VESTI IZ MEDICINE
NEUROLOGIJA
Novi biomarker, i bolja terapija multiple skleroze
Degeneracija mijelina, izolacionog omotača koji je neophodan za brzu komunikaciju između nervnih ćelija, kao i neuroinflamacija, značajna su obeležja multiple skleroze (MS) i srodnih neurodegenerativnih poremećaja. Dosad se, međutim, malo znalo o preciznim molekularnim koracima kojima demijelinizacija dovodi do gubitka neurona i glija, dveju glavnih vrsta moždanih ćelija. Odgovor na to pitanje sad nudi studija Instituta za neurološka istraživanja Jan i Dan Dankan (Duncan NRI) pri Teksaškoj dečjoj bolnici, koja je nedavno objavljena u časopisu Cell Metabolism.
Istraživači tog Instituta su otkrili da raspad mijelina dovodi do akumulacije veoma dugog lanca masnih kiselina (Very Long-Chain Fatty Acids - VLCFA) i njihovih međuproizvoda, izazivača autoimunog odgovora koji oštećuje moždane ćelije. Takođe, pokazali su da smanjenje nivoa VLCFA, retke grupe masnih kiselina (koje čine samo mali deo ukupnih masnih kiselina u telu), i lipidnog posrednika S1P, korišćenjem poznatih lekova Bezafibrata i Fingolimoda, sinergijski povoljno deluje na MS patologiju u životinjskom modelu, ukazujući na još efikasniji tretman obolelih od MS.
Prethodna studija saradničke Laboratorije Bellen pokazala je da je gubitak verzije gena dACOKS1 kod eksperimentalnih muva smanjuje njihov životni vek, izaziva neuronsku i motoričku disfunkciju, i na kraju dovodi do odumiranja neurona i glijalnih ćelija. Gen dACOKS1 kodira enzim potreban za razgradnju VLCFA. U ovoj studiji, istraživači su pokušali da razumeju molekularne korake kojima odsustvo dACOKS1 dovodi do gubitka neurona i glija. Mijelinske ovojnice koje okružuju nervne membrane predstavljaju bogat izvor VLCFA i imaju oko 10 puta veći nivo VLCFA-ceramida od drugih ćelijskih membrana. VLCFA se proizvode od masnih kiselina dugog lanca, uz pomoć enzima ELOVL Fatti Acid Elongase, i ponovo bivaju konvertovane od strane enzima ACOKS1.
Istraživači su takođe otkrili da toksični efekti, uočeni zbog gubitka dACOKS1, mogu da budu potisnuti obaranjem gena koji kodira ELOVL, primenom Bezafibrata, leka za snižavanje lipida koji inhibira sintezu VLCFA. Ova zapažanja su dodatno podržala njihov raniji zaključak da je višak VLCFA štetan za nervne ćelije. Dalja istraživanja su otkrila da se višak glijalnog S1P transportuje do neurona i da je ovo povećanje nivoa S1P štetno za opstanak glija i neurona, kao i da je dovoljno da izazove njihovu degeneraciju. Takođe, pokazalo se da je kod muva sa dACOKS1 mutantnom, dopuna terapije lekom za MS Fingolimodom, za koji se zna da vezuje i smanjuje nivoe S1P receptora, dovelo do dramatičnih poboljšanja ukupne neuronske funkcije, i da je odložilo neurodegeneraciju kod tih muva. Ovi podaci su pružili ubedljive dokaze da je akumulacija S1P, ključnog proizvoda katabolizma VLCFA, osnovni uzrok propadanja glija i neurona u mutantima dACOKS1.
Slične rezultate naučnici su dobili i pri istraživanju uloge povišenih VLCFA i S1P u progresiji MS kod kičmenjaka, kod kojih najčešće proučavani model MS jeste eksperimentalni autoimuni encefalomijelitis (EAE), gde se miševima ubrizgava mijelin da bi se izazvala patologija nalik MS. Pokazalo se da je pre-simptomski tretman ovih miševa Bezafibratom usporio napredovanje EAE patologije smanjenjem demijelinizacije, oštećenja neurona i infiltracije imunih ćelija u mozak. Pri davanju Bezafibrate zajedno sa Fingolimodom, pri pojavi prvih simptoma, pokazalo se sinergijsko poboljšanje paralize izazvane EAE i motoričkih performansi, demijelinizacije i gubitka neurona. Kombinovani efekti ovih lekova bili su značajno bolji od efekta samostalnog leka, i to u svakom testiranom parametru, što sugeriše da će kombinovana terapija biti efikasnija i imati bolje ishode za pacijente sa MS.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
