TEMA BROJA

G. Tomljenović

Društvene mreže / Činjenice, nauka i znanje

Informisanje u zonama rizika

Kako obezbediti integritet informacija na društvenim mrežama, njihovu tačnost, konzistentnost i pouzdanost, u globalnom digitalnom prostoru koji je zapljusnut dezinformacijama, lažima i govorom mržnje? Bila je to istaknuta tema njujorškog Samita za budućnost, održanog 21. i 22. septembra, u organizaciji Ujedinjenih nacija

Digitalne društvene platforme - „društvene mreže“ - u poslednje dve decenije su gotovo u potpunosti izmenile društveni, kulturni i politički život širom sveta, zauvek promenivši način komunikacije među ljudima. Ovi novi digitalni alati izazvali su pravu revoluciju u povezivanju, online druženju ljudi diljem planete. Pritom su se pokazale kao moćno oruđe i za globalna udruživanja građana i politička okupljanja oko važnih društvenih pitanja. Pomagale su, na taj način, i Ujedinjenim nacijama (UN), omogućivši ovoj svetskoj organizaciji da informiše i direktno angažuje ljude u mnogim akcijama usmerenim ka miru, dostojanstvu i jednakosti: mnogim ljudima su davale nadu u vremenima krize i borbe, pojačavale su glasove mnogih koji se ranije nisu čuli i udahnjivale su život globalnim pokretima.
Društvene mreže su, međutim, razotkrile i tamnu stranu digitalnog planetarnog prostora - omogućile su da se, pored progresivnih ideja i poziva, istom brzinom šire laži i mržnja. Iz tog razloga, uticaj društvenih mreža, i poziv da se njihova (zlo)upotreba uredi globalno dogovorenim pravilima, bila je jedna od istaknutih tema septembarskog UN Samita za budućnost, održanog neposredno uoči 79. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
U okviru teme, poseban fokus je bio na integritetu informacija - njihovoj tačnosti, konzistentnosti i pouzdanosti. Upozoreno je, s tim u vezi, da širenje laži i govora mržnje veoma štetno utiče na sve aspekte života, da čak ugrožava ostvarivanje ključnih civilizacijskih ciljeva, svih 17 ciljeva za održivi razvoj koje su UN zacrtale za postizanje do 2030. godine: od iskorenjivanja siromaštva i gladi, preko smanjivanja nejednakosti među ljudima, klimatskih akcija i obezbeđivanja čiste vode i sanitarija, do odgovorne proizvodnje i potrošnje….  
Na Samitu je usvojen UN Pakt za budućnost (Pact for the Future), sa poglavljima o: međunarodnom miru i bezbednosti, održivom razvoju, nauci, tehnologiji, inovacijama i digitalnoj saradnji, klimatskim promenama, ljudskim pravima, savremenoj omladini i budućim generacijama i transformisanju globalnog upravljanja. Sastavni deo Pakta je i Globalni digitalni kompakt (Global Digital Compact), u kome se, između ostalog, konstatuje da je “pristup relevantnim, pouzdanim i tačnim informacijama i znanju od suštinskog značaja za inkluzivan, otvoren i bezbedan digitalni prostor”, to jest da “digitalne tehnologije mogu da olakšaju manipulaciju i ometanje informacija na načine koji su štetni za društva i pojedince, i koji negativno utiču ne samo na ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda već i na postizanje UN Ciljeva održivog razvoja” pa će u tom cilju biti “ojačana međunarodna saradnja kao odgovor na izazov dezinformacija i govora mržnje na društvenim mrežama, a u skladu sa međunarodnim pravom”. Zaključeno je da je jačanje integriteta informacija na digitalnim platformama/društvenim mrežama hitan prioritet međunarodne zajednice.

MILIJARDE KORISNIKA DRUŠTVENIH MREŽA

Prema podacima UN iz 2023. godine, Facebook je najveća društvena mreža, sa tri milijarde redovnih korisnika. Sledi Youtube, sa dve i po milijarde, Instragram i WhatsApp sa po dve milijarde, Wechat sa 1,3 i TikTok sa 1,1 milijardom korisnika. Uslovno rečeno “male” društvene mreže jesu Facebook Messenger (0,9), Telegram (0,7), Douyin (0,7), Twitter, Snapchat, Kuaishou, QQ, i Sino Weibo sa po 0,6 milijardi korisnika, i Pinterest sa “svega” 400 miliona korisnika. Ali, dok Instragramu, na primer, treba oko 30 meseci da registruje novih 100 miliona aktivnih korisnika, a TikTok-u oko devet meseci, nova i najbrže rastuća društvena platforma veštačke inteligencije ChatGPT-3 Open AI isti broj korisnika “regrutuje” već za dva meseca.

Definicije pojmova

U pripremi Samita, Svetska organizacija je, polovinom prošle godine, objavila seriju (od ukupno 12) posebno značajnih kratkih opisa politika, policy briefs. Među njima je i sažetak politike o “Integritetu informacija na društvenim mrežama”, u kome se primećuje da je početni optimizam u pogledu potencijala društvenih medija da povezuju i angažuju ljude danas znatno manji zbog toga što su dezinformacije i govor mržnje sa margina digitalnog prostora prešli u njegovo središte. Uz opasku da ta opasnost ne može da bude precenjena, navodi se da govor mržnje i dezinformacije, koje društvene mreže omogućavaju, dovode čak i do nasilja i smrti, kao i da njihova sposobnost širenja dezinformacija velikih razmera, s ciljem da se potkopaju naučno utvrđene činjenice, predstavlja egzistencijalni rizik za čovečanstvo. Ti rizici su dodatno intenzivirani brzim napretkom tehnologije, kao što je generativna veštačka inteligencija.
Pretnje integritetu informacija ugrožavaju društveni napredak na globalnom, nacionalnim i lokalnim nivoima, te je već u pripremi Samita upućen poziv međunarodnoj zajednici za empirijski potkrepljen konsenzus oko činjenica, nauke i znanja. Navedeni su i potencijalni principi za kodeks ponašanja namenjen državama članicama, digitalnim platformama i drugim zainteresovanim stranama u njihovim naporima da digitalni prostor učine inkluzivnijim i sigurnijim za sve, uz istovremenu energičnu odbranu prava na slobodu mišljenja i izražavanja, i pravo na pristup informacijama. Izražena je i nada da će predloženi kodeks ponašanja obezbediti/postati zlatni standard u akcijama za jačanje integriteta informacija.
Iako ne postoje univerzalno prihvaćene definicije termina “društvene mreže” i “integritet informacija”, Ujedinjene nacije su za svoje potrebe utvrdile njihove radne definicije. Termin „digitalna platforma“ (kod nas popularno “društvena mreža”) odnosi se na digitalnu uslugu koja olakšava interakciju između dva ili više korisnika, pokrivajući širok spektar aktivnosti - od društvenih medija i pretraživača do aplikacija za razmenu poruka; pritom, digitalne platforme obično prikupljaju podatke o svojim korisnicima i njihovim interakcijama. Integritet informacija je termin koji se odnosi na tačnost, doslednost i pouzdanost informacija. Prete mu pogrešne informacije, dezinformacije i govor mržnje. Specijalni UN izvestilac za unapređenje i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja (trenutno je to Irena Kan) dezinformacije naziva „lažnim informacijama koje se namerno šire da nanesu ozbiljnu društvenu štetu“. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) opisuje dezinformacije kao lažan ili obmanjujući sadržaj koji može da prouzrokuje određenu štetu, bez obzira na motivaciju, svest ili ponašanje.

U praksi, razlika između pogrešne informacije i dezinformacije može da bude suptilna i teška za prepoznavanje. Za potrebe ovog UN dokumenta, definisano je da razlika između pogrešnih informacija i dezinformacija leži u nameri. Dezinformacije su informacije koje nisu samo netačne već imaju za cilj da obmanu i da se šire u cilju nanošenja štete. Državni ili nedržavni akteri mogu da šire dezinformacije u različitim kontekstima - od oružanih sukoba, preko različitih oblasti društvenog razvoja, do ljudskih prava, javnog zdravlja, humanitarne pomoći i klimatskih akcija. Pogrešne informacije se, pak, odnose na nenamerno širenje netačnih informacija koje u dobroj nameri dele oni koji nisu svesni da prenose neistine. Pogrešne informacije mogu da potiču od dezinformacija, s obzirom na to da se namerne laži i obmanjujući narativi vremenom unose u javni diskurs i nesvesno prenose dalje. Govor mržnje definisan je, pak, kao „svaka vrsta komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju, koja napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na neku osobu ili grupu, a na osnovu njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, pola ili drugog faktora identiteta”. Pogrešne informacije, dezinformacije i govor mržnje jesu različite pojave, ali su povezane, i sve tri zagađuju informacioni prostor i ugrožavaju ljudski napredak.
U dokumentu se podseća da pretnje integritetu informacija nisu novina, jer se laži i mržnja odavno šire radi političke ili finansijske dobiti, ali u našem digitalnom dobu te operacije mogu da se izvode u ranije nezamislivim razmerama. Moćni komunikacioni alati danas mogu trenutno da prošire određeni sadržaj širom sveta, stvarajući problem čiji obim ni same online platforme ponekad nisu u stanju da shvate.

Štetni uticaji

Globalnu javnost veoma brinu pogrešne informacije, dezinformacije i govor mržnje na društvenim mrežama; prema anketi sprovedenoj u 142 zemlje, stalnu zabrinutost i frustraciju je potvrdilo 58,5 odsto ispitanika koji redovno koriste internet. U tom smislu posebno su ranjivi mladi ljudi. Oni su danas kao po pravilu povezaniji na mrežama od ostatka stanovništva, što ih čini digitalno najpovezanijom generacijom u istoriji: širom sveta, na svakih pola sekunde po jedno dete ili mlada osoba po prvi put izlazi na internet, i time dolazi u opasnost da bude izložena govoru mržnje, što u nekim slučajevima može ozbiljno da utiče na njeno mentalno zdravlje.
Štetni uticaji dezinformacija i govora mržnje na društvenim mrežama evidentni su širom sveta, i u svim oblastima života, uključujući oblast zdravlja, klimatskih akcija, demokratije i izbora, rodne ravnopravnosti, bezbednosti, humanitarnih akcija… Prema istraživanju iz 2021. godine, čak 75 odsto predstavništava UNDP (Programa UN za razvoj) identifikovalo je “informaciono zagađenje” kao značajan problem, što ima ozbiljne implikacije po poverenje, bezbednost, demokratiju i održivi razvoj. Ovo je potvrdio i nedavni pregled više od 800 akademskih, novinarskih i korporativnih dokumenata naručenih od strane UNESCO.
Pogrešne infomacije i dezinformacije mogu da budu opasne i potencijalno smrtonosne, posebno u vremenima krize, vanrednih situacija ili sukoba. Tokom pandemije bolesti izazvane 2020. godine korona virusom (Covid-19), internet je bio preplavljen dezinformacija o virusu, merama javnog zdravlja i vakcinama; određeni akteri su tu konfuziju iskoristili za svoje ciljeve, i “antivaksere” upućivali na sajtove za prodaju lažnih lekova ili preventivnih mera. Mnoge žrtve Covid-19 odbile su da se vakcinišu ili preduzmu osnovne zdravstvene mere, nakon što su bile izložene pogrešnim ili dezinformacijama na mreži.

Dezinformacije se takođe mogu pokazati smrtonosnim i u nestabilnim društvenim i političkim kontekstima, gde se takođe koriste za sejanje konfuzije, podsticanje mržnje i nasilja, i produženje sukoba. Dezinformacije isto tako mogu da služe širenju netrpeljivosti i govora mržnje prema manjinama, ženama i svim takozvane “drugima”, i predstavljaju pretnju ne samo za one koje direktno ciljaju već i za inkluziju i društvenu koheziju generalno.
Pogrešne informacije i dezinformacije o klimatski vanrednoj situaciji odlažu akcije koje su hitno potrebne da bi se osigurala budućnost živog sveta na planeti. One se mogu shvatiti kao lažni ili obmanjujući sadržaji koji potkopavaju naučno dogovorenu osnovu za postojanje klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom. Koordinisane kampanje dezinformisanja nastoje da uskrate, minimiziraju ili odvrate pažnju od naučnog konsenzusa postignutog na Međuvladinom panelu za klimatske promene i spreče hitne akcije za ostvarivanje ciljeva Pariskog sporazuma iz 2015. godine. Mala ali glasna manjina poricatelja nauke o klimi nastavlja da odbacuje stav konsenzusa i ima veliko prisustvo na nekim digitalnim platformama. U dokumentu UN se navodi i primer za to 2022. godine, nasumične simulacije koje su sprovele organizacije civilnog društva otkrile su da je Fejsbukov algoritam preporučivao sadržaje koji negiraju klimatske promene, nasuprot naučnim činjenicama o tome.  Na Tviteru, upotreba heštega #climatescam porasla je sa manje od 2.700 mesečno u prvoj polovini 2022. godine, na 80.000 u julu, i 199.000 u januaru 2023. godine. U februaru 2022. Međuvladin panel za klimatske promene po prvi put je osudio klimatske dezinformacije, navodeći da je „namerno podrivanje nauke“ doprinelo „pogrešnoj percepciji naučnog konsenzusa, neizvesnosti i zanemarenom riziku i hitnosti preventivnih akcija“. Neke kompanije koje distribuiraju fosilna goriva obično primenjuju strategiju „zelenog pranja“ (greenwashing), koristeći obmanjujuću marketinšku praksu u kojoj kompanija preuveličava ili lažno tvrdi da je njen proizvod ekološki prihvatljiv; u tome im pomažu i PR kompanije, novinske kuće i društvene mreže koje za tu pomoć, to jest marketinšku uslugu zaštite industrije fosilnih goriva od kontrole i odgovornosti - imaju ogromne zarade.

Pogrešne informacije i dezinformacije slabe poverenje u demokratske institucije i nezavisne medije, i smanjuju učešće u političkim i javnim poslovima. Izloženost lažnim i obmanjujućim informacijama tokom izbornog ciklusa može da liši birače prilike da donesu informisane izbore, pri čemu su se, kako se navodi u UN dokumentu, države i politički lideri pokazali kao moćni izvori dezinformacija, namerno i strateški šireći laži kako bi održali ili osigurali vlast ili podrili demokratske procese u drugim zemljama. Hvatanje ukoštac sa ovim problemom treba da je prioritet za međunarodnu zajednicu, i to ne samo zato što, tokom 2024. godine, kako se podseća u dokumentu, na izbore širom sveta izlazi više od dve milijarde birača.

Pravne osnove za regulativu

Uspon digitalnih platformi (društvenih mreža) ubrzao je dramatičan pad pouzdanih nezavisnih medija. Publika koja je ranije pratila njihove vesti, kao i prihodi od oglašavanja u tim medijima, masovno su migrirali na društvene mreže, što je bio trend koji je dodatno pogoršan tokom pandemije Covid-19. „Izumiranje medija“ ili „novinske pustinje“, trend koji je doveo do toga da su mnoge zajednice izgubile poverljive lokalne izvore vesti, evidentan je u nekim regionima i zemljama, što je takođe doprinelo zagađenju informacionog prostora. Deo trenda je i „pranje vesti“ - manipulativna praksa u kojoj se neki sponzorisani sadržaj formuliše tako da izgleda kao objavljena novinska vest, i neadekvatno se označi kad se objavi na digitalnoj platformi, što mu daje izgled legitimnosti. Jednom kad tu “vest” preuzmu i drugi mediji, kad je citiraju političari, ili se deli na društvenim mrežama, poreklo te informacije je sve nejasnije, a korisnici vesti nemaju načina da ih razlikuju od objektivnih činjenica.
Društvene mreže treba, međutim, da budu glavni akteri u borbi da se održi integritet informacija. Mnoge države su u tom cilju pokrenule inicijative za regulisanje digitalnih platformi, te je u poslednje četiri godine razmatrano ili usvojeno najmanje 70 takvih zakona. U svojoj suštini, zakonodavni pristupi obično uključuju uski opseg pravnih lekova za definisanje i uklanjanje štetnog sadržaja; fokusirajući se na uklanjanje štetnog sadržaja, neke države su uvele pogrešne i preširoke zakone koji su u stvari ućutkali „zaštićeni govor“, koji je dozvoljen međunarodnim pravom. Drugi odgovori, kao što su opšte gašenje Interneta i zabrana platformi, uglavnom nemaju zakonsku osnovu i krše ljudska prava.
Rizici koji su svojstveni regulisanju slobode izražavanja zahtevaju pažljivo skrojen pristup koji je u skladu sa zahtevima legaliteta, i neophodnošću poštovanja ljudskih prava, čak i kad za suprotno postoji legitiman javni interes.

Promovisanje integriteta informacija mora da je u potpunosti zasnovano na relevantnim međunarodnim normama i standardima, uključujući zakon o ljudskim pravima i principe suvereniteta i nemešanja u unutrašnje poslove. U avgustu 2022. godine, generalni sekretar UN Antonio Gutereš preneo je Generalnoj skupštini izveštaj pod naslovom „Suzbijanje dezinformacija radi unapređenja i zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda“. U izveštaju je izneo odredbe međunarodnog prava o ljudskim pravima koje se primenjuju na dezinformacije, uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Prema ovim međunarodnim pravnim instrumentima, svako ima pravo na slobodu izražavanja. Član 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i član 19. (2) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima štite pravo na slobodu izražavanja, uključujući slobodu traženja, primanja i prenošenja informacija i ideja svih vrsta, bez obzira na granice i putem bilo kojeg medija. Ljudsko pravo na slobodu izražavanja nije ograničeno na povoljno primljene informacije. Vezano za slobodu izražavanja, sloboda informisanja je sama po sebi pravo. Prema izjavi Generalne skupštine UN, „sloboda informisanja je osnovno ljudsko pravo i temelj je svih sloboda kojima su Ujedinjene nacije posvećene“. Sloboda izražavanja i pristup informacijama mogu biti predmet određenih ograničenja koja ispunjavaju posebne kriterijume navedene u članu 19. Deklaracije, i države ne mogu da dodaju druge osnove ili ograničavaju izražavanje mimo onoga što je dozvoljeno međunarodnim pravom.
Usvojen 2012. godine, UN Rabatski akcioni plan o zabrani zagovaranja nacionalne, rasne ili verske mržnje koja predstavlja podsticanje na neprijateljstvo, diskriminaciju ili nasilje, pruža praktične pravne i političke smernice državama o tome kako najbolje da primene član 20. (2) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, i član 4. Međunarodne konvencije o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije koji zabranjuju određene oblike govora mržnje. Države članice su već koristile Rabatski plan akcije u različitim kontekstima.
S obzirom na činjenicu da je govor mržnje preteča zločina, uključujući i zločin genocida, Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju genocida iz 1948. zabranjuje „direktno i javno podsticanje na činjenje genocida“. Generalna skupština je, u svojoj rezoluciji 76/227, usvojenoj 2021. godine, naglasila da svi oblici dezinformacija mogu negativno da utiču na uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i na postizanje ciljeva održivog razvoja. Slično tome, u svojoj rezoluciji 49/21, usvojenoj 2022. godine, UN Savet za ljudska prava je potvrdio da dezinformacije mogu negativno da utiču na uživanje i ostvarivanje svih ljudskih prava.

Postojeći zakoni

Pogrešne informacije, dezinformacije i govor mržnje nisu u vakuumu, napominje se u dokumentu UN. Oni se šire kad se ljudi osećaju isključeno i kad se njihov glas ne čuje, kad su suočeni sa ekonomskom nejednakošću i kad su politički razočarani. Zato odgovori na ovaj problem treba da budu zaista adekvatni: postizanje UN ciljeva za održivi razvoj fundamentalno su značajni za izgradnju sveta u koji se može vratiti poverenje. Istovremeno, pri kreiranju tog odgovora, važno je ne gubiti iz vida ogromnu vrednost koju društvene mreže donose svetu. Digitalne platforme su napravile revoluciju u masovnoj komunikaciji u realnom vremenu, omogućavajući širenje informacija koje spašavaju živote tokom prirodnih katastrofa i pandemija. One su pomogle da se mobiliše podrška ciljevima kojima Ujedinjene nacije teže, često se pokazujući kao pozitivne snage za uključivanje i učešće u javnom životu. One su povezale geografski različite zajednice ljudi koji bi inače uvek ostali udaljeni, uključujući i one koji pate od retkih bolesti, kao i veliki broj aktivista koji rade na tome da svet učine boljim mestom za život.
Da li digitalne platforme mogu i treba da budu pravno odgovorne za sadržaj koji hostuju, pitanje je o kome se dugo debatuje. U nekim kontekstima, postojeći zakoni koji se odnose na klevetu, uznemiravanje i maltretiranje putem interneta, efikasno su korišćeni za suzbijanje pretnji integritetu informacija, bez nametanja novih ograničenja slobode izražavanja. Pored toga, nedavno su učinjeni zakonodavni koraci da se ovo pitanje reši na regionalnom i nacionalnom nivou, uključujući okvir koji je Evropska unija usvojila 2022. godine, a koji se sastoji od Zakona o digitalnim uslugama, inicijative o transparentnosti i ciljanju političkog oglašavanja, i Kodeksa prakse za dezinformacije. Zakon o digitalnim uslugama uspostavlja nova pravila za korisnike, digitalne platforme i preduzeća koja posluju na mreži unutar Evropske unije. Inicijative o transparentnosti ciljaju ilegalni online sadržaj, robu i usluge, i korisniku obezbeđuju mehanizam za označavanje nezakonitog sadržaja, kao i mogućnost osporavanja odluka o moderiranju (ograničavanju) koje su im protivne. One zahtevaju od društvenih mreža da poboljšaju svoju transparentnost, posebno u pogledu upotrebe i prirode algoritama preporuka, a od većih platformi traže i da istraživačima omoguće pristup podacima.

Kodeks prakse o dezinformacijama postavlja principe i obavezuje online platforme i sektor oglašavanja da se suprotstave širenju dezinformacija na mreži u Evropskoj uniji, što su se potpisnici složili da implementiraju. To uključuje dobrovoljne obaveze da se pomogne demonetizaciji dezinformacija, i to sprečavanjem širenja oglasa koji sadrže dezinformacije i izbegavanjem postavljanja oglasa uz tekst koji sadrži dezinformacije. Potpisnici su se takođe složili da jasnije označe političko oglašavanje, zajedno sa detaljima o sponzoru, potrošnji na to oglašavanje i periodu prikazivanja, i da kreiraju baze podataka političkih reklama koje se mogu pretraživati. Štaviše, obavezali su se da će deliti informacije o zlonamernom manipulativnom ponašanju koje se koristi za širenje dezinformacija (kao što su lažni nalozi, botovanje, lažno predstavljanje) koji su otkriveni na njihovim platformama, i redovno ažuriraju i primenjuju politike za njihovo rešavanje. Ostale obaveze su usmerene na osnaživanje korisnika da prepoznaju, razumeju i označe dezinformacije, kao i na jačanje saradnje sa proverivačima činjenica i omogućavanje istraživačima da lakše pristupaju podacima. Pravi test ovih novih mehanizama biće u njihovoj primeni.

Učenje na greškama

Digitalne društvene platforme su veoma raznolike u smislu veličine, funkcije i strukture, i težile su širokom spektru odgovora u borbi protiv štetnih uticaja. Nekoliko većih društvenih mreža javno se obavezalo da će poštovati UN “Vodeća načela o poslovanju i ljudskim pravima” (iz 2011. godine), ali i dalje ima praznina u njihovoj politici, transparentnosti i primeni. Neke platforme ne sprovode ni sopstvene standarde i, u različitom stepenu, dozvoljavaju i pojačavaju dezinformacije i govor mržnje.
Većina digitalnih platformi ima neku vrstu sistema samoregulacije, moderiranja (ograničavanja) ili mehanizama nadzora, ali transparentnost oko politike i prakse uklanjanja štetnih sadržaja ostaje izazov. Ulaganje u ove mehanizme u različitim regionima i jezicima je izuzetno neujednačeno, i uglavnom je koncentrisano na globalnom Severu, kao i primena sopstvenih pravila od strane društvenih mreža. Jedno nedavno istraživanje je pokazalo i da je prevođenje alata za moderiranje i mehanizama nadzora na lokalne jezike, nepotpuno na različitim platformama. U isto vreme, moderiranje se često poverava spoljnim podizvođačima, i nedovoljno je resursa na drugim jezicima osim engleskog.
Pritom, svedočenja moderatora izazvala su zabrinutost u vezi sa standardima rada i sekundarnom traumom, jer moderatori prijavljuju da su neprestano izloženi nasilnom i uznemirujućem sadržaju, i da im društvena mreža kao poslodavac daje tek nekoliko sekundi da utvrde da li prijavljena objava krši politiku kompanije. Automatizovani sistemi za moderiranje sadržaja mogli bi u tom smislu da imaju veliku ulogu, ali tu postoji opasnost od moguće pristrasnosti koja može da nastane na osnovu podataka i struktura koje se koriste za obuku tih sistema. Takođe, brojne digitalne platforme zapošljavaju timove ljudi za kontrolu poverenja i bezbednosti, poštovanja ljudskih prava i integriteta informacija, ali ovi stručnjaci često nisu uključeni u najranije faze razvoja proizvoda, što je značajno za njihov rad, i često su prvi koji bivaju otpušteni tokom mera štednje.
Prema UN dokumentu, pristup podacima za istraživače takođe je prioritet na globalnom nivou. Postojeća istraživanja i resursi i dalje su u velikoj meri okrenuti ka SAD i Evropi. Sa značajnim izuzecima, u koje spadaju izveštaji o očuvanju mira UN u Africi, i nezavisna međunarodna misija za utvrđivanje činjenica o Mjanmaru (gde je utvrđeno da je Facebook glavni izvor govora mržnje), o ostalim delovima sveta su objavljena vrlo ograničena istraživanja. Delimično, to je zbog toga što istraživači nemaju pristup društvenim platformama i njihovim podacima; alati potrebni za efikasno istraživanje ograničenih podataka koje pružaju digitalne platforme takođe su obično dizajnirani s fokusom na marketing, i uglavnom su preskupi. Ukoliko bi platforme promenile praksu sa „pristup po zahtevu” (access by request) na „podrazumevano otkrivanje” (disclosure by default), uz neophodne mere zaštite privatnosti, to bi istraživačima omogućilo da pravilno procene obim štetu koju dezinformacije i govor mržnje čine u tim delovima sveta.

U UN dokumentu “Integritet informacija na društvenim mrežama” zaključuje se da ovi problemi u potpunosti mogu da se reše - čak i uz delovanje na nacionalnom nivou - samo uz jaču globalnu saradnju. Osnovne ideje navedene u ovom UN dokumetu pokazuju da put ka čvršćem integritetu informacija treba da bude višedimenzionalan, zasnovan na energičnom poštovanu ljudskih prava, sa više zainteresovanih strana, te da u saradnji sa državama članicama i drugim zainteresovanim stranama treba da bude pretvoren u opipljive obaveze. Pritom se napominje da, čak i dok se traže rešenja za zaštitu integriteta informacija u trenutnom okruženju, treba osigurati da preporuke važe/predviđaju budućnost, i da se bave novim tehnologijama, kao i onima koje tek dolaze. U novembru 2022. godine je, naime, pokrenuta ChatGPT-3 Open AI (Artificial Intelignce) platforma (veštačke inteligencije) koja je već do januara 2023. dobila 100 miliona korisnika, što je čini u istoriji najbrže rastućom aplikacijom namenjenom potrošačima/korisnicima. S jedne strane, tako koristan alat ima gotovo nezamisliv potencijal za rešavanje globalnih problema; sa druge strane, postoji i velika zabrinutost zbog jednako snažnog potencijala veštačke inteligencije, uključujući generatore slika i lažnih video sadržaja - da ozbiljno ugrozi integritet informacija. Nedavni izveštaji i istraživanja pokazuju da alati veštačke inteligencije mogu da generišu vrlo ubedljive ali pogrešne ili manipulativne informacije i govor mržnje. Iz tog razloga, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za tehnologiju ulaže napore da proceni implikacije generativne veštačke inteligencije i drugih platformi u nastajanju. Drugim rečima, UN upozoravaju da se mora učiti iz grešaka iz prošlosti, s obzirom na činjenicu da su društvene mreže lansirane u svet (početkom veka), bez dovoljne svesti ili procene potencijalne štete za društva i pojedince. Danas, međutim, imamo priliku da osiguramo da se istorija ne ponovi i sa tehnologijom u nastajanju. Era filozofije Silicijumske doline, da se treba „brzo kretati i praviti proboje”, mora da se privede kraju, smatraju u UN: od suštinskog je značaja da se privatnost, bezbednost, transparentnost i sigurnost integrišu u sve nove tehnologije i proizvode, već na samom početku njihove primene.

G. Tomljenović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"