TEMA BROJA

Najveći inženjerski poduhvati

Megastrukture

Što veće, što šire, što više ka nebu, do zvezda ako se može, i u dubinu, do dna mora tamo gde treba... Ljudi vekovima osvajaju prostore za svoj izume. Nekada su to samo namere bez većeg uticaja na životnu sredinu a često su i ishodi snova brojnih vladara i osvajača. Na planeti Zemlji ima puno megastruktura; ponekad, ljudi su izmišljali tehnička čuda ogromnih razmera, religija je doprinosila da se pojavljuju mnogi do tada nezabeleženi oblici zgrada, a i tektonika je učinila da nastanu prostori velikih izmenjenih osobina. Piramide, Hadrijanov zid, Angkor Vat, Bernalova sfera, Hjuzov avion, stratolanč, Junan uzdignuti autoput, jezero Kariba, palata Kotročeni, linearni grad, orbitalni prsten, Panamski kanal… I šta sve ne sa uvek istom namerom: da bude veće i funkcionalnije I da se čovek približi zamislima neba. Od pamtiveka do danas.

KARIBA, NAJVEĆE VEŠTAČKO JEZERO U SVETU

Razljućeni rečni bog

Između Zambije i Zimbabvea, baš na granici dve zemlje, smestilo se jezero Kariba, najveće veštačko jezero na planeti. Nastalo je podizanjem brane Kariba na reci Zambezi 1950-ih godina. Gradnja je započeta 1955. godine u sklopu hidroenergetskog projekta kojim je upravljala tadašnja britanska kolonijalna vlast. Brana je dovršena 1959. godine.Svaka brana traži velike žrtve, a za izgradnju Kariba moralo je da se evakuiše i raseli vise od 50.000 domorodaca, što je bio veliki poduhvat tokom pedesetih godina.Kada je brana izgrađena, dolina reke Zambezi je potopljena i stvoreno je ogromno jezero površine oko 5.580 km2, dužine oko 223 km i najvećom širinom 40 km.

Jezero Kariba je ključni izvor energije iz hidroelektrane za obe zemlje: Zambiju i Zimbabve. Brana Kariba zapravo ima dve hidroelektrane: Kariba Jug na strani Zimbabvea i Kariba Sever, u Zambiji. Zajedno proizvode oko 1,320 megavata električne energije. Ta struja ima životni značaj za industriju i domaći sektor obe zemlje.
Jezero je stanište mnogih vrsta riba, pa i za popularnu tigrastu ribu, koja privlači ribolovce iz celog sveta. Područje oko jezera dom je brojnim divljim životinjama. Tu žive slonovi, lavovi, bivoli, ali i mnoge druge vrste koje se mogu videti u nacionalnim parkovima kao što su „Matusadona“ u Zimbabveu i „Sioma Ngvezi“ u Zambiji.

Lokalno stanovništvo veruje u mitološko biće Niami Niami, rečnog boga koji živi u reci Zambezi. Prema legendi, bog bio ljutit zbog izgradnje brane pa je izazvao vise poplava tokom građevinskih radova.
Tokom stvaranja jezera, potopljeno je nekoliko sela i starih građevina. Neki od  potopljenih objekata istinska su atrakcija za ronioce. Kariba ima mnogobrojna ostrva. Neka su naseljena, a neka  divlja prirodna staništa. Jedno ostrvo je, na primer, poznato po staništu nilskih konja i krokodila.

PIRINČANA POLJA NA FILIPINIMA

Stepenice ka nebu

Postoje mišljenja da su Pirinčana polja na filipinskim Kordiljerima najveći poljoprivredni poduhvat u ljudskoj istoriji, čudesne „stepenice“ zamišljene i izgrađene pre više od 2.000 godina. Polja se stepenasto uzdižu od 500 m do visine od 1700 m, prateći konture moćne planine, na severu ostrva Luzon, najvećem u filipinskom arhipelagu, i njegovoj pokrajini Ifugao. Rezultat su mukotrpnog rada i veštine prenošene sa kolena na koleno pripadnika lokalnog plemena Ifugao. Jedinstveni pejzaž krasi i filipinske novčanice, apoene od 1.000 pesosa.

Održavanje ovih terasa je oduvek bio zajednički zadatak celih seoskih zajednica koje su morale da raspolažu velikim znanjem o veoma osetljivom ekosistemu, lunarnim ciklusima, zonskom planiranju i konzervaciji tla, kao i veštom građevinarstvu - sve „začinjeno“ lokalnim verskim ritualima.
Filipinski Kordiljeri, visoki i strmi (nagib nekih obronaka premašuje 50 odsto), nisu pogodni za zemljoradnju. Ali to drevne stanovnike ovog kraja nije sprečavalo da, na sve većim visinama, urezuju hiljade terasa u padine obrasle bujnom vegetacijom. Ponegde ih je nanizano 25, 30 ili više, a svaka terasa je obradivo navodnjavano polje, oivičeno zemljanim nasipima i poduprto kamenim zidovima. Većina ih je zasađena pirinčem, a terasasti bazeni se snabdevaju vodom preko razgranatog sistema za navodnjavanje (kanali, brane, cevi od bambusa) iz okolnih šumskih i planinskih potoka.

Reč je „živom“ spomeniku prirode: i danas se mogu videti ljudi kako rade na terasama, čija se veličina kreće od svega nekoliko kvadratnih metara do čak 10.000 kvadratnih metara. Bosonogi radnici okretno hodaju po ivicama kamenog zida terasa, koristeći ih kao puteljke od jednog mesta do drugog. Drugi se penju sa nivoa na nivo poput divokoza, koristeći pažljivo raspoređeno kamenje kao stepenice.
Pomenuta pirinčana polja obuhvataju pet lokaliteta koji su 1995. godine upisani na listu Svetske baštine UNESCO-a. To su: Terase pirinčanih polja u Banaue (u koji spadaju dva lokaliteta: Batad, Bangaan), Majojao, Hungduan i Nagacadan (Kaiangan).
Na filipinskim vlastima je da, uz veliku pomoć međunarodne zajednice, obezbede opstanak pirinčanih terasa. Njih je, na primer, ugrozio zemljotres 1990. godine kada su se obrušile čitave padine Kordiljera. Godine 2011. teško ih je pogodio tajfun Pedrin, uzrokujući velika klizišta blata. Seča šuma preti da izazove nestašicu vode, a i globalne klimatske promene daju svoj „doprinos“.

VELIKA VEŠTAČKA REKA U LIBIJI

Voda iz pustinje

Jedan od najvećih projekata vodosnabdevanja na svetu, svojevremeno i najveći i zato u Libiji nazvan Osmo svetsko čudo, jeste Velika veštačka reka u toj zemlji. Reč je o оgromnoj mreži podzemnih cevovoda i akvadukta putem koje se pitka voda, iz drevnih izvora podzemne vode u Sahari, doprema do severne obale i velikih libijskih gradova na Mediteranu. Namenjena je za snabdevanje domaćinstava, kao i za potrebe poljoprivrede i industrije.

Dragocena voda u pustinji otkrivena je pedesetih godina prošlog veka prilikom istražnog bušenja nafte u oblasti Kurfa, u jugoistočnom delu Libijske pustinje. Otkriven je zapravo ogroman rezervoar fosilne vode koji datira od pre najmanje 10.000, a prema nekim procenama čak od pre milion godina.  
Izgradnja pomenutog mega-projekta podrazumevala je prvobitno više faza i nekoliko krakova. Ugovor za izgradnju prvog kraka, poznatog i kao Faza 1, libijska vlada je potpisala 1983.godine. Kapacitet tog dela mreže je planiran na 2.000.000 m3 vode dnevno, kroz cevovode širine oko četiri metra. Procene su bile da jedan litar voda iz Velike veštačke reke košta samo 10% cene vode dobijene desalinizacijom. 
Faza 2, u zapadnom delu zemlje, imala je još veći kapacitet - 2.500.000 m³ vode dnevno i dovela je pitku vodu do glavnog grada Tripolija, 1996. godine. Faza 3 je rađena do 2009. godine, s tim što je dodato 1.200 km novih cevovoda za proširenje već izgrađenog razgranatog sistema. Bile su predviđene i Faza 4 i Faza 5, u cilju dostizanja ukupnog kapaciteta od oko  6.500.000 m³ vode dnevno, na mreži koja bi obuhvatala više od 13000 bunara (od kojih su neki duboki preko 500 m) .
Od 2011.godine, zbog burnih političkih događaja u Libiji, sistem vodosnabdevanja je pretrpeo velike štete, kvarove i nije bio održavan kako treba.

ATLANTROPA/PANROPA

Preuređivanje Evrope i Afrike

Jedna od najsmelijih, moglo bi se reći i najbizarnijih graditeljskih zamisli jeste ona koju je 1928. godine predstavio nemački arhitekta iz Minhena Herman Zergel (Hermann Sörgel, 1885–1952): isušivanje mora, stvaranje novih kopnenih masa, dobijanje „neiscrpnih“ izvora energije i blagostanje za milione ljudi. Ponuđena tehnološka utopija, super-kontinent nazvan Atlantropa ili Panropa trebalo je da reši sve probleme sa kojima se Stari kontinent suočavao posle Prvog svetskog rata.

Plan je predviđao izgradnju džinovske brane preko Gibraltarskog moreuza za najveću hidroelektranu na svetu, koja bi pokrila bar polovinu evropskih potreba za strujom. Istovremeno bi se gotovo zaustavio priliv vode u Mediteran, a isparavanje bi doprinelo smanjenju nivoa mora za oko 200 m, što bi stvorilo nove kopnene delove (pogodne za poljoprivredu) i spojilo kontinente Evropu i Afriku.
Hidrocentrala između Sicilije i Tunisa doprinela bi smanjivanju nivoa istočnog Mediterana. Ljudi bi lako mogli da putuju između Evrope i Afrike, a pregrađivanje reke Kongo, dalje na jugu, stvorilo bi velika jezera koja bi navodnjavala Saharu i podstakla razvoj poljoprivrede, brodski prevoz unutar afričkog kopna i pogodniju klimu za naseljavanje Evropljana. Navodni idealizam zamisli skrivao je stare kolonijalne ideje, polazeći od toga da Evropa ima više stanovnika nego raspoloživog prostora, dok je u Africi obrnuto.

Novi kontinent omogućio bi susretanje različitih kultura i kraj sukoba u Evropi posle Prvog svetskog rata, ujedinjenje susednih mediteranskih zemalja i razvoj Afrike, tvrdio je Zergel. Uprkos deklarativnom promovisanju mira, zna se da Zergelova knjiga  Die Drei Grossen  iz 1932. godine sаdrži Hitlerov citat na letku koji pokazuje da je projekat u skladu sa nacističkom ideologijom.
Ostvarenje celokupne Zergelove zamisli iziskivalo bi 150 godina. Mada je uništenje Mediterana bila jedna od ključnih tačaka, ekološki razlozi nisu doveli do propasti plana - to su ipak bili politički. Ideja se nije mogla sprovesti ni za vreme vladavine nacista, niti posle Drugog svetskog rata, kada su nastupile drugačije opšte okolnosti i atomska energija postala novi simbol razvoja.  
H.Zergel je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1952, a njegov Atlantropa institut (mesto okupljana sponzora i pristalica projekta) ukinut je 1960. godine.

BERNALOVA SFERA

Svemirski prostor za ljude

Bernalova sfera je koncept svemirskog habitata koji je prvi put predložio irski naučnik John Desmond Bernal 1929. godine, a predstavlja jednu od najpoznatijih ideja za svemirske stanice koje bi mogle postati domovi za ljude u svemiru. Bernalova sfera je deo obimnijih projekata koji istražuju mogućnosti dugotrajnog  boravka čoveka van Zemlje.

Sfera je dizajnirana da sadrži naseljive prostore unutar svojih zidova, u stvari šuplja kugla prečnika oko 16 km. Unutrašnji prostor mogao bi da obezbedi gravitaciju putem centrifugalne sile, nastale rotacijom sfere oko svoje ose. Ova rotacija  stvarala bi veštačku gravitaciju tako da bi ljudi mogli da žive i rade slično kao na Zemlji.
Originalni koncept Bernalove sfere predložen je kao struktura prečnika 1,6 km. Kasnije verzije su proširile ovaj prečnik na 16 km da bi se ponudilo više prostora za stanovanje i infrastrukturu. Svojevrsna kugla rotirala bi brzinom koja bi stvarala gravitaciju jednaku Zemljinoj, na unutrašnjoj površini.
Planira se da unutrašnjost sfere bude pokriveni zgradama, zelenim površinama i rekreacionim zonama. Centar sfere, koji bi imao nultu gravitaciju, mogao bi se koristiti za industrijske procese i skladištenje. Prozor u gornjem delu sfere omogućio bi prirodnu svetlost preko sistema ogledala za reflektovanje sunčeve svetlosti unutar habitata.
Bernalova sfera nudi ogroman prostor za naseljavanje, industriju i poljoprivredu, i pruža mogućnost ljudima da dugo vremena žive i rade u svemiru. Ova sfera bi mogla biti dizajnirana s naprednim sistemima za reciklažu vode, vazduha i otpada, stvarajući samoodržive ekosisteme. Koristeći solarnu energiju, Bernalova sfera bi mogla biti energetski efikasna i ekološki održiva. Sferni oblik je vrlo stabilna struktura jer omogućava podizanje velikih naseljenih prostora s minimalnim rizikom od bilo kakvog strukturalnog kolapsa.

Trenutno nisu dostupni ni tehnologija ni materijali za izgradnju Bernalove sfere, kao ni napredne metode konstrukcije u svemiru. Upravljanje i održavanje ovakve strukture u svakom pogledu predstavljalo bi izazov, uključujući transport resursa i prevoz stanovnika između Zemlje i sfere. Život čoveka u izolovanom, veštačkom okruženju mogao bi imati nepredvidive psihološke efekte na stanovnike.
Sfera se može posmatrati kao jedan od dizajna za svemirska naselja koja obuhvataju različite strukture podešene za dugotrajni boravak ljudi u svemiru. Pored Bernalove sfere, tu su i koncepti poput cilindričnih stanica, toroidalnih kolonija (Stanford torus) i O’Nilovih cilindara.  
Bernalova sfera je ambiciozna i inspirativna vizija budućnosti u kojoj bi ljudska civilizacija mogla da proširi svoje prisustvo izvan Zemlje. Iako je trenutno samo teorijski koncept, istraživanja i razvoj tehnologija koje bi omogućile izgradnju ovakvih struktura napreduju.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"