Istraživači iz RIKEN centra Univerziteta u Torontu otkrili su nov način za napad na gljivične infekcije: ključno je da se gljivice spreče da proizvode masne kiseline, glavnu komponentu masti. U naučnom časopisu Cell Chemical Bioloy, koji je objavio njihovu studiju, naglašava se da otpornost na lekove protiv gljivica raste, te da će ovaj novi pristup biti posebno koristan jer deluje na nov način i utiče na širok spektar gljivičnih vrsta.
Široko poznato atletsko stopalo je relativno bezopasan zdravstveni problem koji može da se reši odlaskom u apoteku, ali neke druge gljivične infekcije su mnogo ozbiljnije, pri čemu su gljivice Candida, Criptococcus i Aspergillus odgovorne za milione smrti svake godine. Kao i otpornost bakterija na antibiotike, otpornost gljivica na lekove takođe raste širom sveta, a broj smrtnih slučajeva će verovatno porasti u bliskoj budućnosti, ako se nešto odmah ne preduzme.
Trenutno postoje samo tri glavne klase lekova protiv gljivica, i svi oni deluju tako što uništavaju barijeru koja okružuje gljivične ćelije. Paradoksalno, iako svi oni napadaju barijeru, trenutni tretmani su zapravo veoma specifični, što znači da ono što ubija jednu vrstu gljivica, možda neće ubiti drugu. Grupa istraživača je želela da pronađe drugi način za borbu protiv štetnih gljivica, koji bi bio efikasan protiv brojnih njihovih vrsta. Istraživački pristup je bio da prvo pregledaju strukturno raznoliko RIKEN skladište prirodnih proizvoda protiv četiri patogena kvasca - tri vrste Candida i jedne vrste Criptococcus - koje je Svetska zdravstvena organizacija identifikovala kao kritične ljudske patogene. Tražili su nešto što bi uticalo na sve četiri vrste, što bi efikasno delovalo protiv širokog spektra gljiva.
Skrining je identifikovao nekoliko jedinjenja koja su smanjila rast gljivica za najmanje 50 odsto, u svakoj od četiri vrste, a nakon eliminisanja onih koja su već bila poznata, istraživačima su preostale tri nove mogućnosti. Među ta tri, jedinjenje najmanje toksično za ljudske ćelije takođe je smanjilo rast Aspergillus fumigatus, izuzetno česte gljivične plesni koja je smrtonosna za osobe sa oslabljenim imunitetom. Jedinjenje je nazvano NPD6433. Sledeći korak je bio da se otkrije na koji način jedinjenje deluje. Za skoro 1000 različitih gena, istraživači su pogledali koliko je NPD6433 potisnuo rast kvasca kada je kvascu nedostajala jedna kopija gena. Otkrili su da smanjenje samo jednog gena, sintaze masnih kiselina, čini kvasac podložnijim NPD6433. Ovaj rezultat je značio da NPD6433 verovatno deluje tako što inhibira sintazu masnih kiselina i na taj način sprečava stvaranje masnih kiselina unutar gljivičnih ćelija. Dalji eksperimenti su pokazali da su NPD6433 i cerulenin, još jedan inhibitor sintaze masnih kiselina, bili u stanju da ubiju brojne vrste kvasca u kulturi. Poslednji eksperiment je testirao koliko je tretman NPD6433 funkcionisao u živom laboratorijskom organizmu - crvu Caenorhabditis elegans - zaraženom patogenim kvascem koji može da izazove sistemsku infekciju kod ljudi, nakon invazije kroz creva. Testovi na C. elegans, koji je izabran za testiranje jer ima crevni trakt sličan ljudskom, pokazali su da lečenje zaraženih crva sa NPD6433 smanjuje smrtnost za oko 50 odsto, i to kod crva zaraženih kvascima koji su bili otporni na standardne lekove protiv gljivica.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
