biti primećen i kod ljudi, te se može pretpostaviti da bi povećanje dnevnog unosa proteina moglo da unapredi metaboličko zdravlje ljudi. Štaviše, idealna ravnoteža makronutrijenata u ishrani u svakoj životnoj fazi takođe može da produži zdrav životni vek. Sve u svemu, istraživači su zaključili da uravnotežena ishrana sa umerenim količinama proteina može da bude ključ za dug i zdrav život.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"