Zahvaljujući svojoj dokazanoj delotvornosti, inovativna BS (Barać/Saftić) metoda mogla bi da bude budućnost u lečenju osteoartritisa kuka i kolena.
U jednom od vodećih svetskih udžbenika regenerativne medicine, nedavno je predstavljena kao “budućnost koja je već tu”. O metodi koja značajno poboljšava kvalitet
života i, štaviše, u nekim slučajevima pomaže da se operacija zamene zgloba ne samo odloži već i potpuno izbegne, govori jedan od njenih tvoraca, dr sc. med. Branko Barać
Nikola Tesla (1856-1943), genijalni srpsko-američki naučnik, inženjer i pronalazač,
svojim empirijskim israživanjima stvarao je nauku. Rezultati tih naučnih i eksperimentalnih istraživanja
i njegovi patenti, njih oko tri stotine, predstavljaju tehnnologiju, primenjena rešenja koja čine osnovu
druge industrijske revolucije i suštinu novih prodora u mnogim oblastima elektrotehnike i mašinstva koji
su i bukvalno promenili naučno-tehnološku sliku XX veka.
Gotovo da nema čoveka koji, bar jednom u toku dana, ne pogleda u nebo, razmisli i zapita se: kakvo će biti vreme?
Kao da nikada nije usahla ona drevna potreba da se predvide ćudi neba, vetrova i mora, da se zna šta će koga zadesiti
sa visina i šta će biti zaustavljeno ili omogućeno, šta će stati i šta će se zacariti - pa ćemo morati da se krijemo
pod krovovima naših kuća i tamo čekama da se nebo odobrovolji.
Prognozama vremena oduvek se, i to na svakom mestu na planeta, pridavala velika važnost. Od nekadašnjih verovanja došlo se do aktivnih sagledavanja
šta i kada, do nauke koja je postala neizostavni deo današnje civilizacije i našeg svakodnevnog postojanja.
Predviđanje Milutina Milankovića se ostvarilo.
Meteorologija je od višemilenijumske empirijske, kvantitativno-deskpriptivne nauke,
sredinom prošlog veka, na krilima matematike, konačno našla svoje mesto u
velikom sazvežđu egzaktnih nauka. Taj novi karakter nauke o vremenu
i klimi nije je lišio starih oruđa: osmatranja, merenja i opisivanja...
samo što su ona danas neuporedivo savršenija i pouzdanija.
Meteorolozi su pre političara shvatili da vreme i klima ne poznaju granice,
pa sarađuju još od meteorološkog kongresa održanog u Beču 1873. godine, kada je nastalo
neformalno međunarodno udruženje meteorologa - Međunarodna meteorološka organizacija
(International Meteorological Organization - IMO). Međudržavna saradnja u oblasti meteorologije
ozvaničena je tek 1951. godine, formiranjem Svetske meteorološke organizacije, u čemu je
učestvovala i tadašnja Jugoslavija. Srbija i njen Republički hidrometeorološki zavod,
i danas daju svoj aktivni doprinos radu ove organizacije, koja deluje u okviru Ujedinjenih nacija.
U Silicijumskoj dolini obrazovao se nov pristup medicini o kojem smo ranije mogli samo da sanjamo.
Pomoću algoritama, veštačke inteligencije i brojnih podataka, kompanije poput „Gugla“, „Majkrosofta“, „Epla“... uveliko govore o mogućnostima
lečenja raka, programiranju ćelija, odgajanju veštačkih organa, manipulaciji gena, produženju života. Čovečanstvo je na putu ka jednom
tehnologizovanom, podacima pokretanom, digitalnom svetu zdravstva. Šta nam donosi digitalna medicina budućnosti?
Kada je, četrdesetih godina, stvoren prvi računar, procene su bile da će takvih moćnih i
glomaznih mašina svetu biti potrebno najviše pet. Osamdeset godina kasnije, jedna prosečna porodica ima
najmanje pet personalnih računara, računajući tu i mobilne telefone, a ne računajući uređaje koji koriste
računarske procesore da bi nam oprale veš, podesile sliku na TV aparatu ili izračunale potrošnju benzina u automobilu.
Računari su postali daleko moćniji i daleko manji. A da bi postali još moćniji, moraju se još smanjiti.
Veliki požari u mnogim delovima sveta tokom 2019-2020. godine privukli su pažnju javnosti,
medija i, naravno, naučnika. Da li je reč o prirodnom fenomenu, posledicama klimatskih promena ili nečem drugom?
Ocene stručnjaka nisu podudarne u svakom pogledu.
Prodor u kosmički prostor započet je pre više od šest decenija kao
rivalsko nadmetanje dveju tadašnjih supersila SSSR i SAD. Kosmičku trku je započeo
Sovjetski savez a SAD su, radi očuvanja prestiža supersile, morale da odgovore svojim
kosmičkim letelicama. Posle raspada SSSR-a, usledila je saradnja Rusije i SAD i izgradnja
međunarodne orbitalne stanice ISS.
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ratko Kušić, Dragan Lazarević,
Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Branislava Rogić, Miloš Rastović, Marija Sretenović, Dušan Stanić,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet i Instagram: Marija Miljković
IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510
