SUMMARY

Planeta No 84
ENGLISH Summary

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

ŽIVOT U BUDUĆNOSTI

Budućnost je satkana od nade, od nagađanja, od pretpostavki, od ljudskih želja...  Mada je manje ili više udaljena od danas, ona jednako i uvek pleni našu maštu, podgreva pretpostavke, čini da se prema njoj odnosimo kao da ćemo sigurno dospeti dokle želimo. I u vremenu i u prostoru. Da li ćemo se naseliti negde u dubini vasione? Možemo li se genetski promeniti i gde vodi transhumanizam? Šta ćemo jesti za pola veka? Kako se može ostvariti život širom Sunčevog sistema? U kakvom ćemo okruženja živeti u 22. veku?

TEMA BROJA

Dragan Lazarević

Mogućnosti naseljavanja Sunčevog sistema

Život na Mesecu, asteroidima i Marsu

Prve ideje putovanja na Mesec i druge planete pojavile su se kod filozofa, sanjara ili pesnika kao što je bio Sirano de Beržerak – ali je prvi vizionar koji je, na naučnoj osnovi prema tadašnjem nivou nauke, razmatrao letove u kosmos i naseljavanje drugih nebeskih tela bio ruski naučnik, začetnik teorije raketne mehanike, Konstantin Eduardovič Ciolkovski. Prožet verom da će raketa biti sredstvo leta ka drugim svetovima i ponesen maštom, on je pre više od jednog veka razmatrao kakav bi bio život ljudi u uslovima male gravitacije na Mesecu i asteroidima. Njegova izjava: „Zemlja je samo kolevka čovečanstva a ne može se večito ostati u kolevci“ mogla se shvatiti i kao proročanstvo i kao zavet budućim generacijama da krenu ka naseljavanju drugih svetova u Sunčevom sistemu.

MATEMATIKA

Nauka kao život

Akademik Stevan Pilipović, matematičar, redovni profesor Univerziteta i predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu

Među svetski afirmisanim srpskim matematičarima, koji se u priznatim međunarodnim časopisima javljaju pretposlednje decenije minulog veka, proročki najavljenim kao "naraštaj budućnosti" (Srpska akademija nauka i umetnosti i nauka i umetnost u Srba, 1,1987:33), akademik Stevan Pilipović (1950) se izdvaja retkom matematičkom erudicijom i fundamentalnim rezultatima čiji publicitet u naučnim krugovima ukazuje na naučnika koji usmerava istraživanja u nekoliko oblasti savremene matematike. U razvoju matematičkih nauka u zemlji Pilipović ima vodeću ulogu, u funkcionalnoj analizi "i širom sveta". Za M. Ružanskog (Imperijal koledž, London), S. Pilipović je "verovatno najpoznatiji aktivni srpski matematičar".

GODIŠNJICE

Sedamdeset godina Vizantološkog instituta SANU

ZRVI - amblem struke

Pre sedamdeset godina, marta 1948, u okviru tadašnje Srpske akademije nauka (SAN, ono i umetnosti biće dodato 1960), po uzoru na organizaciju naučnog rada u SSSR, prvoj zemlji socijalizma, formiran je, među ostalim naučnim institutima, i Vizantološki institut jer je to diktirao snažan razvoj vizantologije kao posebne grane istoriografije srednjeg veka. Bio je to prvi institut takve vrste u svetu. Osnovao ga je Georgije Aleksandrovič Ostrogorski (Sankt Peterburg 1902 - Beograd 1976), profesor istorije Vizantije Filozofskog fakulteta u Beogradu, jedan od najvećih vizantologa XX veka. Ostrogorski je bio i njegov prvi, doživotni direktor. Naslediće ga na tom mestu akademik Božidar Ferjančić, a od njegove smrti 1998. Institutom rukovodi akademik Ljubomir Maksimović, potpredsednik SANU za društvene nauke.

MEDICINA

dr Zora Stanković

Fakna intraokularna sočiva

Najbolje rešenje za veliku kratkovidost

I osobe sa vrlo visokom miopijom danas imaju mogućnost da se oslobode nošenja naočara i kontaktnih sočiva. Zahvaljujući ugradnji faknih intraokularnih sočiva, i velika kratkovidost, koja je ostala van dometa laserskog "skidanja" dioptrije, sada se uspešno koriguje. O tome govori mr sc. med. dr Zora Stanković, oftalmolog, konsultant Bel Medic-a

MEDICINA

Dr Slavica Kalezić Milošević

Ultrazvučna dijagnostika u pedijatriji

Bezbedan, brz i pouzdan pregled deteta

Bez ikakavih štetnih posledica, ultrazvuk se koristi i za pregled fetusa i praćenje najranijeg razvoja deteta. Dr Slavica Kalezić Milošević, jedan od najboljih poznavalaca pedijatrijskog ultrazvuka kod nas, ističe da je ta moćna, veoma informativna dijagnostička metoda izuzetno značajna za medicinu uopšte, ali da je za pedijatriju posebno dragocena zato što je bezbolna, brza i pouzdana

MEDICINA

Prim. dr Nataša Radosavljević

Fibromijalgija

Kako živeti sa stalnim bolom, umorom i malodušnošću?

U poređenju sa muškarcima, žene su devet puta ćešće pogođene fibromijalgijom, neurološkom bolešću sa mahom reumatološkim simptomima. Upravo zbog toga se ova bolest teško dijagnostikuje i dugo i uporno leči. Prim. dr Nataša Radosavljević, fizijatar i reumatolog, direktor Bolničke službe u Bel Medic-u, ukazuje na biohemijske poremećaje u centralnom nervnom sistemu kojima je uslovljena, i govori o načinima da se bolest drži pod kontrolom.

ČASOPIS PLANETA Br 84

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirov ić, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. jula 2018g.