Neurodegenerativna oboljenja koja pogađaju nervne ćelije odgovorne za mišićni
rad i kretanje veoma su destruktivne. Za najzastupljeniju među njima još nema
pravog leka, a za onu koja pogađa najmlađe, i koja srećom može da se zaustavi,
potreban je basnoslovno skup lek, i njegova vrlo rana primena
Lična biblioteka genijalnog naučnika i pronalazača predstavlja izuzetno svedočanstvo o njegovim afinitetima,
ali pruža i uvid u duh epohe u kojoj je živeo i stvarao. Nikola Tesla je posedovao veoma široko obrazovanje, koje nije bilo
ograničeno samo studijama tehnike. Na Karlovom univerzitetu u Pragu pohađao je i predavanja iz filozofije, a njegovo interesovanje
za razna filozofska tumačenja, posebno izraženo kroz snažan uticaj filozofskih stavova Renea Dekarta, uticalo je na njegovo
promišljanje sveta i uloge nauke i tehnike u njemu kao bitnog činioca napretka čovečanstva uopšte. U njegovoj biblioteci nalazili
su se brojni primerci knjiga sa sadržajima iz filozofije, psihologije, lingvistike, politike, istorije i drugih društvenih nauka.
Nekada, pre više stotina hiljada i više desetina miliona godina, Zemlja je bila velika pozornica borbi
živih vrsta za opstanak. Našom planetom tumarala su neobična stvorenja u potrazi za hranom, kažu da je bilo
i više kiseonika, više vode, klima je bila pogodnija. To je uslovilo da su upravo tu gde danas hodamo živele
ogromne životinje i ribe, da su letele ogromne ptice, da je život vrveo od stvorenja koja se po veličini
ne mogu porediti sa današnjim vrstama. Raptori, dinosaurusi, tiranosuarusi... Nema ih odavno. Izmurli
su i o njima znamo samo na osnovu njihovih zemnih ostataka koji su odoleli propadanju.
Kakav je to svet bio? Kako je izgledao, čime se hranio...
TEMA BROJA
Dr Gordana Jovanović
Živi svet praistorije / Evolucija veličine tela kod izumrlih vrsta
Da smo iz vasione mogli da posmatramo razvoj naše planete i života na njoj, videli bismo da je tokom nekoliko
milijardi godina prolazila kroz razne faze. Da smo se nekim slučajem mogli prošetati po njenoj površini, iznenadili bismo se
oblicima života koji su se smenjivali. Šetnja po ovakvoj planeti sigurno ne bi dugo trajala jer nije bilo ni kiseonika ni
drugih uslova za život. Vremenom je život postajao sve raznovrsniji; među njima je bilo mnogih organizama koji nas neprestano
fasciniraju svojim oblikom ili veličinom. Teško je poverovati, ali Zemlja je tokom dužeg perioda svog postojanja prikazivala
život kao da je sa druge planete. Razna čudovišta džinovskih razmera su postojala u kopnenim i u dubokomorskim sredinama
i vrlo su česti u fosilnim zapisima.
“Kad se pomisli na Ledeno doba, pomisli se na njih - runaste mamute, moćne životinje dugih, spiralno
povijenih kljova i čupave kože kako lagano i dostojanstveno, u kolonama, prelaze zamrznuta prostranstva, dok ih iz
prikrajka prate naši preci, ogrnuti životinjskim kožama i naoružani kopljima. Kakvu su šansu imali da ulove te sjajne
zveri? Ali lovili ih ipak jesu, a postoje mišljenja i da su u priličnoj meri doprineli njihovom iščezavanju sa lica Zemlje.
I ne samo da su ih lovili - obožavali su ih.
Perioda karbona, koji pripada paleozoiku, započeo je pre oko 360 miliona godina,
nakon jedne od najvećih katastrofa koja je dovela do izumiranja oko 70% morskih životinja.
Kopneni ekosistemi, početkom karbona, bili su prilično slični gornjodevonskim, ali su se
tokom karbona znatno promenili. Karbon predstavlja veoma važan period u razvitku suvozemnog
načina života - tokom njega razvila se u potpunosti šumska vegetacija prečica i kalamita,
a do kraja perioda postojali su već svi razdeli suvozemnih biljaka, što je omogućilo
diverzifikaciju ostalih suvozemnih organizama, kao i uspostavljanje složenih ekoloških
odnosa. Biljni svet se veoma brzo razvio u povoljnim klimatskim uslovima. Postojale
su šume ogromnih prečica, rastavića, drvenastih i semenih paprati. Sa razvojem biljaka,
napredovao je i životinjski svet.
U „Dino parku“ („Dinosville“) Prirodnjačkog centra u Svilajncu nalazi se tridesetak replika dinosaurusa i drugih izumrlih
bića koja su nastanjivala Zemlju u paleozoiku i mezozoiku. Među replikama u prirodnoj veličini je najveća ona koja predstavlja diplodokusa:
visoka je 11, a dugačka 20 m!
Svemir (takođe i kosmos, univerzuum ili vasiona) je beskonačno veliki prostor
koji nas okružuje i u kojem se nalazi veliki broj nebeskih tela. U manja nebeska tela spadaju
zvezde, planete i prirodni sateliti, a u veća galaksije, crne rupe i kvazari. Zvezde su grupisane
u zvezdane sisteme (koje se sastoje od miliona zvezda) koje su organizovane u zvezdane populacije,
zvezdane asocijacije i zvezdana jata i superjata. Između nebeskih tela je najčešće prazan
prostor-vakuum sa malo čestica, među kojima dominiraju plazma vodonika i helijuma i kosmička
prašina (sastavljene uglavnom od čestica ugljenika i silikata) ali, na nekim mestima,
međuzvezdana materija ima jako veliku gustinu i sačinjava magline. U tom prostoru ima i
elektromagnetnog zračenja, magnetnih polja, neutrina i kosmičkih zraka.
Krajem ove godine biće otvoren Veliki egipatski muzej, jedan od najvećih nacionalnih
projekata modernog Egipta i najveći svetski muzej posvećen samo jednoj - drevnoj egipatskoj civilizaciji.
Ovaj grandiozni kulturni objekat, građen pune dve decenije, trebalo je da primi prve posetioce u novembru 2021,
ali je pandemija korona virusa poremetila te planove i učinila da otvaranje Muzeja bude odloženo za posebno značajnu,
2022. godinu; naime, ove godine, Egipat obeležava 100 godina od otkrića Tutankamonove grobnice.
Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić,
Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Vladimir Nikolić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović,
Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
