TEMA BROJA

20 godina „Planete”

Upornost i radoznalost a potom sve ostalo

Od samog početka, od juna 2003. časopis “Planeta” se bavi dometima nauke i tehnoloških dostignuća, počev od nastanka civilizacije do daleko u pretpostavljenu budućnost. Tokom dve decenije rada, “Planeta” se pokazala kao odraz neumorne ljudske radoznalosti i potrebe da se nikada ne posustane na putu ka novim otkrićima i saznanjima

Prijatno veče na „Kalemegdanskoj terasi“, u Beogradu. Kraj je maja. Zvanice opuštene i u dobrom raspoloženju, jednako kao i saradnici časopisa „Planeta“, gosti i prijatelji lista. Eto, prilika je da se obeleži 20 godina izlaženja lista, što bi se čak moglo smatrati za retku pojavu u ovim nesigurnim i po mnogo čemu nepredvidivim vremenima. Ali, list je list, voćka čudnovata, odoleo je svim iskušenjima od prvih brojeva do sada i postao jedna od retkih ovdašnjih oaza u kojoj se govori samo o pameti i dostignućima sveta. Druge teme, one na koje smo navikli da ih viđamo po novinama i časopisima, one imaju druge čitaoce i njih nema u sadržajima „Planete“. Jer „Planeta“ je magazin za nauku, istraživanja i otkrića, kako je navedeno u zaglavlju naslovne strane, a druge teme su za druge čitaoce.

Te večeri, moglo se čuti i sledeće... Planeta Zemlja jezdi kroz svemir kružeći oko Sunca bezmalo 4,5 milijardi godina i, kako stručnjaci predviđaju, trajaće još dvaput toliko, otprilike. Ta velika planeta koju istovremeno volimo i pazimo i uništavamo i razaramo, trošeći je bez razmišljanja o tome šta će biti sutra, ta planeta verovatno ne zna za onu manju „Planetu“, list koji će trajati dok ima snage da se izdaje i dok ima ljudi koji će se zalagati da ovo nesvakidašnje lepo i sadržajno izdanje postoji. U vasioni, sred velikih kosmičkih zbivanja, eto nas sa dve planete: dugovekom planetom na kojoj živimo i malom „Planetom“ koja postoji tek dvadeset godina.

Počelo je krajem proleća 2003. godine. Već dve godine nije bilo „Galaksije“, lista koji je sa velikom zanimanjem čitan širom nestale Jugoslavije; smanjilo se tržište, ljudi su osiromašili, politika je natopila i poslednju stopu ove mukama umorene zemlje. Ko još da čita takve sadržaje? Kome je još do toga? Ali... Uvek se nađe neko ko bi da iskoči iz jednoličnosti i  otaljavanja života. Uvek neko ko prvi povuče, kome pođe za rukom da zainteresuje druge da naprave makar okvirnu atmosferu za prve odlučnije korake. Taj neko bio je Milan Knežević, nekadašnji član redakcije “Galaksije”, jedan od onih koji je, mada u to vreme tek stasao, bio među pokretačima “Galaksije”. On je smislio nastavak nestalog lista, on je okupio prve ljude za saradnike, od njega su potekla rešenja za mnoga organizaciona i prateća pitanja. U toj prvoj redakciji “Planete”, našli su se i Aleksandar Milinković, svojevremeno urednik u “Galaksiji”, i Miloslav Rajković i Aleksandar Gaon, u svojstvu saradnika. 

Vrlo brzo, radu na listu priključili su se i neki nekadašnji saradnici “Galaksije”, slobodni novinari zainteresovani za teme iz nauke i tehnologije i saradnici naučnih programa elektronskih medija. Osetili su da oživljava njihovo tematsko polje i to ih je povuklo. Za svaki broj lista potrebno je mnogo raznovrsnih priloga pošto sadržaj traži svoje, isto kao i sami čitaoci koji su sa manje-više iznenađenja dočekali izlazak prvog broja “Planete”.

Sve ovo pratila je i osnovna strepnja kada je reč o popunjavanju izdanja najnovijim prilozima o dometima nauke i tehnologije. Kako ih učiniti razumljivim i onima koji nemaju nikakvo naučno-tehnološko obrazovanje a jesu zainteresovani za ono šta se u listu objavljuje? Dokle se može pojednostavniti jezik a da se ništa ne ošteti u objašnjenjima? Kako doći do vesti iz oblasti interesovanja lista kojih u našoj zemlji jedva da ima? Korišćenje agencijskih materijala je skupo, i pri tome svi gledaju da mnogo ponude a da malo daju? Put je bio koliko otvoren toliko i trnovit. Ali, pošlo se i nije bilo zaustavljanja.

Kada je reč o temama, uočljivo je da su čitaoce najviše zanimala kosmička istraživanja (“Galaksija” je proistekla iz ”Kosmoplova”, a “Planeta” je došla na mesto “Galaksije”) i osvajanje kosmičkih prostora. Ipak, osim ove uzbudljive tematske usmerenosti, odmah smo se proširili na domete medicine i na jedva znane oblike biološkog postojanja, na probleme i razvoj saobraćaja i načine dobijanja energije, na napredak i domete računarskih tehnologija, na večnu teme klimatskih promena, na biosferu i  arheološka nalazišta i šta nam ona otkrivaju. Nismo se se zaustavljali ni kada je reč o temama iz  paleoontologije i prilozima o drevnim naučnim dostignućima i antropologiji. Mada dosad nedovoljno, uvek smo prihvatali i teme iz društvenih nauka. I tako, ne malo-pomalo već veoma brzo i naglo, “Planeta” je postala nesvakidašnji zbornik tekstova o onome što se dešava na polju ljudskog uma i njegove večite potrebe da zna što više.

Naročitu pažnju , a to nas i danas drži, posvećivali smo dometima naše nauke i naših tehnologija. Iznad svega zanimalo nas je da li se nešto od toga dešava u prostoru Srbije ili negde gde su u tom mudrom i znatiželjnom svetu nalaze naši umovi, tj. kako i gde rade, u kojim međunarodnim timovima stručnjaka i istraživača i, uopšte, gde je mesto Srbije u tom svetu. 

Postojanjem dugim dve decenije, “Planeta” se potvrdila kao dugotrajuća činjenica u okviru evropskih izdanja slične tematske opredeljenosti - iako nemamo onu tržišnu moć na koju se gotovo redovno nailazi na imućnim i sređenim tržištima zapadnih zemalja. Zato se i događa da, povremeno u redakciji, sa divljenjem i zavišću prelistavamo inostrane časopise uz uvek isto pitanje: kako im to uspeva? Mada, i to nam se nejednom potvrdilo, ono što imamo je dobro utemeljena ovdašnja naučna tradicija, nadiranje mladih obrazovanih stručnjaka i naša jaka namera da se sa “Planetom” što duže traje.

I sve to, sve te dve decenije, ruku pod ruku sa onima koji su nas svakog trenutka i u svemu najviše podržavali - sa “Belmedikom”!  
Mada nije uobičajeno, da li bismo moglo da se pohvalimo na dan kada se obeležavalo dve decenije od izlaska našeg prvog broja? To je već kako ko sve shvata. Ali, kakav god da je odgovor, mnogo šta čeka “Planetu” i to je osnovni razlog njenog trajanja.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"