TEMA BROJA

Zoran Šević

Astronomija / Malo poznati svemir

Zvezde odmetnice

Kao i sve u prirodi, tako i kosmos obiluje izuzecima od pravila, neobičnim pojavama koje odstupaju od ustaljenih saznanja. Tako je i sa zvezdama, iako su one najduze i najviše proučavane od svih nebeskih tela, a i najviše utiču na ostale objekte u Univerzumu.

UY Scuti je najveća do sad otkrivena zvezda - 1700 puta je veća od Sunca, nasuprot Ogle TR-122b koja je najmanja i veličine je Jupitera, a svoj život je počela pre nekoliko milijardi godina. Najstarija pronađena zvezda nosi i odgovarajuće ime i zove se Metuzalemova zvezda, ima oznaku HD 140283. Određenim metodama je utvrđeno da postoji 16 milijardi godina, što predstavlja problem jer je, po teoriji Velikog praska, kosmos nastao pre 13,8 milijardi godina. Dakle, pitanje je koliko su korišćene metode tačne.
Objekti Thorne-Zytkow su izuzetno zanimljivi jer su u stvari kolizija neutronskih zvezda i crvenih džinova i koji, nakon spajanja oba jezgra, mogu postati ili Crna rupa ili nova Neutronska zvezda. Proces spajanja jezgra može trajati do stotinu godina, a životni vek ovih pojava je procenjen na 10 miliona godina. Smatra se da, samo u našem Mlečnom putu, ima oko 200 ovakvih objekata. Tako se za R136a1 smatra da je nastala spajanjem nekoliko zvezda i pouzdano se zna da je najteža u svemiru - čak 315 puta više od Sunca od kojeg je svetlija 9 miliona puta i 10 puta toplija.

Ruke galaksije

Sa dve, 18 miliona kilometara duge ruke, SAO 206462 je jedinstvena i najčudnija jer je uobičajeno da galaksije imaju takozvane ruke, a ne i zvezde. Smatra se da je ona u procesu pravljenja planeta. Zna se da se od njihovog rođenja neutronske zvezde gase I slabe, ali to nije slučaj sa 100.000 godina starom  RX J1856.5-3754 koja, zahvaljujući svom izuzetno jakom gravitacionom polju, prikuplja međuzvezdani materijal koji koristi kao novo gorivo koje je iznova zagreva. Postoje I dva patuljka od teških metala sa oznakama HE 2359-2844 i HE 1256-2738, koja su udaljena 800 I 1000 svetlosnih godina od nas I ispuštaju ogromne količine olova tako da Ih okružuju I veoma teški zvezdani oblaci.
Vega je peta najsvetlija zvezda na našem noćnom nebu, ali je najpoznatija po tome što se okreće brzinom od 600.000 obrtaja u minuti, te zbog toga nije sferičnog, već oblikа jajeta. Takođe, na njoj su zabeležene i ekstremne temperaturne varijacije, gde je oko ekvatora znatno hladnija u odnosu na polove.
Takozvani Magnetar, neutronska zvezda SGR 0418+5729 udaljena 6500 svetlosnih godina od Zemlje, ima najjače izmereno magnetno polje u svemiru, a za MY Camelopardalis se dugo mislilo da je jedna, ali je potom otkriveno da su u pitanju dve zvezde koje se dodiruju. Još uvek se ne može proceniti kada će se konačno spojiti.

Planeta dijamant

Teleskop ALMA u Čileu otkrio je trostruki zvezdani sistem L1448 IRS3B koji se sastoji od dve mlade zvezde koje rotiraju oko mnogo starije treće zvezde. Utvrđeno je da su mlađe zvezde nastale nuklearnom reakcijom unutar oblaka gasova koji su okruživali stariju. Slično je nastao i objekat PSR J1719-1438b koji je nekad bio zvezda, ali čiji je spoljni omotač usisan od druge zvezde i hlađenjem je postao planeta. Ali, kakva? Planeta, pet puta veća od Zemlje, koja je u stvari jedan veliki dijamant!
Mira ili Omikron Seti je umiruća zvezda koja isijava svetlost brzinom od 100 km/h i njen rep je dugačak čak 5 svetlosnih godina. Udaljena je od naše planete 420 svetlosnih godina. Swift J1644+57 je progutala skrivena crna rupa, ali njena svetlost je posle 3.9 milijardi godina stigla do nas i otkrivena je putem X zraka i radio-talasa. Na isti način je otkriveno i da pulsar PSR J1841-0500 pravi pauzu u isijavanju dugu 580 dana, što je neobično, jer nijedan drugi pulsar to ne čini tako dugo.

Zvezda neobično duge oznake SDSS J090745.0+024507 je, umesto da bude usisana od strane izuzetno masivne crne rupe, dobila  ubrzanje, koje joj je pomoglo da izbegne svoje uništenje, ali I da je izbaci i iz galaksije Mlečni put. U istoj galaksiji se nalazi I magnetar SGR 1806-20 koji je posebna vrsta neutronske zvezde. Nalazi se 50.000 svetlosnih godina daleko, u sazvežđu Strelca i 27. decembra 2004. godine je u desetini sekunde oslobodio više energije nego Sunce za 100.000 godina, osvetljavajući našu atmosferu jače od punog meseca koji je te noći obasjavao severnu Zemljinu poluloptu. Ova eksplozija smatra se najvećom opaženom sa Zemlje još od 1604. godine, kada je registrovana eksplozija supernove SN 1604.

Zoran Šević

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"