Zahvaljujući obimnoj vakcinaciji, sa više od 60 odsto prokužene i imunizovane populacije, Srbija već ima kolektivni imunitet,
i već je umnogome prekinula lanac prenošenja virusa, tvrdi naša istaknuta naučnica, virusolog, dr Ana Gligić. Uprkos tome, ne smemo prerano da se opustimo,
sve dok se ne vakciniše još 10 odsto našeg stanovništva
Prava riznica značajnih priznanja genijalnom naučniku i pronalazaču sadržana je u
jedinstvenoj knjizi, bogato ukoričenoj, u kožnom povezu i sa zlatotiskom, koju je Tesla do kraja
života lјubomorno čuvao u svom sefu. Ona zapravo predstavlјa unikatnu zbirku pisama koja su mu
povodom 75. rođendana uputili njegovi savremenici
Svet se širi, naglo i nezaustavljivo narasta broj podataka o gotovo svemu na šta se pomisli.
Do bitnih naučnih saznanja više nije moguće doći pojedinačno i razmišljanjem u zatvorenom prostoru. Podaci stižu sa svih strana
i negde moraju biti smešteni ako bismo da ih i dalje koristimo. Jedini izlaz je u računarima. Prvo u pojedinačnim a danas u
velikim elektronskim napravama koje rade za čoveka: sabiraju, sistematizuju, umnožavaju, upoređuju. Za toliko, u čovekovoj
glavi nema mesta. A ništa se ne sme izostaviti niti zaboraviti ako se hoće tačnost i traženi rezultat.
Kada je i to postalo nedovoljno, počelo se sa umrežavanjem više računara. Danas velike i bogate države imaju računarske
sisteme u kojima pohranjuju sve za šta su zainteresovane, i to potom koriste za svoje napredovanje.
TEMA BROJA
V. Milojević
Superkompjuter / Big data - Stvaranje prvih superkompjutera
Od trenutka kada su napravljeni prvi mehanički uređaji za računanje, pronalazači, konstruktori i programeri se trude da ih usavrše,
unaprede, ubrzaju, i da, primenom najnovijih tehničkih dostignuća, povećaju njihovu moć. Potrebu za aritmetičkim izračunavanjima najvećom mogućom
brzinom u nekom trenutku nameću mnoge naučne oblasti. Simulacija različitih fizičkih procesa je neophodna u oblastima kao što su fizika, strukturna
mehanika, meteorologija ili aerodinamika, a to su neophodne moćne računske mašine.
Dezoksiribonukleinska kiselina opisana je još 1871. godine, mnogo pre no što su njenu strukturu prikazali Krik i Votson,
kojima se često pripisuje “otkriće” DNK. Opisao ju je manje poznati švajcarski istraživač Johan Fridrih Mišer, koji je ovu nukleinsku kiselinu
izolovao i identifikovao dve godine ranije, 1869, ne sluteći kuda će sve nauka otići vođena njegovim otkrićem
Prema rezultatima španske studije objavljene u međunarodnom časopisu Clinical Nutrition,
dve konzerve sardina nedeljno jeste recept za zaštitu od razvoja dijabetesa tipa 2. Zdravstvene koristi
sardine i drugih masnih riba već su poznate: njihov visok nivo nezasićenih masti pomaže u regulaciji nivoa
holesterola i sprečavanju razvoja kardiovaskularnih bolesti. Ali, to nije sve. Studija istraživača Otvorenog
univerziteta u Kataloniji pokazala je da redovna konzumacija sardina pomaže u sprečavanju razvoja dijabetesa
tipa 2, zahvaljujući hranljivim materijama poput taurina, omega 3, kalcijuma i vitamina D, kojih u sardinama ima u velikim količinama.
Niski nivoi šećera N-acetilglukozamina (GlcNAc) u krvi u vezi su sa progresivnom invalidnošću i
neurodegeneracijom kod multiple skleroze (MS). Ovo značajno otkriće do koga su naučnici Univerziteta u Kaliforniji
došli kroz zajedničko istraživanje sa nemačkim i kanadskim kolegama iz Berlinai Toronta, objavljeno je nedavno u
časopisu JAMA Neurology. Studija međunarodnog tima pokazala je, naime, da je GlcNAc, za koji je ranije dokazano da
podstiče ponovnu mijelinizaciju i suzbija neurodegeneraciju na životinjskim modelima MS, značajno smanjen u krvi
pacijenata sa progresivnom MS, kao i kod onih sa većom kliničkom invalidnošću i neurodegeneracijom.
Francuski istraživački instituti “Inserm” i “Paster” i kompanija NEOVACS razvili su vakcinu
koja može dugoročno da zaštiti od alergijske astme, uz smanjenje težine simptoma i značajno poboljšanje kvalitet života pacijenta.
Alergijska astma je zapaljenje bronhijalnih puteva koje dovodi do stvaranja antitela imunoglobulina E (IgE), i
citokina tipa 2, kao što su interleukin-4 (IL-4) i IL-13, što potom izaziva niz reakcija koje imaju za rezultat
hiperreaktivnost disajnih organa i prekomernu proizvodnju sluzi, a time i velike nelagodnosti kod pacijenta.
Ljudi koji se osećaju mlađima nego što jesu imaju veći osećaj blagostanja,
bolje kognitivne funkcije, manje upalnih procesa i manji rizik od hospitalizacije; štaviše,
žive duže od svojih vršnjaka koji se ne osećaju tako. U svom časopisu “Psihologija i starenje
“, Američko psihološko udruženje objavilo je jednu nemačku studiju koja, pored navedenih nalaza,
sugeriše potencijalnu vezu između subjektivnog osećaja mlađe dobi i zdravlja: kod osoba u srednjim
i starijim godinama, taj osećaj može da ima zaštitni efekat od uticaja stresa.
Istraživanje površine Marsa započeto je prvim uspešnim spuštanjima sondi NASA-e „viking 1 i 2“ daleke 1976. godine
da bi sledeća misija bila tek 1997, sa lenderom „pathfinder“ i malim roverom „sojourner“. To je predstavljalo osnovu
za početak neprekidnog istraživanja Marsa roverima „spirit“ i „opportunity“, počev od njihovog spuštanja 2004.
Usledile su i misije lendera „phoenix“ i „insight“ i veoma složenih Marsovih naučnih laboratorija-rovera na nuklearni pogon „curiosity“
i „perseverance“. Sve ove projekte je vodila NASA iako su one, korišćenjem naučnih instrumenata iz drugih zemalja, i rezultat široke
međunarodne saradnje.
Ukrašavanje tela bio je značajan oblik izražavanja tokom različitih perioda ljudske istorije.
Tetoviranje tela imalo je vitalnu ulogu u mnogim drevnim društvima, a razlozi su bili brojni i, pre svega, lični.
Arheološki dokazi su nam pokazali da je tetoviranje drevni oblik umetnosti koji seže najmanje 6.000 godina u prošlosti.
Među najlepšim i najsloženijim primerima izdvajaju se ostaci tetovaža drevnih ljudi koji su živeli tokom gvozdenog doba
na planinama Altaja u Sibiru, pre više od 2000 godina.
Sove (Strigiformes) predstavljaju red uglavnom solitarnih ptica grabljivica. Međutim, tokom zime,
neke vrste sova okupljaju se u jata radi lakšeg prezimljavanja, dok one koje se gnezde na severu zimi dolaze u naše
krajeve u potrazi za hranom. Poznato je oko 250 vrsta sova. Dele se na prave sove (Strigidae) i kukuvije (Tytonidae).
Žive na svim kontinentima osim na Antarktiku, velikom delu Grenlanda i pojedinim ostrvima.
Saradnici: Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović,
Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ratko Kušić,
Dragan Lazarević, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić,
Maja Miljević-Đajić, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Branislava Rogić, Miloš Rastović,
Marija Sretenović, Dušan Stanić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet i Instagram: Marija Miljković
