TEMA BROJA

Dubravka Marić

Društvene mreže / Kratka istorija mreža i medija

Sa starim i novim prijateljima

Sasvim je moguće da je ukupan broj korisnika svih društvenih mreža u svetu, u stvari, jednak broju ljudi na Zemlji, imajući u vidu da mnogi od nas koriste više društvenih mreža, čak i ako o njima ne razmišljaju na taj način.

Društvene mreže kakve danas poznajemo proističu iz čovekove duboke potrebe da bude povezan sa drugima. Njihovo daleko poreklo leži u razmeni pisama kakva je postojala još u Mesopotamiji i Starom Egiptu, a njihov svojevrsni tehnološki predak bio je telegraf iz prve polovine 19. veka. Za razvoj društvenih mreža značajan je razvoj računarske tehnologije, ali je još važniji bio razvoj dostupnog Interneta. Iako društvene mreže i društveni mediji - kao oblik komunikacije putem masovnih medija na Internetu, posredstvom kojih korisnici dele informacije, ideje, lične poruke i druge sadržaje - predsatavljaju koncepte koji se preklapaju. Ali, dok se društveno umrežavanje obično odnosi na korisnike koji stvaraju zajednice, termin društveni mediji se više odnosi na sajtove za društveno umrežavanje i srodne platforme sa ciljem stvaranja publike.
Konkurencija na ovom tržištu je jaka i nisu svi projekti bili uspešni, čak ni kada iza njih stoje tehnološki giganti kakav je Gugl, koji je 2019. morao da zatvori svoj Google+ (nakon osam godina). Evolucija platformi društvenih medija predstavlja važan deo njihovog rasta jer one korisnicima omogućavaju da stvaraju zajednice na osnovu svojih interesovanja i hobija. Ove zajednice se često formiraju na uobičajenim interesovanjima, kao što su sport ili muzika, ali se mogu formirati i oko apstraktnijih tema, kao što su politika ili aktuelnosti.

Privlačenje veb-surfera

Prvi oblici društvenih medija pojavili su se ubrzo nakon što je tehnologija mogla da ih podrži. Programi za elektronsku poštu i ćaskanje pojavili su se početkom sedamdesetih godina, iako trajne zajednice nisu zaživele do 1979. Tada je nastala mreža diskusionih grupa USENET, koja je korisnicima omogućavala da postavljaju i primaju poruke u okviru tematskih oblasti, pod nazivom diskusione grupe. Iako su USENET i drugi forumi za diskusiju pojedincima omogućili interakciju, u suštini je svaki od njih bio zatvoren sistem. Posle pojave veb-pretraživača Mosaic 1993. godine, ovi sistemi su spojeni grafičkim interfejsom koji je bio jednostavan za korišćenje. Arhitektura WWW-a (World Wide Web), omogućila je prebacivanje sa sajta na sajt jednim klikom, a brži Internet je dozvolio povećanje količine multimedijalnog sadržaja.
Prve kompanije koje su kreirale društvene mreže zasnovane na veb-tehnologiji, bile su Classmates.com i SixDegrees.com. Classmates, koji je osnovan novembra 1995. godine, koristio je agresivnu reklamnu kampanju da privuče veb-surfere. Ova društvena mreža se zasnivala na već postojećoj povezanosti unutar zajednica maturanata, diplomaca, vojnih rodova i profesionalaca. SixDegrees, koji je pokrenut maja 1997. godine, bio je prvi pravi sajt za društveno umrežavanje, sa većinom karakteristika koje će imati i kasniji sajtovi. Naime, članovi su mogli da otvaraju sopstvene profile, da imaju liste prijatelja i da međusobno kontaktiraju putem privatnih poruka. Iako je SixDegrees tvrdio da je do 2000. privukao tri i po miliona korisnika, nije mu uspelo da tu brojnost pretvori u prihod. Propao je „u paketu“ sa bezbrojnim drugim dot-komovima, kada je iste te godine, pukao „mehur“  akcija kompanija za elektronsku trgovinu.
Već oktobra 2001. godine, nastala je Rize, mreža koja i danas povezuje poslovne profesionalce - posebno vlasnike startapova. Aktivan je i LinkedIn, koji je osnovan maja 2003. i takođe namenjen korisnikovim profesionalnim kontaktima. Tri meseca kasnije je počeo sa radom Myspace, koji je namenjen širem krugu korisnika, za povezivanje sa starim i novim „prijateljima.“ Ono što ga je ubrzo učinilo različitim u odnosu na konkurenciju, bilo je to što je omogućio i podsticao promociju muzičara. Svoju priliku je iskoristio i Facebook, koji je osnovan februara 2004. a danas posluje pod nazivom Meta. Juna 2004. počeo je sa radom i hi5, koji je aprila 2009. dobio i karakteristike platforme za igre na društvenim mrežama. Februara 2005. osnovan je YouTube, još jedan „garažni“ projekat, koji je osvojio svet kada je oktobra naredne godine prodat Guglu.

Tematske slike

Polovinom 2005. počeo je sa radom Reddit, veb-sajt za razgovor i ocenjivanje sadržaja iz SAD. Twitter, koji je preimenovan u X, osnovan je marta 2006. Meta je januara 2009. osnovala Whatsapp. Marta 2010. zaživeo je i Pinterest, koji je manje klasična društvena mreža, a više služi za deljenje fotografija koje se kače na „panoe“ u skladu sa ličnim interesovanjima (recepti, stil, dom, motivacija, inspiracija). Oktobra 2010. je postao dostupan i Instagram, a u decembru je počeo je sa radom i Rakuten Viber. Septembra 2011. je postao aktivan i Snapchat, koji je uveo koncept „priče“ ili niza kratkih video-zapisa i „filtera.“ Septembra 2016. je počeo sa radom i kineski TikTok, na kom su se u početku prikazivali samo vrlo kratki snimci.
Dok razmišljamo o istoriji društvenih medija, ključno je podsetiti se na činjenicu da je tehnologija sama po sebi neutralna, ali da način na koji je koristimo i regulišemo, određuje njen uticaj na društvo. U tom smislu je suštinski važno razgovarati o odgovornoj upotrebi društvenih medija i njihovoj ulozi u oblikovanju budućnosti civilizacije tako da oni služe nama, a ne obrnuto.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"