NOVE KNJIGE

Dubravka Marić

Znanje - put ka naprednom društvu

Država, nauka, inovacije

Tokom obeležavanja Dana nauke u Srbiji, u SANU je, u organizaciji Instituta za fiziku, održana promocija knjige „Nauka i inovacije u Srbiji“, čiji moto i podnaslov „Znanje kao jedini put ka društvu prosperiteta“, predstavljaju poziv na dijalog o nauci i inovacijama u našem društvu.

Knjigu je objavila Akademska misao u okviru edicije „Naučna politika,“ a autori su dr Saša Lazović, dr Vladimir M. Petrović, Dušan Nikolić, Ljubica Ilić Vojnović, dr Aleksandar Bogojević i dr Aleksandar Belić, sa Instituta za fiziku, kao i dr Franci Demšar, iz Slovenije. Prema rečima autora, prvo od šest poglavlja nudi prikaz osnovnih tekovina i nasleđa srpske nauke, dok naredno poglavlje donosi sažeti prikaz institucija koje trenutno čine naučno-istraživački ekosistem Republike Srbije. Treće poglavlje predstavlja poređenje određenih kvalitativnih i kvantitativnih parametara Srbije sa drugim državama, a sledećem su opisani osnovni mehanizmi finansiranja nauke kod nas. Prema rečima autora, ovo je posebno značajno, imajući u vidu reforme sprovedene prethodnih godina, koje su dovele do uspostavljanja institucionalnog finansiranja, kao i do formiranja kompetitivne komponente kroz osnivanje Fonda za nauku. Peto poglavlje daje određenje ekonomskih parametara finansiranja nauke u Srbiji, dok se zaključno poglavlje bavi perspektivom naučno-istraživačkog ekosistema Srbije i daje preporuke u budućem razvoju nauke, istraživanja i inovacija kod nas.

Monografija „Nauka i inovacije u Srbiji“ je značajna iz više razloga. Pre svega, ona objašnjava zakonski okvir i organizaciju naučno-istraživačkog rada kod nas, upoznajući čitaoca sa važnim promenama koje su se dogodile između 2019. i 2021. godine. Tada je kombinovani model finansiranja nauke zamenio projektni model finansiranja, koji je trebalo da bude takmičarski, a time i u korist projekata koji se izdvajaju. U praksi to nije bilo tako, jer su skoro svi projekti bili finansirani kroz nadležna ministarstva. U novim okolnostima, institucionalno finansiranje - koje u prvi plan stavlja direktno finansiranje akreditovanih instituta čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i SANU - obezbeđuje stabilnost čitavog naučno-istraživačkog sistema, dok je na drugoj strani, projektno finansiranje obezbeđeno osnivanjem Fonda za nauku, sa zadatkom realizacije programa putem raspisivanja javnog poziva za finansiranje projekata.
Knjiga je značajna i zato što objedinjuje kvantitativne podatke o stanju nauke kod nas i njenom finansiranju u poređenju sa drugim državama. „Kada govorimo o nivou ulaganja, odnosno o finansiranju naučno-istraživačke delatnosti na nivou države, moramo istaći da trenutno stanje ne omogućava optimalan razvoj nauke i istraživanja, u smislu ostvarivanja postojećih potencijala. Ukupan nivo ulaganja (kompanijskih i državnih) u nauku i istraživanja je za 2022. godinu iznosio 0,97 odsto bruto društvenog proizvoda. Ovo je daleko ispod proseka EU od 2,23 odsto, a posebno daleko od evropskih lidera u ovom parametru, poput Belgije, koja je na 3,44 odsto. Kada uzmemo u obzir da te zemlje imaju i značajno veći BDP od Srbije, onda je jasno da je razlika u ulaganjima ogromna. Ako analiziramo ulaganja izražena u evrima po glavi stanovnika i ako poredimo 2013. i 2022. godinu, prosek EU je porastao sa 181 evro ulaganja na 262,9 evra. To je rast od oko 45,25 odsto. Ako napravimo istu projekciju rasta, za deset godina će nivo ulaganja biti na 381,9 evra. U Republici Srbiji je trenutni nivo ulaganja 34,4 evra po glavi stanovnika. Ukoliko bismo želeli da sustignemo prosek EU za deset godina, morali bismo ravnomerno da povećavamo nivo ulaganja za oko 27,22 odsto svake godine u desetogodišnjem periodu“, navodi se u šestom poglavlju.
Autori podsećaju na primer Južne Koreje koja je, zahvaljujući nauci i inovacijama, za kratko vreme uspela da postane jedna od vodećih svetskih ekonomija. Oni ocenjuju da je ova transformacija direktna posledica snažnog i konstantnog ulaganja u nauku i istraživanja, koje je praćeno osnaživanjem i reformom državnog aparata, kao i stvaranjem podsticajnog ambijenta za participaciju privrednog sektora u naučno-istraživačkim aktivnostima i njegovim povezivanjem sa akademijom.
U vezi s tim, oni ukazuju na činjenicu da je Srbija ostvarila najveći napredak upravo onda kada je obrazovanje i nauku definisala kao prioritet, i podsećaju čitaoca na prvo poglavlje, gde govore o tome da je mlada srpska država izdvajala novca za nauku, čak i nauštrb drugih delatnosti, znajući da će takva strateška odluka imati brojne pozitivne efekte u budućnosti. U tom smislu, predlažu formulisanje dugoročnog strateškog Nacionalnog programa za razvoj nauke i istraživanja, za čiju je realizaciju potrebno dugoročno i sistemsko ulaganje u razvoj kadrova u državnoj upravi, kao i usvajanje efikasnijih modela operativnog rada, uz prepoznavanje činjenice da će, prilikom ulaska u Evropsku uniju, Srbiji biti potrebni dodatni administrativni kapaciteti koji moraju biti unapred obezbeđeni.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"