MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 110 | ASTRONOMIJA - niz neočekivanih saznanja
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 110
Planeta Br 110
Godina XX
Mart - April 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

RETKE VRSTE

 

O.K.

Kornjača sa reke Ficroj

Ronilac sa oklopom

 

U središnjem delu australijske države Kvinslend je reka Ficroj. Nazvana je po britanskom guverneru Čarlsu Ficroju i predstavlja najveći sliv na istoku ove države, odnosno  kontinenta. U njenim pritokama živi kornjača poznata po neobičnom načinu disanja. Taksonomski, kornjača sa reke Ficroj spada u rod Rheodytes koji je deo familije Chelidae. Vrsta Rheodytes leukops je jedina u okviru svog roda koja je opstala do današnjeg vremena.

RETKE VRSTE

Kornjača na dnu reke među travom

Ove kornjače žive u dubljim vodama, u rekama sa kamenitim ili peskovitim dnom. Smatra se da je područje na kojem obitavaju jedinke ovog gmizavca obuhvata oko deset hiljada km2. Često borave u donjem toku reka ili ispod stena i raznih biljaka, mada neretko provode vreme u plićacima i sede na balvanima. 
Kornjače su sklone delovima reka sa mnogo kiseonika. Privlače ih brži tokovi, što ih može podstaći da se kreću ka dubljim zonama. Gnezda prave na peščanoj obali iznad reke, u rano proleće koje, u Australiji, pada u septembru i oktobru. Tri do pet puta u toku godine polože veći broj jaja u udubljenja u pesku. Ukupno oko 46-59 jaja. Potrebno je oko tri meseca da se mladunci izlegnu; obično, samo jedno od oko stotinu mladunaca doživi odraslo doba pošto prirodni neprijatelji lako otkrivaju gde su jaja zakopana i obično pojedu i unište sve što je starija koranjača napravila.

RETKE VRSTE

Ficrojeva reka i lokacija u Kvinslendu

Polnu zrelost dostižu kada napune 15 godina, nekad i kasnije. Teritorija im je oko pola kilometra. Imaju običaj da se danima ne pomeraju sa nekog mesta. Aktivnost im varira u zavisnosti od mesta na kome se nalaze tako da je uočeno da negde danju a drugde noći ispoljavaju više sklonosti za kretanjem i potragom za hranom.
Hranu nalaze na dnu vodotokova. Ishrana im obuhvata alge, rečne puževe, larve od vodenih insekata kao i insekte sa kopna, rakove, sunđere, vodene biljke ali i  delove biljaka sa zemlje kao što su lišće i kora. Takav način prehrane ih svrstava u svaštojede. Procenjuje se da im životni vek, u normalnim okolnostima, traje između 50 i 60 godina.  
Kloaka ima vrlo značajnu funkciju. Zahvaljujući tom organu, najveći deo kiseonika dobijaju iz vode. Disanje sa kloakom omogućava kornjačama da ostanu pod vodom i po tri nedelje. Na taj način one se prilagođavaju svojoj okolini, odnosno brzom toku reke. Osim kloake imaju i pluća. U kloaku u kojoj se nalaze i škrge, voda se uvlači između 15 i 60 puta u minutu. 

RETKE VRSTE

Sa izduženim vratom

Svojstveno im je da formiraju jata. Njihovi glatki oklopi su tamno-braon boje, a pri vrhu imaju crne tačkice i mrlje. Dužina kod odraslih jedinki je oko 26 cm, a težina iznosi približno 250 gr.  Na vratu imaju velike kvržice. Trbuh je žućkaste boje, noge su im prilično duge a na svakoj je pet kandži. Među polovima su male razlike. Pre svega, ogledaju se u tome da je rep mužjaka nešto duži i da je veća razdaljina između pojedinih izdvojenih delova oklopa. Ove životinje su plašljive, ali mogu ujedu onoga koji im se približi.

RETKE VRSTE

U reci na dnu na kamenitom dnu

Vrlo su vešti plivači. Komunikacija među jedinkama se odvija tako što šište kada izbace vazduh ili ujedaju jedna drugu. Najčešće, šište kada su uplašene. Iako su bezopasne, nisu pogodna da budu kućni ljubimci za razliku od kopnenih srodnika.

Što se tiče stepena ugroženosti, svrstavaju ih u takozvane ranjive vrste, što podrazumeva da im preti izumiranje ako ne dođe do značajnih promena. Najveća pretnja im je uništavanje gnezda u zemlji, što čine grabljivci kao što su lisica, svinja ili pas. Smetnju očuvanju ove vrste predstavlja i narušavanje prirodne sredine, odnosno reke koje su sve mutnije i zagađenije tako da sve teže dolaze do kiseonika iz vode. Sve ovo utiče i na manje životinje kojim se ova vrsta gmizavca hrani jer ih ima sve manje.

RETKE VRSTE

Prikaz oklopa

 

 

O.K.



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA