SANU

Borka Marinković

Matematika

Akademici u društvu aritmetike i geometrije

Najveća naučna i umetnička ustanova u Srbiji, Srpska akademija nauke i umetnosti (SANU) zvanično je osnovana 19. novembra 1841. Od svog osnivanja  ova institucija je više puta  menjala naziv, sve do  1960. Od kada nosi sadašnji naziv. Jedno od odeljenja ove najuglednije naučne i umetničke ustanove je matematičko .

Do danas 49 matematičara po obrazovanju i oni koji su se prvenstveno njom bavili   bili su članovi  SANU: od Dimitrija Nešića, Mihaila Petrovića, Bogdana Gavrilovića, Jovana Karamate, Radivoja Kašanina, Aleksandra Ivića, Olge Hadžić, Vojislava Marića, Slobodana Aljančića... Sadašnji redovni članovi su: Miodrag Mateljević, Gradimir Milovanović, Dragoš Cvetković, Stevo Todorčević, Stevan Pilipović, Vladimir Rakočević. Dopisni član je Igor Dolinka, a inostrani članovi su Zoran Obradović i Endre Šili.

Mileva Prvanović (1929-2016)
Prvi doktor diferencijalne geometrije

Starije generacije se sećaju zanimljivih i teških zadataka iz matematike koje je osmislio i objavio u svojim brojnim zbirkama matematičar, profesor Više pedagoške škole u Beogradu Stanko Prvanović. Njegova kćerka Mileva je 1981.god izabrana za dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU), a za redovnog člana 1990. Godine 1991. dolazi do spajanja VANU sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), te je Mileva od te godine redovni član SANU.
Bila je prvi asistent Matematičkog instituta (MI) SANU i glavni i odgovorni urednik časopisa: „Publication de l'Institut mathématique” i rukovodilac Seminara za geometriju MI SANU.
Pod njenim rukovodstvom urađeno je više od deset magistarskih i doktorskih disertacija, koje su odbranjene u Novom Sadu, Beogradu i Skoplju.
Smatraju je prvim doktorom geometrije iz Srbije. Njen naučni rad je bio iz oblasti geometrije, posebno diferencijalne geometrije.

Jovan Karamata (1902-1967)
Alasovim stopama

Smeštena u neposrednoj blizini zemunske Nikolajevske crkve, i u jednoj od najstarijih ulica starog jezgra Zemuna, nalazi jednospratna porodična kuća jednog od najvećih srpskih matematičara 20. veka akademika, Jovana Karamate. 
Zbog ogromnog istorijskog značaja i stilskih odlika, među kojima se ističe ampir i klasicizam, ova barokna gradska kuća sa enterijerom i, posebno, zbirkom umetnički vrednih porodičnih portreta, od 1950. godine je spomenik kulture, a od 1979.godine i kulturno dobro.
Odajući počast svom uglednom članu, predsednik SANU, Nikola Hajdin je 2008.  otkrio bronzanu spomen-ploču, Karamatin portret na porodičnoj kući.
Karamata je završio studije matematike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1925. i odmah potom bio postavljen za neukaznog asistenta kod profesora akademika Mihaila Petrovića-Alasa kod koga je ubrzo i položio doktorski ispit. Skoro godinu dana je proveo na usavršavanju u Parizu kao stipendista Rokfelerovog fonda. Po povratku, predavao je na Univerzitetu u Beogradu do 1951. Pošto je izabran za redovnog profesora Univerziteta u Ženevi, odselio se iz Beograda. U Ženevi je preminuo, a sahranjen je na Zemunskom groblju.
Objavio je 122 naučna rada iz oblasti klasične matematičke analize. Otkrio je teoriju realnih funkcija, pravilno promenljivih funkcija od izuzetnog značaja za savremenu teoriju verovatnoće. Jedan Karamatin rad iz 1930. ugledni stručni časopis  Mathematische Zeitschrift uvrstio je u svoj izbor od 50 najznačajnijih radova između više hiljada objavljenih, ne samo kao nov iznenađujuće jednostavan i posebno elegantan dokaz poznate teoreme već kao novu metodu koja je omogućila mnoge dalje rezultate i primene.
U svetu je poznata i Karamatina škola matematike koja je iznedrila mnoge ugledne matematičare.

Milosav Marjanović (1931-2023)
Unapredio univerzitetsku nastavu

Marjanović je diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao je 1964, kada je i izabran za docenta. Godine 1980. dobio je zvanje redovnog profesora. Jednu školsku godinu proveo je na specijalizaciji u Matematičkom institutu u Varšavi pod rukovodstvom istaknutih poljskih matematičara Mikusinskog i Sikorskog. Takođe, godinu dana je boravio na Univerzitetu na Floridi radeći za istaknutog holandskog matematičara Groot-a. Svoje naučne rezultate je predstavio na: moskovskom univerzitetu:„Lomonosov”, na Banahovom centru u okviru Poljske akademije nauka u Varšavi, i Tehničkom univerzitetu u Gracu.
Marjanović je unapredio nastavu matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu uvodeći nove kurseve: Algebarska topologija, Teorija kategorija, Teorija Morsa. Autor je velikog broja univerzitetskih  udžbenika i udžbenika za osnovnu i srednju školu. Redovni član SANU postao je 1991.

Miodrag Mateljević (1949)
Problem ulančanih krivih

Akademik Mateljević je bio dekan Matematičkog fakulteta 2007-2014. godine.
U školi  je s lakoćom rešavao teške zadatke i voleo je da igra šah. U gimnaziji je osvojio nagradu na Saveznom takmičenju iz matematike. To ga  je opredelilo da studira matematiku. Presudni uticaj da se bavi tom naukom su imali profesori: akademici Slobodan Aljančić i Milosav Marjanović kao i profesor Dajović, član Akademije nauka Crne Gore. Oni su na pristupačan način izvodili  komplikovane dokaze, prikazivajući ih skicama i crtežima. Magistarskom tezom je rešio Geringov problem, problem ulančanih krivih. Doktorskom  disertacijom  je povezao  geometriju, funkcionalnu i kompleksnu anlizu, Hardijeve prostore i izoperimetrijski problem (od svih krivih u ravni datog obima treba naći onu koja daje najveću površinu a to je krug).
Mateljević je bio vanredni profesor na University of Pittsburgh i Wayne State University, Detroit. Osnivač je i  rukovodilac seminara za Kompleksnu analizu.

Stevo Todorčević (1955)
Teorija skupova

Za razliku od drugih akademika, Todorčević je izabran za dopisnog clana već u svojoj 36. godini 1991, a u stalnog - 18 godina kasnije, 2009.
Todorčević je član Kanadskog kraljevskog društva (Royal Society of Canada), profesor Univerziteta u Torontu. Takođe, ima status starijeg naučnika u francuskom CNRS.
Profesor Kurepa,Todorčevićev mentor na  doktorskim studijama, smatrao je da u Jugoslaviji 1979. nijedan matematičar nije mogao da oceni Todorčevićevu doktorsku disertaciju, pa se obratio profesorima u Engleskoj, od kojih je jedan bio čuveni Kit Devlin. Na početku odbrane doktorske teze, akademik Kurepa je istakao da je mladi Todorčević iznad svih 40 doktoranada kojima je on bio mentor tokom svoje profesorske karijere.
Bio je distinguished lecturer na Fildsovom institutu u Torontu, što je privilegija za  dva matematičara godišnje. Todorčević je, po pozivu održao predavanje na  Beijing Normal University u Pekingu pred oko 300 slušalaca.
Takođe, bio je Mostowski lecturer u Vrocłavu, u Poljskoj, u čast najvećeg poljskog logičara Mostovskog. 
Po svojim naučnim rezultatima u teoriji skupova Todorčević je u samom vrhu svetskih matematičara.

Zoran Obradović (1961)
Oblast bioinformatike

Obradović je član SANU od 2015, u kategoriji inostranih članova. Osnovne i magistarske studije završio je u Beogradu, dok je doktorsku tezu odbranio na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji. Radio je kao docent na Državnom Univerzitetu u Vašingtonu, od 1991. Od 2000. godine je redovni profesor na Univerzitetu Temple u Filadelfiji i naučni savetnik Matematičkog instituta u Beogradu (1999). Gostujući je profesor na Fakultetu organizacionih nauka i Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Dobitnik je više nagrada, posebno nagrade Državnog univerziteta u Vašingonu za izuzetan naučni doprinos (1998) i dve nagrade Univerziteta Temple: za najbolji naučni doprinos koledža za nauke i tehnologije (2008) i za najbolji naučni doprinos (2009). Oblast rada Zorana Obradovića je bioinformatika.

Borka Marinković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"