Umesto otvorenim hirurškim zahvatima, do srca ili začepljenja u
koronarnom krvnom sudu interventna kardiologija može da dopre uz pomoć katetera,
u okviru neke od minimalno-invazivnih procedura kao što je perkutana koronarna intervencija
Prof. dr Igor Rudan prvi je naučnik koji je proučio i,
na osnovu najnovijih saznanja savremene medicine i neuro nauka, objasnio
zagonetne simptome i zdravstvene probleme koje je Nikola Tesla još pre
jednog veka vrlo temeljno opisao u svojoj autobiografiji „Moji izumi“
Šta je sve pokretalo civilizaciju, ko su bili pojedinci koji su odlučujuće doprineli
da njihova šira zajednica pa i svet u celini naglo pođu napred, i mišlju i delom?
Od antičkih vremena do danas, bezbroj je velikih pojedinačnih umova onih ljudi koji
su svojim izumima i zamislima preokretali stvarnost i naglo je pokretali napred.
Bilo je u tom nizu i mislilaca i konstruktora, i izumitelja i eksperimentatora.
Upravo zahvaljujući njima svet je danas na visokom umnom i tehnološkom nivou.
Među njima je i znatan broj ljudi iz Srbije i njene neposredne okoline.
Počev od Ruđera Boškovića i Jovana Cvijića, sa Mihailom Pupinom i Nikolom Teslom,
do Mileve Marić Ajnštajn i Milutina Milankovića - umni i praktični dometi ovdašnjih
ljudi postali su nezaobilazni deo razvoja civilizacije.
Najveći naučnici svih vremena su Isak Njutn (Isaac Newton) i Albert Ajnštajn (Albert Einstein),
glasio je gotovo kategorički odgovor akademika Miljenka Perića, fizikohemičara (kvantna hemija), u našoj anketi o
top 10 svetskih naučnika u istoriji nauke. Dalji poredak ga nije zanimao. Mišljenje akademika Perića se podudarilo
s krajnjim rezultatom ovog ispitivanja naših akademika, univerzitetskih nastavnika i istraživača u naučnim institutima.
Anketa je potvrdila da je među korifejima nauke u srpskom narodu Milutin Milanković u svesti naših naučnih delatnika
etabliran na prvom mestu, a slede ga Nikola Tesla i Mihajlo Pupin.
U porodilištu, u prvim minutima života bebe, ključnu ulogu ima neonatolog.
On će roditeljima vrlo brzo reći da li je beba zdrava i da li je „sve na mestu”,
a bebi će, ako je potrebno, na mnogo načina pomoći da se uspešno prilagodi novom životu.
O svakodnevnim zadacima svog uzbudljivog i izuzetno odgovornog posla govori dr Vladan Milojević,
pedijatar neonatolog u Bel Medic-u
Ni za jedan od poznatih koronavirusa ne postoji vakcina, pa ni za izazivače teških respiratornih oboljenja SARS i MERS.
U trci s vremenom, istraživači danas pokušavaju da razviju vakcinu za najnoviji koronavirus, koji je izazvao pandemiju COVID-19.
Neki od naučnika se nadaju da će im to uspeti i pre kraja ove godine
Istorijski gledano, pandemija koronavirusa koja još nije zauzdana samo
nas podseća da zarazne bolesti prate čoveka i obeležavaju život globalnog društva hiljadama
godina unazad. Pokazalo se, takođe, da su infektivne bolesti najsmrtonosnija pretnja u istoriji
ljudske vrste – odnele su živote više od 350 miliona ljudi
Ljude treba ohrabrivati da nose maske za lice, kao meru predostrožnosti,
a na temelju činjenice da time malo može da se izgubi, a potencijalno više da se dobije,
kažu stručnjaci u BMJ (British Medical Journal). Profesorka Triša Grinalg sa Univerziteta
u Oksfordu i njene kolege veruju da bi, uprkos ograničenim dokazima, maske „mogle da imaju
značajan uticaj na prenošenje virusa i relativno mali uticaj na društveni i ekonomski život”.
Prema nedavnoj studiji sprovedenoj van Kine, u težim slučajevima Covid-19 relativno
često se javljaju moždani udari, izmenjena svest i druga neurološka stanja. I u samoj Kini,
na osnovu 214 slučajeva teških oblika infekcije koronavirusom lečenih u gradu Vuhanu tokom
rane faze pandemije, lekari su izvestili o 36,4 odsto pacijenata sa neurološkim simptomima.
Međunarodni tim naučnika dobio je dozvolu američke FDA
(Food and Drugs administration) za kliničko ispitivanje koje će testirati
sigurnost i efikasnost terapije mezenhimalnim matičnim ćelijama iz pupčane vrpce
(UC- MSC), a sa ciljem sprečavanja životno ugrožavajućih upala pluća koje prate
teške oblike Covid-19. Ova ćelijska terapija primenjuje se intravenski.
Od početka kosmičkog doba, različiti tipovi kosmičkih brodova su konstruisani prema programima koje je trebalo da obave; ali,
ako bi se postavilo pitanje: koji bi tip kosmičkog broda mogao da bude tipičan predstavnik letelica koje su trasirale put u kosmos i
potpuno odgovarale svojoj osnovnoj nameni, odgovor bi svakako bio: sovjetsko-ruski „sojuz“.
Početkom februara odjeknula je vest da Japan planira izgradnju 22 termoelektrane na ugalj.
Nakon što su katastrofalni zemljotres i cunami doveli do havarije nuklearne elektrane u Fukušimi 2011. godine,
temeljita inspekcija drugih nuklearki u zemlji ustanovila je ozbiljne propuste u njhovom vođenju i izazvala političke skandale.
Borba sa kontaminacijom nastalom usled havarije tek će isisavati novac iz budžeta Japana u decenijama koje dolaze.
Posledica svih ovih dešavanja je potpuno gašenje nuklearnog programa u Japanu.
Urugvaj je država na jugoistoku Južne Amerike. Južni konus je region koji obuhvata Urugvaj, Argentinu i Čile.
U urugvajskom delu tog regiona živi najveći deo indijanskog naroda Čarua. Ovo ratničko pleme živi na tom području oko četiri milenijuma!
Tim arheologa iz Srbije nedavno je, u pećini Balanici kraj Sićeva,
otkopao ognjište starije od 200. 000 godina! Takođe, pomoću fizičko-hemijskog datovanja,
utvrđeno je da je vilica pronađena iz Male Balanice stara oko pola miliona godina
i da spada među najstarije ostatke ljudskih predaka (hominina) u Evropi.
O ljubavi prema kraljici prirodnih nauka za “Planetu” govori Milja Jovanović, najmlađa učesnica nedavnog međunarodnog
takmičenja u matematici, na kojoj je ekipa devojaka iz Matematičke gimnazije postigla veliki uspeh
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković
IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510
