ARHEOLOŠKI LOKALITETI
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Šta skrivaju grobnice faraona?
Stvari za “onaj svet”
Kada je britanski arheolog Hauard Karter otvorio Tutankamonovu grobnicu 1922. godine, zapisao je da je video „divne stvari“. Grobnica je bila ispunjena blagom, uključujući i zlatnu masku Tutankamona, tu su se nalazili zlatni tron pa čak i zlatne sandale. Ali, da li su sve grobnice u drevnom Egiptu imale ovako bogato ukrašenu unutrašnjost? Odgovor je: ne. Dok su Velika piramida u Gizi i brojne druge egipatske piramide fascinantne spolja, njihova unutrašnjost prilično je skromna u poređenju sa stvarima koje su stavljane u grobnice kasnijih faraona, kao što je Tutankamonova.
Volfram Grajecki, počasni viši naučni saradnik Londonskog univerzitetskog koledža, koji je detaljno proučavao i pisao o starim egipatskim običajima sahranjivanja i blagu koje je stavljano u grobnice, za časopis „Live Science“ je potvrdio da su sahrane u najvećim piramidama bile siromašnije u poređenju s Tutankamonovom.
Piramide su korišćene kao grobnice faraona još u vremenu Džosera (do 2625. godine pne) i Ahmose I (2630-2611. godine pne). Većina ovih piramida je opljačkana pre nekoliko vekova, ali nekoliko kraljevskih grobnica je ostalo relativno netaknuto, što omogućava uvid u blago koje one sadrže. Na primer, princeza Neferupta (1800. pne) sahranjena je u piramidi kod Havare, oko 100 km južno od Kaira. Njena grobnica iskopana je 1956. Sadržavala je posuđe, set kovčega i pozlaćeni lični nakit kao i carski amblem koji je poistovećuje s podzemnim bogom Ozirisom, objasnio je Grajecki. Međutim, kralj Hor (vladao oko 1750. pne) sahranjen je sa sličnom grupom stvari - iako njegovo počivalište uopšte nije piramida! Horovo telo je umotano u čaršav a njegovi unutrašnji organi smešteni su pažljivo u specijalne posude, u tzv. kanopske vaze. Lice mu je bilo pokriveno maskom mumije.
Grobnica kraljice Heteferes, Keopsove majke (Keops je faraon koji je sagradio Veliku piramidu), opremljena je sa više detalja. Mesto grobnice je Giza. Poseduje krevet i dve stolice ukrašene zlatom, a tu su posuđe i minijaturne alatke od bakra, detaljno je napisao Grajecki za časopis „Egipatsko nasleđe“ 2008. godine. Donji deo nedovršene piramide kralja Sekhemketa (vladao 2611-2605. pne) pronađen je netaknut u Sakari, velikom drevnom groblju u Egiptu.
Tekstovi umesto stvari
Predmeti u vladarskim grobnicama predstavljaju dokaz da su faraoni koji su večni počinak našli u piramidama, verovatno sahranjeni uz mnogo skromnije počasti nego što je to bio slučaj s Tutankamonom. Za razliku od prethodnih faraona, Tutankamonova grobnica bila je smeštena na čuvenom lokalitetu, u Dolini kraljeva, u blizini današnjeg Luksora, u Egiptu. Ovo ne znači da je Keops bio siromašniji od Tutankamona. Sudeći prema njegovoj piramidi, moglo bi se zaključiti suprotno. Grajecki to objašnjava činjenicom da je Keops sahranjen u skladu sa običajima svog vremena.
Ni u jednoj poznatoj egipatskoj piramidi nisu pronađene značajne količine blaga, izuzev u Tutankamonovoj grobnici. Osim toga, nijedna grobnica iz ranog perioda građenja piramida a koja sadrži velike količine blaga i rekvizita za „onaj svet“ - nije pronađena! U vreme Nove kraljevine (1550-1070. pne), u vreme kada se gradnja piramida završila, broj predmeta stavljanih u grobnicu prilikom sahrane faraona ili nekog člana kraljevstva, je povećan. Tada su ljudi, ako su bili u mogućnosti, uglavnom stavljali velike broševe i sitne ukrase u grobnice. Šta je tačno bila svrha toga, nije sasvim jasno. Postoje samo nagađanja. Dok je blaga za sahranjivanje unutar piramida bilo malo u poređenju s kasnijim egipatskim grobnicama, neke piramide imale su dugačke natpise na zidovima, kasnije nazvane „tekstovima piramida“. Na njima se mogu videti različite „čini“ (termin koji koriste egiptolozi) kao i rituali. Na primer, Unasova piramida u Sakari (današnji Kairo), bila je prva piramida koja je na zidovima imala ovakve tekstualne poruke i zapise. Unas je vladao u periodu 2353-2323. pn. Poslednji slučaj zapisa na zidovima zabeležen je u Ibijevoj piramidi (2109-2107. pne).
Stari Egipćani su dušu čoveka razvrstavali u pet klasa. Stoga je moguće, po mišljenju nekih naučnika, da je funkcija tekstova u piramidama bila da se omogući da preminuli postane ak, duh iz zagrobnog života.“Čini“ su imale za cilj da ujedine ka i ba, delove ljudske duše za koje su verovalo da se razdvajaju nakon smrti. Sama pojava ovih tekstova verovatno je odraz promene egipatskih ideja o kraljevskom zagrobnom životu. I ranije su postojali dokumenti poput ovih tekstualnih poruka ali su iz nekog razloga počeli da se javljaju na zidovima piramida za vreme faraona Unasa.
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|