MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 111 | BIOTEHNOLOGIJA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 111
Planeta Br 111
Godina XX
Maj - Jun 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

FAUNA

 

Dr Ana Paunović

Prolećni razvoj vrsta

Pravi mladunci i lažno mleko

 

U celokupnom životinjskom carstvu samo jedna grupa hrani svoju mladunčad mlekom: sisari. Mleko koje luče sisari zove se pravo mleko. Iako je konzumiranje mleka tipična odlika sisara, postoji još vrsta koje se hrane mlekom na početku života. Ipak, to mleko stručnjaci nazivaju „lažnim“. To „lažno mleko" nije ni nalik kravljem, kozjem, ili recimo ljudskom mleku, niti se proizvodi na isti način, ali služi za istu namenu: da ojača mladunce i prehrani ih dok ne mogu da se brinu o sebi.

FAUNA

Golubovi su sjajni roditelji i - za razliku od sisara gde samo ženke mogu da doje svoj naraštaj, kod golubova i mužjak i ženka mogu da hrane svoje mlade tečnošću koja se zove žetveno mleko. Zapravo - to mleko nastaje iz hrane koju golub uskladišti u osnovi svog grla i tu ga smekšava pljuvačkom i na kraju proguta. Ova tečnost je veoma bogata proteinima i mastima. Utvrđeno je da, kada se koristi u ishrani kokošaka, povećava njihovu težinu za 38 odsto. Osim golubova, flamingosi i carski pingvini takođe proizvode svoju vrstu „mleka”.

Napredne bubašvabe

Pacifičke bubašvabe hrane svoje mlade nekom vrstom mleka. Većina ženki izleže jaja u nečemu nalik vreći u kojoj se nalaze i „mleko" i jaja bubašvaba. Kada se mladi izlegu, prvo što jedu jeste - upravo to mleko. Inače, bubašvabe dobijaju dosta nutritijenata dok su još u majčinoj utrobi, pa zahvaljujući ovom napitku veoma brzo dobiju na težini.

FAUNA

Pseudoškorpije se hrane preko posebnog kanala

Baš kao i bubašvabe, pseudoškorpije proizvode supstancu nalik mleku, ali je, u njihovom slučaju, ona skrivena u jajovodima a ne u utrobi. U suštini, mladunče pseudoškorpije se hrani ovim „mlekom” preko posebnog kanala, dok je još u utrobi svoje majke. Čak i kada se izlegu, oni se okače o leđa svoje majke i hrane se lažnim mlekom dok ne narastu dovoljno da mogu nezavisno da žive.

Zalet riba diskus

Mleko ove ribe ne izgleda kao mleko pošto je to sekret koji obloži telo oba roditelja: mužjaka i ženke. U sebi ima puno proteina i antitela. Nekoliko dana nakon što se mladi „ispile” iz svojih jajašaca, zalete se na svoje roditelje i hrane se sekretom dok ne narastu. Posle tri nedelje, roditelji počinju da odbijaju svoje mlade. Odlaze od njih na duže vreme, i tako ih teraju da se snalaze za hranu, odnosno da nauče da love. Ovaj obrazac ponašanja je sličan kao kod sisara.

Skupe cecilije

Reč je o vodozemcima kao što su žabe i daždevnjaci - koji su u svom evolutivnom procesu izgubili udove pa izgledom podsećaju na crve. Većina cecilija čuvaju svoja jaja dok se ne izlegu a onda ih napuste. Kod afričkih cecilija, onih iz Kenije - situacija je drugačija. Kada se izlegu iz jaja, potpuno su zavisna od onoga što im obezbedi majka. Zato ženka svoj površinski sloj kože pretvori u skramu proteina i masti. Ova skrama je toliko bogata proteinima i mašću da za sedam dana mladi narastu 11 odsto. Ishrana mladih mnogo košta ženku , jer ona za sedam dana izgubi 14 odsto svoje težine.

FAUNA

Pametni kopitar i samostalne male žirafe

  • Ni zečevi ni kunići ne vide u boji. Imaju rascepljenu gornju usnu. Imaju dugi par sekutića, nemaju očnjake, zubi im rastu celog života i nemaju koren. Njihovo mleko spada u najkaloričnije mleko u životinjskom carstvu.
  • Naučnici koji su sistematski prisluškivali utočišta slepih miševa u Kostariki otkrili su da blebetanje mladunčadi slepih miševa upečatljivo podseća na brbljanje beba.
  • Mladunče magarca i magarice naziva se pule. Uprkos predrasudama, magarci spadaju u najpametnije kopitare.
  • Kada se rodi, beba slona ne ume da koristi surlu več to može tek od devetog meseca.
  • Bebe ljudi su oko 20 puta lakše od majke, dok su mladunci pande čak 900 puta lakši od svoje majke. Za razliku od tek rođenih panda, mladunci žirafe su spremni da samostalno hodaju već nakon nekoliko dana. Žirafe, kada se rode, imaju desetinu težine svoje majke.
  • Najmanji mladunci, u odnosu na svoje roditelje, jesu mladunci crvenog kengura. Bebe kenguri su čak 100.000 puta lakši od majke. Upravo je to razlog zbog kog mame kenguri imaju „torbu” na stomaku u kojoj drže svoje mladunče koje sigurno ne bi moglo bez nje da preživi početak života.
  • Beba afričkog slona je oko 45 puta manja od svoje majke, dok tek rođeni kit ubica teži upola koliko će imati kila kada odraste. Mladunče bengalskog tigra je čak 120 puta lakše od svoje majke, dok je beba zeca oko 40 puta lakša od svoje mame.

FAUNA

 

Dr Ana Paunović


 

 

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA