TEMA BROJA
D. Marić
Društvene mreže / Neprekidna akademska konferencija za sve
Do ciljane i slučajne publike
Jedno ranije istraživanje pokazalo je da su naučnici sa nešto više od hiljadu pratilaca na Tviteru uspevali da dopru do šire javnosti, kao raznorodne grupacije koja će retko „obrisati prašinu“ sa akademskog časopisa - ako ga uopšte i ima - da bi pročitala o rezultatima nekog naučnog istraživanja.
Društveni mediji omogućavaju naučnicima da se angažuju, da budu u vezi sa novim otkrićima, alatima i najsavremenijim trendovima ponekad i mesecima ranije u odnosu na njihovo obelodanjivanje u štampanim medijima. Pomažu im da dobiju skoro pa trenutne povratne informacije o svom radu i da steknu nove saradnike. Čak i naučnici koji sami retko objavljuju na društvenim mrežama mogu da, kroz praćenje kolega, laboratorija, društava, časopisa i novinara, naprave liste novih otkrića, događaja i diskusija. Prisustvo na društvenim medijima čini naučnike uticajnima i van naučnih krugova. Istovremeno, društveni mediji su stvorili i priliku da građani dele znanje i da razgovaraju o naučnim dostignućima, doprinoseći tako podizanju svesti javnosti i jačanju interesovanja za nauku. Otuda naučnici sve intenzivnije koriste društvene medije kao izvore podataka, u pokušaju da shvate stavove javnosti, kada je reč o njihovim dostignućima. Zbog toga neki naučnici i kažu da je „komunikacija u društvenim medijima, u stvari, neprekidna akademska konferencija za sve.“
Pandemija bolesti Kovid-19 je dovela i do povećanja vidljivosti i angažovanja naučnika na mnogim platformama, a naročito na tadašnjem Tviteru. Društveni mediji su omogućili brzu i transparentnu saradnju među naučnicima. Mnogi istaknuti naučnici su se tako predstavili široj javnosti. Na taj način su naučnici dobili priliku da bez posredovanja tradicionalnih masovnih medija, brzo i direktno odgovore na informacije koje su se pojavljivale u javnosti - upravo zahvaljujući tim istim platformama, koje su često osporavale i nauku, i naučna saznanja, i njihov rad. Međutim, kada je reč o samoj nauci, potrebno je imati u vidu da društvenim medijima često nedostaju pažljivo uređivanje, povratne informacije i stručne ocene koji su neraskidivo povezani sa naučnim radom, pa se dešava da naučnici zažale što su nešto objavili na ovaj način.
Zbog toga je važno da naučnici imaju dugoročnu strategiju u pripremi sopstvenog prisustva na društvenim medijima, da kreiraju svoj identitet i za budućnost. U tom smislu je važno da unapred odluče kako će koristiti različite platforme: da li samo za posao, ili samo privatno, ili za obe stvari? Takođe, moraju biti svesni i da ih društvene mreže dovode ne samo do ciljane nego i do slučajne publike. Zato moraju da pretpostave da svaka njihova objava može postati viralna i da razmisle o tome kako će tu njihovu poruku razumeti vrlo široka publika, koja ima i vrlo različite stavove o istoj temi. Naučnici koji su iskusni u ovoj stvari smatraju da bi njihove kolege trebalo da svaku svoju objavu posmatraju kao razgovor sa nekim ko se nalazi pored njih, i da se zapitaju da li bi im bilo prijatno da istu poruku saopšte licem u lice.
Tokom pandemije mnogi naučnici u svetu bili su izloženi zlobnim komentarima i ruglu na društvenim mrežama, i to od strane laičke javnosti. Ipak, pošto su i naučnici samo ljudi, svaki od njih u bilo kom trenutku, iz raznih razloga može postati predmet negativnih komentara među kolegama na društvenim mrežama, kao i van njih - između ostalog i zato što se „previše“ pojavljuje u javnosti. Bez obzira na to, naučnici imaju pravo i obavezu da se obraćaju javnosti putem tradicionalnih medija, na predavanjima, ali i kroz podkaste, blogove ili putem društvenih mreža, jer se čini da prisustvo naučnika u javnosti postaje sve potrebnije.
D. Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
