HIGH TECH
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA, ENERGIJA, ROBOTIKA, PROCESORI, NOVA SVEMIRSKA ODELA I MUZIKA
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
U borbi protiv krađe
Google je predstavio petnaestu verziju svog Android operativnog sistema, koju je intalirao na svoje Pixel telefone. Nova verzija nudi poboljšanu zaštitu podataka i nove funkcije za pametne uređaje, a poseban akcenat stavljen je na povećanje stepena privatnosti i usavršeni sistem zaštite i zaključavanja u slučaju krađe. Novina je i funkcija „lični prostor“, koja omogućava skrivanje odabranih aplikacija od stranaca. Najčesće su to programi vezani za društvene mreže ili bankarske usluge. Android 15 donosi mogućnost aktiviranja i definisanja trake zadataka radi bržeg pristupa aplikacijama. Jedna ikona moći će da istovremeno pokrene više programa.
Sistem zaštite i zaključavanja u slučaju krađe uređaja sa Androidom 15 sada je potpomognut veštačkom inteligencijom. Obradom informacija dobijenih od senzora, posebni algoritmi prepoznaju pokrete karakteristične za krađu (oštar trzaj ili akceleracija prilikom bežanja) i u takvim okolnostima telefon se trenutno zaključava, čime se lopovu maksimalno otežava pristup podacima. Funkcija daljinskog zaključavanja omogućava dodatno blokiranje ukradenog ili izgubljenog telefona sa bilo kog drugog pametnog uređaja čiji OS to dozvoljava, u slučaju kada (sada već bivši) vlasnik nije u mogućnosti da koristi svoj Google nalog da bi pokrenuo opciju Find My Device. Opcija “zaštite od resetovanja” će onemogućiti lopove da resetuju telefon na fabrička podešavanja bez unosa vlasničkih podataka, čime se značajno umanjuje mogućnost daljeg korišćenja izgubljenog ili ukradenog aparata.
ENERGIJA
Vodonični ketridži za električna vozila
Za razliku od električnih vozila kojima je za punjenje baterije potrebno nekoliko sati, električna vozila sa gorivnim ćelijama (FCEV) mogu da krenu na put čim se dopune gorivom - vodonikom. Gorivne ćelije su galvanski elementi koji proizvode električnu energiju reakcijom goriva i oksidacionog sredstva, a kod FCEV automobila su to po pravilu vodonik i kiseonik. Osim električne energije koja se stvara, nusproizvod reakcije je samo voda, tako da je u pitanju nulta emisija zagađenja životne sredine.
Da bi FCEV automobili mogli da zagospodare tržištem, neophodna je izgradnja rasprostranjene mreže stanica za punjenje vodonikom, a njeno formiranje zahteva značajno vreme i visoku cenu. Japanska Tojota je zato ponudila alternativno rešenje za duga putovanja: vodonično gorivo je smestila u specijalni energetski ketridž. Umesto da traži stanicu za punjenje, vlasnik automobila sasvim jednostavno prazan ketridž umetnut u rezervoar automobila izvadi napolje i zameni ga punim!
Portabl ketridž koji je Tojota razvila sa podružnicom Voven (Woven), prvi put je predstavljen 2022. godine. U međuvremenu je dodatno usavršen, smanjene su mu dimenzije i težina, i sada može da se nosi u ruci ili specijalno dizajniranom rancu. Novi prenosivi izvori energije nisu namenjeni samo za automobile već Tojota predlaže njihovu upotrebu u domaćinstvu. Kompanija je nedavno na izložbi u Japanu demonstrirala moguću upotrebu ketridža kao izvora za napajanje kuhinjskog šporeta.
ROBOTIKA
Hod po dnu bazena
Honey Badger je još jedan od mnogih robota-pasa, ali je prvi koji je “naučio” da hoda ispod vode. Poljska kompanija MAB Robotics je demonstrirala pouzdanost i dinamiku svog novog proizvoda koji se uspešno i vešto kreće po dnu bazena. Četvoronožna mašina je prvobitno projektovana za izvršavanje zadataka na kopnu, ali su testovi u vodi potvrdili pouzdanost njenog dizajna čak i u ekstremnim uslovima. Iako je mašinsko kretanje “na nogama” po dnu ispod površine vode manje efikasno nego kada se za pokretanje nekog sredstva koristi propeler, testovi su potvrdili da je Honey Badger (Medeni jazavac) sposoban da se vešto kreće i po veoma zahtevnim podlogama, pa kao takav može da bude od velike pomoći prilikom podvodnih operacija potrage i spasavanja.
Istraživački tim MAB Robotics-a planira da svoje aktivnosti dodatno usmeri ka razvoju tehnologije podvodne mobilnosti, čime će se olakšati operacije i intervencije u stradalim područjima posle prirodnih katastrofa, ili kada se dogode nesreće koje su izazvane ljudskim faktorom. Korišćenje robota omogućiće efikasnije delovanje spasilačkih timova, kao i pristup mestima koja nose visoki rizik za ljude, ili jednostavno nisu lako dostupna čoveku.
PROCESORI
Prilagođen korišćenju AI
Kompanija MediaTek je predstavila novi vodeći čip “Dimensity 9400”, koji uz dodatnu podršku tehnologiji veštačke inteligencije značajno unapređuje performanse uređaja. Procesor je primarno dizajniran za premijum Android gadžete: prvi koji će ga posedovati biće predstavljeni krajem 2024. godine, dok će se najveći broj novih modela pojaviti na tržištu 2025.
Dimensity 9400 je baziran na 3-nanometarskoj tehnologiji, i očekuje se da će imati 40% bolju energetsku efikasnost od svog prethodnika 9300. Procesor poseduje jedno jezgro Arm Cortex-X925 sa taktom od 3,62 GHz, tri jezgra Arm Cortex-X4 i četiri Cortex-A720. MediaTek tvrdi da ova kombinacija poboljšava jednojezgarne performanse 35%, a višejezgarne 28% u odnosu na 9300. Najavljeno je još bolje iskustvo za igrače, pošto je Dimensity 9400 prilagođen radu sa 12-jezgarnim grafičkim procesorom Arm Immortalis G925. Ovo, prema rečima razvojnog tima, rezultira generalnim povećanjem performansi 41%, i uštedom energije 44%. Pored toga, u čipu je implementiran Neural Processing Unit (NPU), koji podržava učenje AI modela na samom uređaju.
Dimensity 9400 pruža dvostruko bolje performanse za generisanje slika Stable Diffusion i smanjuje vreme odziva 80% pri slanju upita velikim jezičkim modelima. Razvojni tim smatra da će sposobnost rada sa AI modelima na samom uređaju doprineti usavršavanju personalizovanih i unapređenju digitalnih pomoćnika, donoseći nove mogućnosti u radu sa fotografijama i video-zapisima. Trenutno nije poznato u koje će modele telefona Dimensity 9400 prvo biti ugrađen, ali je poznato da su vrhunski čipovi kompanije MediaTek do sada po pravilu debitovali u vodećim “flegšip” telefonima kineskih proizvođača Vivo i Oppo.
OSVAJANJE SVEMIRA
Prada će se nositi i u kosmosu
Misija Artemis III američke svemirske agencije NASA-e biće prva posle misije Apolo 17 (obavljena 1972), tokom koje će ljuska noga ponovo kročiti na Mesec. Pre godinu dana, kompanije Axiom Space i Prada su se udružile kako bi dizajnirale i proizvele potpuno novi model svemirskog odela. Nedavno je, tokom Međunarodnog astronautičkog kongresa u Milanu, to odelo prvi put javno predstavljeno.
Svemirsko odelo “Axiom Extravehicular Mobility Unit (AxEMU)”, bele boje s crvenim i sivim detaljima, deluje vidno modernije od modela korišćenog pre više od pola veka. Njegov dizajn poseduje unapređenu fleksibilnost, omogućava osmočasovnu svemirsku šetnju i pouzdano štiti astronauta u surovim uslovima najnižih temperatura koje vladaju na južnom polu Meseca. Pradin tim je u saradnji sa Axiomovim inženjerima prilagođavao materijale i funkcije koje bi zaštitile astronaute od specifičnih izazova lunarnog okruženja, ali bi istovremeno vizuelno inspirisale buduća istraživanja Meseca.
Testiranja i simulacije odela u pogonima kompanija Axiom Space, SpaceX, i u NASA-i su uspešno obavljene, a finalna verzija odela, kao i dozvola za upotrebu, očekuju se sredinom sledeće godine. Misija Artemis III treba da počne septembra 2026.
MUZIKA
Robot dirigent
25. godišnjica Drezdenskog simfonijskog orkestra obeležena je neobičnim koncertom na kome je, uz mnoštvo renomiranih muzičara iz nemačkih i stranih orkestara, kao dirigent nastupio i robot! Neobična mašina iz koje su izvirivale tri mehaničke ruke opremljene svetlećim palicama, predstavljala je svojevrsno iznenađenje za publiku na sceni. Ruke su, uz prisustvo pravog dirigenta, dodatno pomagale različitim sekcijama orkestra u održavanju promenljivog tempa tokom izvođenja složenog savremenog muzičkog dela. Mašina za dirigovanje prethodno je “naučena” kako da održava ritam i prenosi dinamiku kompozicije.
Po završetku poslednjih taktova specijalno napisane "Robotersinfonie" (Simfonija robota), dvoranom “Helerau” u Drezdenu prolomio se gromoglasni aplauz upućen “mehaničkom maestru”. Za uspeh ovog istorijskog koncerta zaslužni su Markus Rint, dirigent Drezdenskog simfonijskog orkestra, i tim naučnika sa Tehničkog univerziteta u Drezdenu, koji je konstruisao robota i programirao korišćenjem AI.
U sličnom projektu, robot dirigent vođen veštačkom inteligencijom je prošle godine dirigovao orkestrom u Južnoj Koreji. U oba slučaja, organizatori naglašavaju da cilj njihovih projekata nije da roboti u budućnosti zamene živog dirigenta već da se otvori novi teren i ispitaju dodatne muzičke mogućnosti.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|