MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 106 | ŽIVI SVET PRAISTORIJE
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 106
Planeta Br 106
Godina XIX
Jul-Avgust 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 106
Jul. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov.2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 106 Glavni naslovi

 

PLANETA MAGAZIN NA INSTAGRAMU

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Bolesti motornog neurona

Retke, sporadične i opasne

Neurodegenerativna oboljenja koja pogađaju nervne ćelije odgovorne za mišićni rad i kretanje veoma su destruktivne. Za najzastupljeniju među njima još nema pravog leka, a za onu koja pogađa najmlađe, i koja srećom može da se zaustavi, potreban je basnoslovno skup lek, i njegova vrlo rana primena

Tekst

NIKOLA TESLA

Vladimir Jelenković

Šta je čitao veliki naučnik

Od Dekarta do Zmaja

Lična biblioteka genijalnog naučnika i pronalazača predstavlja izuzetno svedočanstvo o njegovim afinitetima, ali pruža i uvid u duh epohe u kojoj je živeo i stvarao. Nikola Tesla je posedovao veoma široko obrazovanje, koje nije bilo ograničeno samo studijama tehnike. Na Karlovom univerzitetu u Pragu pohađao je i predavanja iz filozofije, a njegovo interesovanje za razna filozofska tumačenja, posebno izraženo kroz snažan uticaj filozofskih stavova Renea Dekarta, uticalo je na njegovo promišljanje sveta i uloge nauke i tehnike u njemu kao bitnog činioca napretka čovečanstva uopšte. U njegovoj biblioteci nalazili su se brojni primerci knjiga sa sadržajima iz filozofije, psihologije, lingvistike, politike, istorije i drugih društvenih nauka.

Tekst

SUMMARY

Planeta No 106
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

ŽIVI SVET PRAISTORIJE

Nekada, pre više stotina hiljada i više desetina miliona godina, Zemlja je bila velika pozornica borbi živih vrsta za opstanak. Našom planetom tumarala su neobična stvorenja u potrazi za hranom, kažu da je bilo i više kiseonika, više vode, klima je bila pogodnija. To je uslovilo da su upravo tu gde danas hodamo živele ogromne životinje i ribe, da su letele ogromne ptice, da je život vrveo od stvorenja koja se po veličini ne mogu porediti sa današnjim vrstama. Raptori, dinosaurusi, tiranosuarusi... Nema ih odavno. Izmurli su i o njima znamo samo na osnovu njihovih zemnih ostataka koji su odoleli propadanju. Kakav je to svet bio? Kako je izgledao, čime se hranio...

TEMA BROJA

Dr Gordana Jovanović

Živi svet praistorije / Evolucija veličine tela kod izumrlih vrsta

Kao da su sa druge planete

Da smo iz vasione mogli da posmatramo razvoj naše planete i života na njoj, videli bismo da je tokom nekoliko milijardi godina prolazila kroz razne faze. Da smo se nekim slučajem mogli prošetati po njenoj površini, iznenadili bismo se oblicima života koji su se smenjivali. Šetnja po ovakvoj planeti sigurno ne bi dugo trajala jer nije bilo ni kiseonika ni drugih uslova za život. Vremenom je život postajao sve raznovrsniji; među njima je bilo mnogih organizama koji nas neprestano fasciniraju svojim oblikom ili veličinom. Teško je poverovati, ali Zemlja je tokom dužeg perioda svog postojanja prikazivala život kao da je sa druge planete. Razna čudovišta džinovskih razmera su postojala u kopnenim i u dubokomorskim sredinama i vrlo su česti u fosilnim zapisima.

Tekst

TEMA BROJA

Prof. dr Katarina Bogićević
Prof. dr Draženko Nenadić

Živi svet praistorije / Runasti mamuti

Vladari ledenih ravnica

“Kad se pomisli na Ledeno doba, pomisli se na njih - runaste mamute, moćne životinje dugih, spiralno povijenih kljova i čupave kože kako lagano i dostojanstveno, u kolonama, prelaze zamrznuta prostranstva, dok ih iz prikrajka prate naši preci, ogrnuti životinjskim kožama i naoružani kopljima. Kakvu su šansu imali da ulove te sjajne zveri? Ali lovili ih ipak jesu, a postoje mišljenja i da su u priličnoj meri doprineli njihovom iščezavanju sa lica Zemlje. I ne samo da su ih lovili - obožavali su ih.

Tekst

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Živi svet praistorije / Džinovski zglavkari

Insekti napadaju dinosauruse

Perioda karbona, koji pripada paleozoiku, započeo je pre oko 360 miliona godina, nakon jedne od najvećih katastrofa koja je dovela do izumiranja oko 70% morskih životinja. Kopneni ekosistemi, početkom karbona, bili su prilično slični gornjodevonskim, ali su se tokom karbona znatno promenili. Karbon predstavlja veoma važan period u razvitku suvozemnog načina života - tokom njega razvila se u potpunosti šumska vegetacija prečica i kalamita, a do kraja perioda postojali su već svi razdeli suvozemnih biljaka, što je omogućilo diverzifikaciju ostalih suvozemnih organizama, kao i uspostavljanje složenih ekoloških odnosa. Biljni svet se veoma brzo razvio u povoljnim klimatskim uslovima. Postojale su šume ogromnih prečica, rastavića, drvenastih i semenih paprati. Sa razvojem biljaka, napredovao je i životinjski svet.

Tekst

TEMA BROJA

Dubravka Marić

Živi svet praistorije / „Dino park” Prirodnjačkog centra u Svilajncu

U korak sa dinosaurusima

U „Dino parku“ („Dinosville“) Prirodnjačkog centra u Svilajncu nalazi se tridesetak replika dinosaurusa i drugih izumrlih bića koja su nastanjivala Zemlju u paleozoiku i mezozoiku. Među replikama u prirodnoj veličini je najveća ona koja predstavlja diplodokusa: visoka je 11, a dugačka 20 m!

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Dr Vladica Božić

Teleskop “Džejms Veb”

Oči za beskonačno

Svemir (takođe i kosmos, univerzuum ili vasiona) je beskonačno veliki prostor koji nas okružuje i u kojem se nalazi veliki broj nebeskih tela. U manja nebeska tela spadaju zvezde, planete i prirodni sateliti, a u veća galaksije, crne rupe i kvazari. Zvezde su grupisane u zvezdane sisteme (koje se sastoje od miliona zvezda) koje su organizovane u zvezdane populacije, zvezdane asocijacije i zvezdana jata i superjata. Između nebeskih tela je najčešće prazan prostor-vakuum sa malo čestica, među kojima dominiraju plazma vodonika i helijuma i kosmička prašina (sastavljene uglavnom od čestica ugljenika i silikata) ali, na nekim mestima, međuzvezdana materija ima jako veliku gustinu i sačinjava magline. U tom prostoru ima i elektromagnetnog zračenja, magnetnih polja, neutrina i kosmičkih zraka.

Tekst

ČUDO U DOLINI KRALJEVA

G. Tomljenović

Sto godina od otkrića Tutankamonove grobnice

Zlatna maska kralja Tuta

Krajem ove godine biće otvoren Veliki egipatski muzej, jedan od najvećih nacionalnih projekata modernog Egipta i najveći svetski muzej posvećen samo jednoj - drevnoj egipatskoj civilizaciji. Ovaj grandiozni kulturni objekat, građen pune dve decenije, trebalo je da primi prve posetioce u novembru 2021, ali je pandemija korona virusa poremetila te planove i učinila da otvaranje Muzeja bude odloženo za posebno značajnu, 2022. godinu; naime, ove godine, Egipat obeležava 100 godina od otkrića Tutankamonove grobnice.

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 106

 

ČASOPIS PLANETA Br 106

 SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić, Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Vladimir Nikolić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o. © All rights reserved
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1. jula 2022.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 106
Planeta Br 106
Godina XIX
Jul-Avgust 2022. 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA