NOBELOVE NAGRADE 2024.

ZA FIZIKU, ZA FIZIOLOGIJU I MEDICINU I ZA HEMIJU

FIZIKA

Mašine za pamćenje I učenje

Nobelova nagrada za fiziku za 2024. godinu propala je Džonu J. Hopfildu, sa Univerziteta Prinston, SAD, i Džefriju E. Hintonu, sa Univerziteta u Torontu, Kanada -  za fundamentalna otkrića i pronalaske koji omogućavaju mašinsko učenje sa veštačkim  neuronskim mrežama, saopštila je Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju.
„Njihovi naučni napretci stoje na temeljima fuzičke nauke. Oni su pokazali na potpuno nov način kako da koristimo kompjutere da nam pomognu i da nas vode u hvatanju ukoštac sa mnogim izazovima današnjeg društva“ navodi se, između ostalog, u saopštenju Nobelovog komiteta.
Mašinsko učenje zasnovano na veštačkim neuronskim mrežama donosi revoluciju u nauci, inženjerstvu i svakodnevnom životu.
Džon Hopfild je stvorio asocijativnu memoriju koja može da skladišti i rekonstruiše informacije. Džefri Hinton koristio je mrežu koju je razvio njegov kolaureat kao temelj za potpuno novu neuronsku mrežu. On je izumeo metod koji može, nezavisno, da otkrije svojstva u podacima i koji je postao važan za velike veštačke neuronske mreže koje se sada koriste. Tako da, iako računari ne mogu da razmišljaju, mašine sada mogu da oponašaju funkcije kao što su pamćenje i učenje.

Džon Hopfild je američki fizičar i profesor emeritus na Univerzitetu Prinston. Rođen je 1933. godine (ima 91 godinu) u Čikagu, u porodici u kojoj su mu i majka i otac bili fizičari. Fiziku je diplomirao 1954. godine na Svortmor koledžu, u Pensilvaniji, a doktorirao je na Univerzitetu Kornel 1958. Još 1982. godine objavio je svoj prvi rad iz neuronauke pod naslovom „Neuronske mreže i fizički sistemi sa nastalim kolektivnim računarskim sposobnostima“ u kome je predstavio ono što je sada poznato kao Hočofildova mreža.
Džefri Hinton je britansko-kanadski informatičar i kognitivni psiholog, poznat po svom radu na veštačkim neuronskim mrežema. Profesor je emeritus Univerziteta u Torontu, a radio je i za “Gugl” koji je napustio, kako je rekao, „da bi mogao slobodno da govori o rizicima veštačke inteligencije“. Rođen je 1947. godine u Londonu. Studirao je na Klifton koledđu u Bristolu i Univerzitetu u Kembrdžu. Više puta je menjao predmete svojih studija, dvoumio se između prirodnih nauka, istorije umetnosti i filozofije, da bi 1970. diplomirao eksperimentalnu psihologiju. Doktorirao je 1978. na  Univerzitetu u Edinburgu iz oblasti veštačke inteligencije. Radio je na više univerziteta u Velikoj Britaniji i SAD, da bi se skrasio na Univerzitetu u Torontu.

ZA FIZIOLOGIJU I MEDICINU

Otkriće sićušne RNK

Amerikanci Viktor Ambroz i Gari Ravkin dobitnici su Nobelove nagrade za medicinu za 2024. godinu, za otkriće mikro-RNK i njene uloge u regulaciji gena. „Ove godine odajemo počast dojici naučnika  za otkriće fundamentalnog principa po kom se reguliše aktivnost gena. Otkrili su mikro-RNK, novu klasu sićušnih RNK molekula koji igraju ključnu ulogu u podešavanju gena“, sapštila je Komisija za dodelu Nobelove nagrade na Institutu Karolinska.
Revolucionarno otkriće ovogodišnjih laureata pokazalo je potpuno nov princip regulacije koji se ispostavio ključnim kod višećelijskih organizama, uključujući i ljude. Informacije zapisane u genima putuju iz DNK do informacione RNK kroz proces transkripcije, a nakon toga u ćelije… da regulišu proizvodnju proteina. U ćelijama se informaciona RNK prevodi tako da se proteini proizvode u skladu sa genetskim instrukcijama iz DNK.
Od sredine 20. Veka, nekoliko fundamentalnih naučnih otkrića objasnila su kako ovi procesi teku. Ambroz i Ravkin su još 1993. godine objavili tada neočekivane nalaze u kojima je opisan novi nivo regulacije gena, za koji se ispostavilo da je veoma značajan i sačuvan kroz evoluciju. Razumevanje regulacije aktivnosti gena izuzetno je važno u medicine, decenijama. Ukoliko u tom procesu nešto krene po zlu, može doći do ozbiljnih obolenja, poput kancera, dijabetesa i autoimunih bolesti.

Njihov rad je doprineo da se razjani kako se ćelije specijalizuju i razvijaju u različite tipove, poput mišićnih i nervnih, čak i kada sve ćelije u jednom organizmu imaju iste gene i rastu i žive po istom principu.
Viktor Ambroz je rođen 1953. Godine, u Nju Hemoširu. Doktorirao je 1979. na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, gde je završio i postdoktorske studije. Postao je glavni istraživač na Univerzitetu Harvard u Masačusetsu, gde je i danas profesor prirodnih nauka, na Medicinskoj školi.
Gari Ravkin je rođen u Berkliju, u Kaliforniji, 1952. godine. Doktorirao je na Univerzitetu Harvard 1982. godine, a postdoktorske studije je završio na Institutu za tehnologiju  u Masačusetsu. Postao je glavni istraživač Opšte bolnice u Masačusetsu i Medicinske škole Harvarda, 1985. godine, gde i sada predaje genetiku.

HEMIJA

Novi proteini

Nobelova nagrada za hemiju za 1924. godinu dodeljena je trojici naučnika čiji je rad posvećen istraživanju protein, gradivnih elemenata života: Amerikancu Dejvidu Bejkeru, koji predaje na Vašington univerzitetu u Sijetlu,  za računarski dizajn proteina, i Englezima Demisu Hasabisu i Džonu M. Džamperu, koji rade u kompaniji “Google DeepMind”, u Londonu,  za predviđanje strukture proteina.
Prvo od otkrića prepoznato ove godine tiče se izgradnje spektakularnih proteina. Bejker je uspeo da napravi potpuno novu vrstu proteina, za šta je Nobelov komitet kazao da je „skoro nemoguć poduhvat“. On je 2003. godine upotrebio aminokiseline da dizajnira novi protein, što je otvorilo vrata za stvaranje drugih proteina koji se, između ostalog, koriste za lekove i vakcine.
Drugo otkriće je ispunjenje sna starog pola veka, predviđanje strukture proteina na osnovu sekvenci njihovih aminokiselina. Britanski informatičari, profesori Demis Hasabis i Džon Džamper dobili su nagradu za razvoj modela veštačke inteligencije koji predviđa kompleksne strukture proteina.

„Oba ova otkrica otvaraju velike mogućnosti“, rekao je Hejner Linke, predsedavajući Nobelovog komiteta za hemiju. Proteini su gradivni elementi života koji se nalaze u svakoj ćeliji ljudskog organizma i u njemu pokreću i kontrolišu sve hemijske reakcije. Istraživanja proteina dovela su do velikih otkrića u medicini; korišćena su za nalaženje rešenja za otpornost bakterija na antibiotike i opisivanje enzima koji mogu da razgrade plastiku. Pola veka unazad naučnici pokušavaju da predvide strukturu svakoga od miliona proteina. Zahvaljujući njihovom otkriću, sada mogu da se predvide proteinske strukture i da se dizajniraju proteini.
Dejvid Bejker je rođen 1962. godine u Sijetlu, SAD. Doktorirao je 1989. na Univerzitetu Kalifonije u Berkliju, a sada je profesor na Univerzitetu Vašington, u Sijetlu.
Demis Hasabis je rođen 1976. godine u Londonu. Završio je informatiku na Univerzitetu Kembridž, a doktorirao 2009. na Londonskom koledžu. Radio je na više američkih univerziteta, a trenutno je generalni direktor kompanije “Google DeepMind” u Londonu.
Džon Džamper je rođen 1985. godine u Litl Roku, u SAD. Doktoritao je 2017. na Univerzitetu u Čikagu, a sada je viši istraživač u kompaniji “Google DeepMind”, u Londonu.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"