MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 118 | MEGASTRUKTURE
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 118
Planeta Br 118
Godina XXI
Jul - Avgust 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

 

Mihajlo Racković

U središtu Meseca

Gust kao gvožđe

 

Pojednostavljeno, unutrašnjost Zemlje se sastoji iz sledećih slojeva: metalno jezgro, koje je najvećim delom sastavljeno od gvožđa, stenoviti omotač, stenovita kora. Ovakvu strukturu bi trebalo da imaju: naš Mesec, sve planete Zemljinog tipa (Merkur, Venera i Mars), i neki sateliti i asteroidi. Za Mesec je to sada i potvrđeno.

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Na osnovu podataka dobijenih sa svemirskih letelica i njihovog modeliranja, došlo se do zaključka da je gustina Mesečevog jezgra vrlo slična gustini gvožđa. To znači da Mesec, kao i Zemlja, ima metalno jezgro (sačinjeno najvećim delom od gvožđa). Ovakvi podaci dobijaju se zahvaljujući akustičnim talasima koji se različito kreću u zavisnosti od hemijskog sastava i gustine materijala kroz koji prolaze. Na ovaj način mogu se napraviti detaljne mape unutrašnjosti objekta, u ovom slučaju Meseca.

Lunarne seizmičke podatke prikupile su misije “Apolo”. Međutim, seizmološki podaci ovih misija nisu dvovljno sofisticirani pa se ne zna da li je Mesečevo jezgro potpuno fluidno, ili je možda, kao Zemljino, unutršnje jezgro čvrsto a spoljno tečno. Da bi se ovo rešilo, potrebno je prikupiti podatke sa svih misija na Mesec, ne samo seizmološke, potom napraviti modele i onda izabrati model koji najbolje odgovara načinu na koji se Mesec ponaša (na osnovu ovih podataka). Modeli koji najviše odgovaraju stvarnosti upućuju na prevrtanje omotača jezgra u prošlosti. Ovo znači da su, u ranoj Mesečevoj istoriji, kada je najveći deo njegove unutrašnjosti, a možda i površine, bio istopljen, došlo do toga da su teži materijali otišli ka unutrašnjosti a lakši ka površini Meseca. Ovaj zaključak je očekivan, jer se slično dešavalo i sa Zemljom dok je bila u polutečnom stanju, tj. hemijski sastav stena u nekada vulkanskim područijima ukazuju na to.

ISTRAŽIVANJE SVEMIRAŠto se tiče Mesečevog modela, najviše odogovara onaj po kome se Mesečevo jezgro, slično kao Zemljino, sastoji iz dva dela: unutrašnjeg čvrstog i spoljašnjeg tečnog.
Po ovom modelu, spoljašnje jezgro ima debljinu od oko 362km, dok unutrašnje ima poluprečnik od oko 258 km. Struktura Mesečevog jezgra mogla bi da da odgovor koliko je snažno bilo Mesečevo globalno magnetno polje u prošlosti, i kada, i koliko dugo mu je trebalo da nestane. Procena je da je globalno magnetno polje Meseca počelo da slabi pre nekih 3,2 milijarde godina, i da je na kraju potpuno nestalo. Razlog za slabljenje i nestanak Mesečevog magnetnog polja je najverovatnije njegovo relativno brzo hlađenje.

Primarni izvor zagrevanja Zemlje, Meseca i ostalih terestričkih planeta je radioktivni raspad elemenata u unutrašnjosti ovih nebeskih tela. Pošto je Mesec znatno manji od Zemlje, ima znatno manje radioaktivnih elemenata u svojoj unutrašnjosti nego Zemlja koji se mnogo brže troše, nego u slučsju Zemlje. Ovo za posledicu ima to da se Mesečeva unutrašnjost mnogo brže hladi od Zemljine, pa je tako temperatura u središtu Zemlje oko 5500℃, dok je u središtu Meseca oko 1500℃. Ito je razlog što je Mesečevo spoljno tečno jezgro mnogo manje fluidno nego Zemljino, i ne može da podrži globalno magnetno polje. Za magnetno polje su potrebne kombinacija rotacije planete i konvekcije u spoljašnjem jezgru. U oba ova slučaja, Mesec je u znatno ˮnepovoljnijemˮ položaju od Zemlje. Iako možda znamo suštinu kako je Mesec izgubio globalno magnetno polje, ne znamo detalje: koliko je bilo jako pre nego što je počelo da slabi; koliko dugo je slabilo, i kojim intezitetom, pre nego što je potpuno nestalo…


Mihajlo Racković

 


 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA