TEMA BROJA

Vesna Bosanac

Biotehnologija

Mozaik činjenica

Biotehnologija je tehnologija zasnovana na biologiji, glasi najjednostavnije objašnjenje pojma biotehnologije; ona „upreže“ ćelijske i biomolekularne procese u cilju razvoja tehnologija i proizvoda koji treba da doprinose poboljšanju života i zdravlja planete. Ova oblast proučavanja i delovanja obuhvata širok sprektar tehnoloških postupaka koji koriste žive organizme ili delove njih da bi se dobio određeni proizvod; recimo lekovi, hranljive supstance, hemikalije i materijali koji ne oštećuju čovekovu okolinu, zatim biogorivo, čak i nove vrste materijala. 

Moderna biotehnologija omogućava dobijanje revolucionarno novih proizvoda i tehnologija kojima se služimo u borbi protiv određenih bolesti, za smanjenje štete po čovekovu okolinu, obezbeđivanje hrane za brojno stanovništvo Zemlje; pomaže i da se energija štedi i da bude čistija, a procesima industrijske proizvodnje povećava bezbednost, čistoću i efikasnost.
U oblasti zdravstva, biotehnologija: smanjuje učestalost infektivnih bolesti, spašava milione života, smanjuje šanse za pojavu ozbiljnih i po život opasnih okolnosti koje pogađaju milione ljudi širom sveta, stvara ciljane postupke namenjene pojedincima da bi se na najmanju meru sveli zdravstveni rizici i negativne propratne pojave lečenja, stvara preciznije „alate“ za otkrivanje bolesti, doprinosi borbi protiv ozbiljnih bolesti i svakodnevnih pretnji koje se nadvijaju nad žiteljima zemalja u razvoju.
U oblasti energetike, biotehnologija doprinosi poboljšanju efikasnosti procesa proizvodnje, tako da se operativni troškovi praktično mogu prepoloviti, doprinosi smanjivanju korišćenja i oslanjanje na petrohemijske supstance, korišćenje biogoriva moglo bi da smanji emitovanje gasova staklene bašte za najmanje 52%, smanjuje potrošnju vode i gomilanje smeća, pomaže korišćenju punog potencijala (otpada) biomase.
U oblasti proizvodnje hrane, biotehnologija poboljšava otpornost useva na insekte, podiže toleranciju useva na herbicide i olakšava načine zemljoradnje koji su manje štetni za čovekovu okolinu. Može se reći da biotehnologija pomaže da se obezbedi hrana za žitelje naše planete tako što omogućava veće prinose useva uz manja ulaganja, smanjuje količinu hemikalilja korišćenih u poljoprivredi i samim tim njihovo dalje širenje u prirodnoj sredini - usevi dobijeni uz pomoć biotehnologije zahtevaju manje pesticide - omogućava razvoj useva sa poboljšanim nutritivnim vrednostima, što bi moglo da reši problem nedostatka određenih vitamina i hranljivih sastojaka u ishrani velikog broja stanovnika naše planete, omogućava proizvodnju hrane koja ne sadrži alergene i toksine poput mikotoksina, povećava sadržinu korisnih ulja u hrani, što za krajnji cilj ima poboljšanje zdravlja.

U biotehnologiji se koriste biološki procesi poput fermentacije i  biokatalizatori kao što su enzimi, kvasac i drugi brojni mikroorganizmi, kako bi oni postali mikroskopski male „fabrike“. Ljudi koriste mikroorganizme za biološke procese više od 6.000 godina - da dobiju određene vrste hrane, recimo hleb i sir, kao i da produže vreme trajanja mlečnih proizvoda.
Svet danas raspolaže sa više od 250 biotehnoloških proizvoda u zdravstvu, uključujući neke vakcine, od kojih su mnoge namenjene ranije neizlečivim bolestima. Više od 13,3 miliona seljaka širom planete oslanja se na poljoprivrednu biotehnologiju za povećanje prinosa, sprečavanje šteta koje nanose insekti i bolesti, kao i za smanjivanje lošeg uticaja obrade zemlje na prirodnu sredinu. U Severnoj Americi gradi se najmanje pedesetak biorafinerija za testiranje i usavršavanje tehnoloških postupaka za proizvodnju biogoriva i hemikalija iz obnovljivog izvora - biomase, što bi uveliko doprinelo smanjivanju količine gasova staklene bašte.
Glavne oblasti u kojima se primenjuje biotehnologija su: medicina, poljoprivreda i uzgajanje useva, industrijsko (neprehrambeno) korišćenje useva i drugih proizvoda, npr. biorazgradive plastike, biljnih ulja, biogoriva, kao i unapređenje zdravlja prirodne sredine.
Postoje i naučnici koji upozoravaju na ozbiljne rizike primene biotehnologije: u fokusu se nalaze etički aspekti, bezbednost,  potencijalni bioterorizam i (dugoročni) uticaj na čovekovu okolinu.
Zabrinutost izaziva i moguća manipulacija genima, gubitak genetske raznolikosti useva i plodnosti obradivih površina, genetska homogenost biljaka može dovesti do njihove veće osetljivosti na razne bolesti i pošasti.  Upozorava se i na moguće smanjenje genetskog biodiverziteta ljudi, a  mnogi se pribojavaju da je reč ipak o preteranom „uplitanju“ u prirodne tokove. 

Vesna Bosanac

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"