Eminentni stručnjak za endokrinu hirurgiju, ass. dr sci. med. Marko Buta, konsultant
beogradske Opšte bolnice Acibadem Bel Medic, kaže da se tireoidni karcinomi generalno smatraju oboljenjima
sa veoma dobrom prognozom, i sa izvanrednim šansama za preživljavanje
Trebalo je da prođe čitavih pola veka od smrti Nikole Tesle da bi se
započelo sa studioznim istraživanjima njegovih patentnih spisa i utvrdio konačan spisak
svih patenata koje je prijavio u 26 zemalja širom sveta. Ono što je i posle završetka
tog velikog i značajnog posla ostalo obavijeno velom tajne bili su pronalasci koje
Tesla iz različitih razloga nije uspeo da zaštiti. Tek petnaestak godina kasnije,
zahvaljujući pažljivoj analizi obimne građe iz Tesline lične arhive koja se čuva
u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, objavljen je detaljan uvid u ovaj do tada i
stručnoj i široj javnosti nepoznati deo stvaralaštva genijalnog naučnika,
inženjera i pronalazača
Prvi je i najlakši elemenat u prirodi. Vodonik je dvoatomni gas bez boje, mirisa i ukusa. Nije otrovan, a čak je 14,4 puta lakši od vazduha.
Mada sa uzdržanošću, naučnici kažu da sačinjava čak tri četvrtine mase svemira! Na to astrofizičari dodaju da
se zvezde u nizu uglavnom sastoje od vodonika u obliku plazme. Na našoj planeti, u obliku gasa, ima ga u veoma malim količinama.
A bez vodonika se ne može. Ni život se ne bi mogao zamisliti...
Vodonik (Hydrogenium) je ne samo najrasprostranjeniji, nego i nastariji hemijski
element u svemiru. U Periodnom sistemu je na prvom mestu, čini “familiju za sebe”, pisci udžbenika
neorganske hemije kažu da mu je zapravo teško naći mesto, negde je između alkalnih i halogenih elemenata
ili iznad obe ove grupe. Kada je i kako nastao vodonik, koji čini najveći deo Sunčeve mase?
Venera se često smatra Zemljinom "paklenom bliznakinjom" zbog guste kaustične atmosfere,
visokog pritiska i užarene površine. Ovu planetu obavija gusti sloj oblaka koji sprečavaju većinu orbitalnih
stanica da prodru kroz njih što je, zajedno sa paklenim uslovima koji vladaju na njenoj površini, prouzrokovalo
to da planeta dobije mnogo manje pažnje nego Mesec ili Mars.
Na Filozofskom fakultetu Velike škole u Beogradu, počev od 1905.godine, proučava se matematika.
A kada je 1947. osnovan Prirodno-matematički fakultet, studije matematike su postale deo tamošnje akademske nastave.
Na studijama je školske 1977/78. uveden predmet: filozofija matematike. U najkraćem, to je grana filozofije koja proučava
pretpostavke, osnove i implikacije matematike. Njen cilj je da se razumeju priroda i metode matematike jer logička struktura
i priroda matematike daju filozofiji novu dimenziju. Pravci filozofije matematike su: platonizam, formalizam, logicizam, spoznajne teorije i socijalni konstruktivizam.
Parenja kod životinja u krajevima sa umerenom ili hladnom klimom
po pravilu ima sezonsku učestalost. U tom razdoblju mnogi kičmenjaci dobijaju
sekundarne polne karakteristike (na primer, menjaju boju i dobijaju "svadbeno
ruho" pre parenja, što je slučaj kod nekih riba i ptica). Početak sezone parenja
regulisan je sezonskom aktivnošću polnih žlezda, koje proizvode hormone koji podstiču
polnu aktivnost životinja. U tropima se životinje ne razmnožavaju striktno periodično,
ali čak i tamo je početak parenja često tempiran tako da se poklopi s kišnom sezonom..
: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić,
Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Vladimir Nikolić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović,
Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
