RETKE VRSTE
O.K.
Kornjača sa reke Ficroj
Ronilac sa oklopom
U središnjem delu australijske države Kvinslend je reka Ficroj. Nazvana je po britanskom guverneru Čarlsu Ficroju i predstavlja najveći sliv na istoku ove države, odnosno kontinenta. U njenim pritokama živi kornjača poznata po neobičnom načinu disanja. Taksonomski, kornjača sa reke Ficroj spada u rod Rheodytes koji je deo familije Chelidae. Vrsta Rheodytes leukops je jedina u okviru svog roda koja je opstala do današnjeg vremena.
Kornjača na dnu reke među travom |
Ove kornjače žive u dubljim vodama, u rekama sa kamenitim ili peskovitim dnom. Smatra se da je područje na kojem obitavaju jedinke ovog gmizavca obuhvata oko deset hiljada km2. Često borave u donjem toku reka ili ispod stena i raznih biljaka, mada neretko provode vreme u plićacima i sede na balvanima.
Kornjače su sklone delovima reka sa mnogo kiseonika. Privlače ih brži tokovi, što ih može podstaći da se kreću ka dubljim zonama. Gnezda prave na peščanoj obali iznad reke, u rano proleće koje, u Australiji, pada u septembru i oktobru. Tri do pet puta u toku godine polože veći broj jaja u udubljenja u pesku. Ukupno oko 46-59 jaja. Potrebno je oko tri meseca da se mladunci izlegnu; obično, samo jedno od oko stotinu mladunaca doživi odraslo doba pošto prirodni neprijatelji lako otkrivaju gde su jaja zakopana i obično pojedu i unište sve što je starija koranjača napravila.
Ficrojeva reka i lokacija u Kvinslendu |
Polnu zrelost dostižu kada napune 15 godina, nekad i kasnije. Teritorija im je oko pola kilometra. Imaju običaj da se danima ne pomeraju sa nekog mesta. Aktivnost im varira u zavisnosti od mesta na kome se nalaze tako da je uočeno da negde danju a drugde noći ispoljavaju više sklonosti za kretanjem i potragom za hranom.
Hranu nalaze na dnu vodotokova. Ishrana im obuhvata alge, rečne puževe, larve od vodenih insekata kao i insekte sa kopna, rakove, sunđere, vodene biljke ali i delove biljaka sa zemlje kao što su lišće i kora. Takav način prehrane ih svrstava u svaštojede. Procenjuje se da im životni vek, u normalnim okolnostima, traje između 50 i 60 godina.
Kloaka ima vrlo značajnu funkciju. Zahvaljujući tom organu, najveći deo kiseonika dobijaju iz vode. Disanje sa kloakom omogućava kornjačama da ostanu pod vodom i po tri nedelje. Na taj način one se prilagođavaju svojoj okolini, odnosno brzom toku reke. Osim kloake imaju i pluća. U kloaku u kojoj se nalaze i škrge, voda se uvlači između 15 i 60 puta u minutu.
Sa izduženim vratom |
Svojstveno im je da formiraju jata. Njihovi glatki oklopi su tamno-braon boje, a pri vrhu imaju crne tačkice i mrlje. Dužina kod odraslih jedinki je oko 26 cm, a težina iznosi približno 250 gr. Na vratu imaju velike kvržice. Trbuh je žućkaste boje, noge su im prilično duge a na svakoj je pet kandži. Među polovima su male razlike. Pre svega, ogledaju se u tome da je rep mužjaka nešto duži i da je veća razdaljina između pojedinih izdvojenih delova oklopa. Ove životinje su plašljive, ali mogu ujedu onoga koji im se približi.
U reci na dnu na kamenitom dnu |
Vrlo su vešti plivači. Komunikacija među jedinkama se odvija tako što šište kada izbace vazduh ili ujedaju jedna drugu. Najčešće, šište kada su uplašene. Iako su bezopasne, nisu pogodna da budu kućni ljubimci za razliku od kopnenih srodnika.
Što se tiče stepena ugroženosti, svrstavaju ih u takozvane ranjive vrste, što podrazumeva da im preti izumiranje ako ne dođe do značajnih promena. Najveća pretnja im je uništavanje gnezda u zemlji, što čine grabljivci kao što su lisica, svinja ili pas. Smetnju očuvanju ove vrste predstavlja i narušavanje prirodne sredine, odnosno reke koje su sve mutnije i zagađenije tako da sve teže dolaze do kiseonika iz vode. Sve ovo utiče i na manje životinje kojim se ova vrsta gmizavca hrani jer ih ima sve manje.
Prikaz oklopa |
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
