TEMA BROJA

Oliver Klajn

Društvene mreže / Daleki istok

Od cunamija do Lajna

Društvene mreže u Kini sve više dobijaju na značaju jer se na njima pokreću mnoge bitne kampanje. Pre šest godina, primera radi, na društvenim mrežama  je organizovan bojkot jednog italijanskog modnog brenda zbog neprimerene reklame koja je ismevala Azijce. Posledica svega je bila velika šteta koju je italijanska kompanija pretrpela. Ipak...

U Kini nije moguć direktan pristup Fejsbuku, Instagramu i ostalim mrežama iz zapadnih država, iako postoje načini da se ograničenja zaobiđu. Sve više prevashodno mladih ljudi ostavljaju komentare na ovim poznatim platformama. Preteča savremenih društvenih mreža u Kini je portal Kju kju koji je počeo sa radom krajem prošlog veka  a omogućava razmenu poruka, kao i forum svetski poznate kompanije Baidu. Korisnicima polazi za rukom da ukažu na razne negativne pojave u društvu. Objave ovog tipa su neretko efikasnije i imaju veći učinak nego prijave sudskim organima. Uglavnom su potkrepljene dokazima i na taj način pomažu sudovima. Još dalje, društvene mreže utiču na vladu da usvoji oštrije propise u, recimo, ekologiji zbog velikog zagađenja vazduha.
Danas je u Kini veoma popularna mreža Vičet ili, kako se u originalu zove: Višin što znači mikro-poruka. Zatim, tu je i Tensent, kineski konglomerat sa veoma širokim opsegom delatnosti. Oni su najpre osnovali Kju kju da bi se 2011. pojavio Vičet. U početku nisu naišli na dobar prijem kod korisnika. Do naglih promena došlo je pošto je uvedena mogućnost da se šalju glasovne poruke. Naziv Vičet usvojen je da bi bio pogodan i izvan Kine - a u svojoj zemlji i dalje ostaje naziv Višin. Stalni porast broja ljudi koji se služe ovom društvenom mrežom tokom godina doveo je do toga da danas ima čak milijardu i trista četrdeset miliona aktivnih korisnika! To podrazumeva da skoro svaki smartfon u državi ima svoj profil na Vičetu. Godišnji prihodi Tensent kompanije nadmašuju šesnaest milijardi dolara.
Na Vičetu ima više od tri i po miliona mini programa. To su zapravo aplikacije unutar aplikacija, instalirane u okviru generalne Vičet aplikacije. Tu je pokrenuta mogućnost plaćanja preko mobilnog telefona jer postoji Vičet novčanik a jedan od mini programa skenira kju-ar kod. Upravo su mini programi jedna od najvećih atrakcija Vičeta mada su različite interakcije među korisnicima najbitnija stavka. Osim tekstualnih, zvučnih i vizuelnih poruka i konferencija, omogućena je razmena snimaka i fotografija, GPS lokacija korisnika i igranje različitih video-igara, od kojih je najpopularnija u jednom trenutku imala čak četiristo miliona igrača!

Igre velikih brojeva

Svakog dana se pošalje preko četrdeset pet milijardi poruka. Kod objavljivanja fotografija, postoje filteri za njihovo ulepšavanje a uz njih se dodaju natpisi koji ih opisuju. Postoji mogućnost objedinjavanja sa drugim velikim društvenim mrežama. Osim što je društvena mreža, Vičet je mobilna aplikacija na 17 različitih jezika! Uprkos velikoj popularnosti u najmnogoljudnijoj državi na svetu, na globalnom nivou ova mreža je šesta po broju korisnika a treća u svetu po aplikaciji za slanje poruka. Njenim tvorcem smatra se kineski programer poznat kao Alen Žang. Postoji opcija na Vičetu koja se naziva Momenti. Tu su takozvani prijatelji koji dele različite informacije. U kineskom originalu, to se zove „krug prijatelja“, što ima sličnosti sa Fejsbukom i Instagramom. Glavna odlika Momenata je deljenje slika sa natpisima.
Značajna društvena mreža u Kini je Veibo. Kada je, pre 15 godina, pokrenuta početna verzija, ubrzo su joj dodate osnovne funkcije. Ima skoro šeststo miliona korisnika. Osnivač Veiba je tehnološka korporacija Sina (veibo znači: mikroblog). Nepune dve godine nakon osnivanja, pojavila se verzija Veiba  na engleskom i još nekim jezicima - sve po kineskim pravilima i zakonima. Ovu društvenu mrežu mogu da koriste i stanovnici Tajvana i Hong Konga. Za njih je postavljena verzija prilagođena njihovim dijalekatskim i drugim posebnostima.

Važna funkcija je prevođenje koje se zasniva na rečniku sa kineskog pretraživača Joudao. Kineski korisnici često žele da saznaju nešto više o popularnim ličnostima iz inostranstva te im je omogućeno prevođenje sa stranih jezika. Veći deo korisnika su muškarci - 56 %. Najvažniji deo naloga su komentari, snimci, slike i slični sadržaji  što sve liči na najazastupljenije društvene mreže u svetu. Vrlo bitan segment je onaj sa aktuelnim temama, koje interesuju veliki broj ljudi. Značajne kompanije imaju isti tip profila kao što imaju i privatni nalozi i u tome je značajna razlika u odnosu na Vičet.  
Najveći deo prihoda potiče od reklama, za šta je izdvojena posebna platforma sa složenim tipom oglasa; za jednostavnije varijante tu su tri različita formata oglašavanja. U tekućoj godini, ukupan prihod je bio milijardu i sedamsto trideset miliona dolara. Objave na Veibu ne mogu imati više od dve hiljade znakova, što je značajno uvećanje u odnosu na prve godine postojanja mreže. Broj slika i snimaka po objavi je ograničen na 18. Ima dosta sličnosti sa nekadašnim Tviterom s tim što je više međusobnih komunikacija članova društvene mreže ali i pokretanja tema koje ne potiču od spoljnih izvora. Zajednički im je i način praćenja korisnika i objavljivanja citata  sa drugih naloga na sopstvenom profilu.

Dalekometni drhtavi zvuk

U svetu je najpoznatiji Tiktok čiji je originalni naziv Doujin (može se prevesti kao: drhtavi zvuk). To je danas mreža koja znatno nadmašuje granice Kine. Njega je 2016. pokrenula kompanija „Bajtdens“ sa sedištem u Pekingu. Pruža mogućnost gledanja video-materijala koje korisnici dostavljaju na mrežu. Treba imati u vidu da Doujin deluje odvojeno od Tiktoka. Znatne su razlike između kineske i međunarodne varijante ove društvene mreže. Prevashodno se to ogleda u propisima kojima podleže Doujin sa približno sedamsto pedeset miliona korisnika dok Tiktok ima preko milijardu. Doujin se postepeno širio i, dve godine nakon osnivanja, stekao je popularnost u SAD.  
U Šangaju je delovala društvena mreža Mjuzikali, koju smatraju pretečom Tiktoka  sa kojim se zapravo spojila. A Doujim je u početku smatran društvenim mrežom za dečake i tinejdžere koja je vremenom privukla i devojke. Pri poseti sajtu, odmah se  dobije početna stranica pri čemu Doujin ima naprednije odlike i vodi ka vestima ali i rangira po kategorijama različite video-materijale. Uz to, daleko je više teksta i složeniji je izgled stranice prilagođene kineskim standardima.

Stotine miliona ljudi na profilima

Naver je južnokorejski konglomerat iz grada Seongnama, koji se bavi internet-tehnologijama. Oni su početkom 2011. stvoriti aplikaciju Naver tok, namenjenu za Južnu Koreju. Stručnjaci ove kompanije zatekli su se u Japanu u vreme zemljotresa koji je te godine pokrenuo cunami. Prirodna katastrofa i vrlo otežane komukacije podstakle su  Korejance da osmisle aplikaciju za stalnu razmenu poruka i poziva. Tada je ogranak Navera za japansko tržište nazvan NHN Japan pokrenuo juna 2011. godine aplikaciju Lajn, proizašlu iz Naver toka. Besplatni pozivi su bitna karakteristika Lajna jer se u Japanu naplaćuju pozivi i SMS poruke. Za slanje poruka postoji preko deset hiljada ideograma, piktorgama, smajlija i tzv. stikera koji su nešto složeniji i iskazuju osećanja. Lajn ima preko preko sedamsto miliona korisnika širom sveta dok ih je u Japanu više od devedeset miliona. Godišnji prihod je preko dve milijarde dolara.
U ranoj fazi delovanja društvene mreže uveden je segment nazvan Dom koja je za dve godine postao najveća društvena mreža u Japanu. Dosta je popularna u državama poput Tajlanda, Indonezije i Tajvana. Lajn se inače dosta koristi za slanje imejlova. Postavljen je poseban sistem za plaćanje mobilnim telefonom. Ovim putem čak je moguće naći neke slabije plaćene poslove a posebna platforma omogućava razgovor sa lekarom putem video poziva, što se inače naplaćuje. Na ovoj japanskoj društvenoj mreži poneko trguje kriptovalutama a ima i bizarnih slučajeva proricanja budućnosti.
Znatan je broj kompanija, medija i ogranizacija koje imaju svoje profile na zvaničnim kanalima na kojima se promovišu ideje, informacije i proizvodi. Formiraju se grupe ljudi koji dele slična interesovanja i stavove. Broj  članova tih grupa je ograničen na 500. Nudi se i opcija za snimanje video-materijala uz prateću muziku.

Umor od mreže

Od kraja prošlog stoleća, postoji društvne mreža Miksi. Nju je osnovao jedan od najbogatijih ljudi u Japanu, Kenđi Kasahara. Sedište im je u delu Tokija koji se zove Šibuja. Ima dosta sličnih funkcija kao i ostale mreže a za mrežu Miksi važi  da je fokus na zabavnim sadržajima. Da bi mu se pristupilo, mora se imati broj mobilnog telefona registrovan u Japanu. Broj “prijatelja“ za obične korisnike je ograničen na hiljadu. Za profile slavnih ličnosti ne postoje takva ograničenja. Zanimljiv fenomen je i pojava koja se označava kao “umor od Miksija” tokom koje dolazi do prekida aktivnosti na ovoj mreži.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"