MEGASTRUKTURE

BERZA DIJAMANATA SURAT (INDIJA),DASING - AERODROM
BUDUĆNOSTI i „STRATOLANČ”

BERZA DIJAMANATA SURAT (INDIJA)

67000 zaposlenih pod istim krovom

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najveća poslovna zgrada na svetu više nije Pentagon, već Berza dijamanata u gradu Surat, u indijskoj državi Gudžarat, završena i puštena u rad 2023.godine. Cilj Berze je da podstiče uvoz, izvoz i trgovinu dijamantima, dragim kamenjem i nakitom iz Indije, i da podstiče razvoj Indije kao modernog i dobro osmišljenog tržišta dijamanata, dragog kamenja i nakita

 Arhitektonska firma „Morfogenezis“ (Morphogenesis) projektovala je na prostoru od 14,38 hektara devet međusobno povezanih zgrada od po 15 spratova, sa 4717 kancelarija ukupne površine 660.000 m2. Pojedinačne kancelarije zauzimaju od 28 m2 do 10.500 m2, i obrazuju grad unutar grada. Primera radi, samo deo posvećen ishrani radnika zauzima oko 10.000 m2. Kancelarije imaju centralizovani sistem za osvežavanje vazduha, na bazi hladne vode. Zgrade su okrenute u pravcu sever-jug, kako bi se omogućila maksimalna zaštita od sunca i obezbedilo prirodno svetlo za 75% radnog prostora tokom celog dana. Pod jednim krovom sada radi 67.000 zaposlenih.

Zgrade povezuje centralni hodnik i svi imaju pristup uslugama i pogodnostima koje nalikuju onima na aerodromima. Tu su konferencijske sale, banke, prodavnice, hoteli sa pet zvezdica, međunarodni konferencijski centar, Nacionalni institut za dijamante (NDI), prostor za vežbanje i rekreaciju i štošta drugo. Liftovi (131) prelaze tri metra u sekundi, a podzemna garaža na dva nivoa nudi prostor za 4.500 automobila i 10.000 dvotočkaša. Između zgrada se nalazi devet dvorišta-vrtova namenjenih rekreaciji i uživanju u zelenom prostoru, koji odražavaju harmoniju pet prirodnih elemenata (princip Panchtattva).
Više od 90% dijamanata u svetu brusi se u Suratu, u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat, tako da je  grad dom najveće svetske zajednice radnika koji rade u industriji dijamanata. Većina trgovaca, međutim, mora da prelazi vozom po 250 km dnevno kako bi stigli na posao u Mumbaj, što im utiče na troškove i kvalitet života. U Mumbaju, odlično povezanim sa celim svetom, nalazi se poznata Berza dijamanata Barat (Bharat).

DASING, AERODROM BUDUĆNOSTI

Za sto miliona putnika

Kineski terminal Dasing jedan je od najmodernijih i najvećih svetskih aerodroma. Ovaj futuristički terminal, poznat i kao Međunarodni aerodrom Peking Dasing, udaljen 46 km od centra Pekinga, izgrađen je da smanji pritisak na pretrpani međunarodni aerodrom Peking Kapital. I stvarno, posle svečanog otvaranja, 25.septembra 2019. za kratko vreme zauzeo je mesto ključnog aerodromskog centra u Kini i čitavom azijskom regionu.

Aerodrom Dasing kreirala je poznata Zaha Hadid, arhitekta, u saradnji s kineskim stručnjacima. Terminal ima oblik zvezde sa pet krakova, što omogućava veliki protok putnika, uz minimalna pešačenja. Aerodrom je površine 700.000 m2 i jedan je od najvećih na svetu.
Dasing je građen tako da u prvoj fazi može da opsluži 72 miliona putnika godišnje, mada graditelji planiraju da taj broj poraste na 100 miliona putnika i 4 miliona tona tereta - do 2040. godine.Terminal raspolaže sa četiri piste, a otvorena je i mogućnost proširenja na sedam, što će doprineti istovremenom sletanju i poletanju velikog broja aviona.
Aerodrom raspolaže najmodernijom  tehnologijom: od automatizovanih sistema za prijavu putnika, sigurnosne provere i preuzimanja prtljaga. Ugrađene su i biometrijske kontrole, na primer za prepoznavanje lica, koje se koriste za ubrzanje procesa registracije i prolaska kroz bezbednosne kontrolne tačke.
Moderni terminal izgrađen je u skladu sa globalnim zahtevima održivosti, pogotovo ekološke. Aerodrom se greje i hladi koristeći geotermalnu energiju, dok solarni paneli osiguravaju dobar deo električne energije. Prirodna ventilacija i zeleni krovovi pokazuju brigu graditelja o okruženju putnika.
Čitav terminal veoma je dobro povezan sa Pekingom i okolnim regijama.Brz pristup aerodromu omogućavaju metro, autoputevi i vozovi. Do centra Pekinga, može se stići za 20 minuta. Vreme putovanja od centra Pekinga do aerodroma može se skratiti na samo 20 minuta, korišćenjem ekspresnih linija.

„STRATOLANČ”

Džin u visinama

Najveći avion na svetu po rasponu krila je „Stratolanč“ (Scaled Composites Model 351 Stratolaunch - Stratolansiranje). Konstrukcijom je rukovodio Burt Rutan, poznat po razvoju opitne letelice Kosmički brod jedan (SpaceShipOne) sa hibridnim raketnim motorom namenjene suborbitalnim letovima, koja se lansirala sa matičnog aviona (White Knight). Ova letelica je 21. juna 2004. uspešno dostigla visinu od 100 km (Karmanova linija, granica kosmosa), što je postao prvi privatno finansiran let u kosmos sa ljudskom posadom.

Kao i prethodni, i „Stratolanč“ je izradila američka vazduhoplovna kompanija Scaled Composites, čiji je glavni finansijer bio suosnivač „Majkrosofta“ Pol Alen. Avion je projektovan da služi kao platforma za lansiranje raketa u orbitu iz vazduha, što omogućava lansiranja raketa sa različitih lokacija i smanjuje troškove u poređenju sa tradicionalnim lansiranjem sa površine Zemlje. Konstrukcija ima dvostruki trup što omogućava veći kapacitet za nošenje raketa i najveći raspon krila ikada izrađen, koji iznosi 117 m. Dužina aviona je 73 m a visina 15 m.
Radi smanjenja troškova razvoja, sa aviona Boing 747 su iskorišćeni razne komponete: turboventilatorski motor Pratt & Whitney PW4056 (šest komada, svaki potiska 252,4 kN), avionika, pilotska kabina, stajni trap i drugi sistemi, ukupno oko 125 t od 226,7 t, koliko je težak ceo avion. Maksimalna poletna težina aviona iznosi oko 590 t, od čega je 250 t koristan teret (raketa), a za poletanje je potrebna pista dužine 3.700 m. Avion je projektovan da ponese raketu „Pegaz II“, koja ako bi se sa njega lansirala na visini od 11.000 m bila u stanju da odnese 6,1 t satelita u nisku Zemljinu orbitu ili 2 t na geostacionarnu orbitu.
Prvi probni let „Stratolanča“ u trajanju od 2,5 sata obavljen je 13. aprila 2019. godine, pri čemu je postigao brzinu od 304 km/h i visinu do 5.200 m. Tim letom je postao avion sa najvećim rasponom krila koji je ikad poleteo, nadmašujući let hidroaviona H-4 Herkul, iz 1947. Avion je do sredine 2022. imao još šest probnih letova kako bi se proverila njegova funkcionalnost i sigurnost za buduće misije, posle čega mu je dodat pilon na kome je predviđeno da nosi i lansira hipersoničnu letelicu „Talon-A“, tokom leta. „Talon-A“ je svoj prvi let sopstvenim pogonom sa „Sratolanča“ obavio 9. marta 2024. Do juna 2024, „Sratolanč“ je ukupno leteo 17 puta.
Pre „Stratolanča“, najveći avion bio je „Antonov An-225 Mrija“ (Антонов Ан-225 Мрiя), razvijen u Sovjetskom Savezu za transport teških tereta i svemirskih letelica. On je još uvek najveći avion koji je poleteo - po dužini, ukupnoj težini i kapacitetu. Njegova maksimalna poletna težina iznosila je oko 640 t, dužina 84,4 m i visina 18,1 m ali je raspon krila od 88,4 m bio manji u poređenju sa „Stratolaunčom“.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"