MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 111 | BIOTEHNOLOGIJA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 111
Planeta Br 111
Godina XX
Maj - Jun 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

HIGH TECH

 

 

DRONOVI, BOJE, LASERI, SAOBRAĆAJ,
KOSMONAUTIKA I NANOTEHNOLOGIJA

 

DRONOVI

Novi DJI dron za profesionalce


Kompanija DJI, poznat proizvođač dronova namenjenih filmskoj i video produkciji, predstavila je svoj novi proizvod “Inspire 3”. Novi dron će se u prodaji naći početkom juna, a njegova cena će iznositi 16499 dolara. DJI Inspire 3 ima impresivne karakteristike. Njegova glavna kamera je “Zenmuse X9-8K Air Gimbal Camera” koja obezbeđuje 8K video, poseduje dvostruki ISO koji garantuje jasne snimke i pri veoma slabom osvetljenju, a kompatibilna je sa velikim brojem različitih objektiva. Sa više od 14 koraka dinamičkog raspona, kamera vešto rešava problem svetlosti i senke, odnosno nepovoljnog kontrasta - što je često veliki problem a naročito tokom snimanja tokom izlaska i zalaska sunca. Dron poseduje Tilt Boost i Pan strukture od 360 stepeni.

HIGH TECH

DJI Inspire 3 podržava RTK Waypoint Pro i omnidirekcioni sistem za precizno praćenje zadate rute, a devet ugrađenih senzora služe za detekciju i izbegavanje potencijalnih prepreka čime se povećava sigurnost leta. Njegova FPV kamera, vizuelni senzori, antene za pozicioniranje i memorijski blok su integrisani u okvir drona koji ima minimalistički izgled. Video je moguće snimati i mnogim formatima, među kojima su i CinemaDNG i Apple ProRes RAW.
Dron koristi zamenjive TB51 baterije koje garantuju najmanje 28 minuta leta i brzinu do 94 km/h. Let nadgleda DJI-ov “O3 Pro” sistem prenosa i kontrole, dometa 15 km sa jednim kontrolorom, odnosno do 12 km sa dva - kada jedna osoba upravlja dronom, a druga gimbalom. FPV kamera poseduje ultraširoko vidno polje od 161 stepena, kao i "noćni vid". Kašnjenje pilotovog “feed-a” u modu 1.080p/60 fps iznosi 90 ms, a kada se snima u 4K/30 fps modu, domet drona je radi ostvarivanja stabilne veze smanjen na 5 km.

HIGH TECH

 

BOJE

Najlakša na svetu

Naučnici za Univerziteta centralne Floride uspeli su da u laboratoriji proizvedu najlakšu boju na svetu. “Plazmonska boja”, kako su je nazvali, nije napravljena od pigmenta, već je stvorena strukturno: raspoređivanjem nanočestica. Uobičajene boje na bazi pigmenta zahtevaju specifične molekule za formiranje željene boje, i ti pigmenti su uglavnom veštački sintetisani. Za razliku od toga, plazmonska boja koristi nanočestice dva bezbojna materijala: aluminijuma i aluminijum oksida. Njihovim pozicioniranjem na različite načine po aluminijumskom ogledalu obloženom oksidom, moguća je kontrola svetlosnih zraka koji padaju: da li se raspršuju, reflekuju ili se dešava njihova apsorbcija. Sličan proces stvara bogatu lepezu boja leptirovih krila.

HIGH TECH

Debljinom sloja plazmonske boje od samo 150 nanometra ostvaruje se pun intenzitet kolora, što je čini najlakšom poznatom bojom. Da bi poznati avion Boeing 747 bio potpuno ofarban, po proračunu istraživačkog tima bilo bi neophodno svega 1,4 kg plazmonske boje. Ako je poznato da je za potpuno farbanje tog istog džambo-džeta potrebno čak 454 kg konvencionalne farbe, moguće je zamisliti kolika bi ušteda goriva i umanjenje globalnog zagrevanja bilo ostvareno novom tehnologijom, i to samo u avijaciji. Istraživači takođe navode da površine ispod nove boje ostaju čak 13 do 16 °C hladnije nego što bi bile da su prekrivene običnom, komercijalnom bojom.
Iako je plazmonska boja za sada još u povoju i u laboratorijskim okvirima, naučnici veruju da je to boja budućnosti. Za to postoji još jedan razlog: klasična boja bledi tokom vremena, pošto pigment gubi sposobnost upijanja fotona. Plazmonska boja nije ograničena tim fenomenom, jer kada je nešto bilo obojeno strukturnom bojom, trebalo bi da ostane nepromenjeno vekovima.

HIGH TECH

 

LASERI

Kawasakijev laser protiv dronova

Zaštita od dronova predstavlja sve veću potrebu. Kompanija Kawasaki Heavy Industries (KHI) je u saradnji s japanskim ministarstvom odbrane i agencijom ATLA razvila laserski system velike snage VSHORAD (Very Short-Range Air Defence). Projekat je baziran na rezultatima višegodišnjih istraživanja i razvoju tehnologije, gde se sa jedne strane radi na usavršavanju hemijskih i čvrstih lasera velike snage, a sa druge na otkrivanju, identifikaciji i uspešnom nišanjenju dronova.

HIGH TECH

KHI je na japanskoj konferenciji DSEI (Defence and Security Equipment International ), koja je održana kod Tokija polovinom  marta, demonstrirao prototip laganog C-UAS laserskog sistema postavljenog na vozilo. Sistem je razvijen na zahtev japanske agencije za nabavke, tehnologiju i logistiku ATLA, radi implementacije najsavremenije tehnologiju u snage za odbranu zemlje. Prototip poseduje izvor napajanja snage 2kW, uređaj za praćenje, visokoenergetski laserski sistem, kao i gimbal za balansiranje i održavanje fokusa lasera. C-UAS je bio montiran je na Mule Pro-FX terenskom vozilu sa tri sedišta, i pokazao se uspešnim u eliminaciji dronova koji bi prišli na udaljenost od oko 100 m, a uspešno je pratio ciljeve udaljene preko 300 m.
Projekat razvoja lasera velike snage u odbrambene svrhe je započeo 2000. godine. Već deset godina kasnije, snaga lasera je povećana sa 10 na 50 kW, a projekat je prerastao u značajan istraživački program. “Kavasaki” je u okviru VSHORAD-a prešao na čvrste lasere 2020. godine, i tada je njihova snaga dostigla čitavih 100 kW. KHI teži da razvije sopstveni C-RAM (High Energy Laser-based Counter-Rocket, Artillery, Mortar) sistem za odbranu na kopnu, a moguće je da će i razarači koji koriste američki sistem Aegis dobiti svoju mornaričku verziju laserskih zaštitnih sistema.

 

SAOBRAĆAJ

Autonomna vozila uče “jezik biciklista”

Stručnjaci za interakciju čoveka i računara sa Univerziteta u Glazgovu ukazali su na neophodnost da sledeća generacija autonomnih vozila poseduje sistem koji može da oponaša i replicira “društveni odnos” koji postoji između vozača automobila i biciklista. To znači da će nova vozila morati da razumeju tzv. “jezik biciklista”.
Naučnici su proučavali kako vozači i biciklisti posredno ili neposredno komuniciraju u saobraćaju tako što su obavili niz eksperimenata u kojima je učestvovalo 12 volontera biciklista opremljenih video-kamerama na glavi i naočarima za praćenje pokreta oka. Proučavano je gde su biciklisti gledali tokom vožnje, i pokazalo se da su oni primarno pratili saobraćajne znake. Istovremeno su praćeni automobili, pravci njihovog kretanja, kao i reakcije biciklista.

HIGH TECH

Rezultati studije nazvane “Stvarnost” pomogli su da se donese čitav niz preporuka o tome kako bi autonomna vozila trebala da se ponašaju u blizini biciklista u narednim decenijama, kada se očekuje da ljudski faktor bude sve manje neposredno aktivan tokom vožnje. Takođe, istraživanje interakcije vozača i biciklista u stvarnom saobraćaju preporučuje da biciklisti nose "pametne naočari", pomoću kojih on može da na vreme “vidi” namere autonomnog vozila koje mu se približava.

 

KOSMONAUTIKA

Kineska svemirska stanica regeneriše kiseonik

Ključnu tehnologiju za kineske svemirske misije sa ljudskom posadom predstavlja sistem kontrole životne sredine i održavanja života, koji stvara osnovne životne uslove i radno okruženje pogodno za život astronauta, osiguravajući tako njihovo zdravlje i bezbednost. Svemirska stanica sa posadom Šendžou-15 obezbeđuje stoprocentno snabdevanje kiseonikom preko sopstvenog sistema za regeneraciju na brodu. 
Sistem se sastoji od šest podsistema regeneracije koji su zaduženi i za sledeće procese: proizvodnju kiseonika elektrolizom vode, eliminaciju ugljen-dioksida i štetnih gasova, tretman urina, tretman vode i proizvodnju vode ugljen-dioksidom i vodonikom. U svemirskoj stanici koja kruži u orbiti, svi sistemi pouzdano funkcionišu, pri čemu je 100% kiseonika regenerisano, i 95% vodnih resursa reciklirano. Ovo smanjuje potrebu za dostavljanje neophodnih resursa sa Zemlje čitavih šest tona godišnje, saopšteno je na Trećoj kineskoj nacionalnoj konferenciji o kontroli životne sredine i tehnologiji za održavanje života u svemirskim letovima sa ljudskom posadom.

HIGH TECH

Tokom proteklih 55 godina, kineski naučnici i istraživači uspešno su razvili tri generacije sistema za kontrolu životne sredine i za održavanje života. Dostignuća su primenjena prilikom projektovanja kineskih svemirskih letelica sa posadom, razvoja namenskih komponenti za svemirske letelice Šendžou, ekstra-vehikularnih svemirskih odela i kompleksa svemirske stanice sa tri modula.
Posada svemirskog broda Šendžou 15 emitovala je uživo video tokom Konferencije, i tom prilikom je njen komandant Fei Junlong istakao je da mu je čast da prisustvuje transformaciji tehnologije kontrole životne sredine i održavanja života na svemirskoj stanici, koja je doživela ogroman napredak u odnosu na misiju Šendžou-6 pre 17 godina. On je naveo da se, posle više od 100 dana provedenih u svemiru, odlično oseća i da sistem  u tom periodu nije pokazao nikakve nepravilnosti u radu.

 

NANOTEHNOLOGIJA

Nanokristali celuloze štite od uboda komaraca

Grupa britanskih istraživača koja se bavi nanotehnologijama saopštila je da je napravila materijal koji može da spreči ujede komaraca. Vođa tima Daniel Vojnak i njegove kolege predlažu metod zaštite baziran na celulozi, bogatom biološkom molekulu, lako dostupnom u nepotrebnim produktima drvne industrije, kao i u otpacima od hrane i papira. Kada se celuloza tretira sumpornom kiselinom, molekuli se grupišu u nanokristale celuloze, od kojih je moguće formirati otporan, transparentan zaštitni materijal. Ukoliko se pomešaju sa vodom i malom količinom glicerola, ovi nanokristali mogu da se nanesu na kožu kao gel.

HIGH TECH

Prilikom eksperimenta sa živim Aedes aegipti komarcima, jedan od istraživača je deset minuta držao ruke u kavezu u kome je bilo petnaestak ženki komaraca. Ruka na kojoj je bio nanet gel celuloznog nanokristala pretrpela je značajno manji broj ujeda. Mada se na prvi pogled čini da je ujede sprečila fizička barijera koju je gel formirao, naučnici su zaključili da se ipak radi o svojevrsnoj „hemijskoj kamuflaži“, koja je “maskirala” isparljiva organska jedinjenja oslobođena iz naše kože, a koje privlače ove dosadne i opasne insekte.
U daljim testovima koji su vršeni na imitaciji ljudske  kože, nanokristali celuloze kojima su dodate primese indola, pokazali su se najefikasnijim u sprečavanju ujeda. Kada je poznato da širom sveta preko 700.000 ljudi godišnje umre od posledica uboda komaraca, jasno je koliko znači svaki korak koji može da umanji delovanje ovih insekata.




Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA