O delovanju novog koronavirusa još se ne zna dovoljno, pa istraživanja mogućih posledica bolesti COVID-19
tek treba da odgovore na pitanje da li je reč o jedinstvenom dejstvu SARS-CoV-2, ili o generalnom post-viralnom sindromu
koji je posebno uočljiv zbog toga što se globalno beleži veliki broj zaraženih i obolelih ljudi?
Kada je počelo izdavanje “Planete”, tada jedinog lista u Srbiji u kojem su, od prve do poslednje strane,
obrađivane teme o naučnim istraživanjima i dometima savremenih tehnologija, pitanje je da li je iko od tada
prisutnih saradnika, a verovatno je tako bilo i sa čitaocima, mogao da tvrdi da će izaći i 100. broj “Planete”?
Na razuđenom i posustalom tržitu štampe i uz činjenicu da je sve više onih koji čitaju novine preko elektronskih sredstava,
takva tvrdnja bila bi shvaćena kao neosnovana, Ali, evo: novi broj je pred čitaocima! Stoti broj! Svi oni koji su sarađivali
i sarađuju sa “Planetom” imaju razloga za zadovoljstvo. Imaju ga i čitaoci, ima ga i javnost. Imaju ga i oni koji rade za ovaj list.
Jer, stoti broj je samo jednom, i malo ga je ko dočekao. Mi jesmo, mi sa saradnicima u uverenju da smo postigli nešto nesvakidašnje.
Tokom osamnaeste godine neprekidnog izlaženja, „Planeta“, evo, obeležava i pojavu svog 100. broja.
Nije u pitanju ovaj broj, još manje jubilej. Pre bi se moglo reći da se, ovim što se do sada postiglo, list našao u malobrojnoj
porodici izdanja koja se od samog početka izlaženja bez ostatka drže svojih tema i onih čitalaca koji te teme traže.
Ovome bi se moglo dodati i da je list doslovno izrastao iz potreba dela ovdašnje čitalačke publike koja traži takve
teme i koja, u šarenilu svakovrsnih drugačijih izdanja, pouzdano zna za šta se opredelila i šta su njenu čitalački interesi.
Na osnovu razvoja nauke, postignutih naučnih dostignuća, statističkih podataka o tempu razvoja
naučno-tehničke revolucije i drugih značajnih činjenica, naučnici su stvorili verodostojnu sliku sveta u 2000. godini.
Pandemija koja traje, nedvosmisleno je pokazala da infekcija novim koronavirusom, SARS-CoV-2,
koji izaziva bolest COVID-19, može strukturno i funkcionalno da utiče na gotovo sve telesne organe.
Kad je o kardiovaskularnom sistemu reč, širom sveta je kod obolelih zabeležena učestala pojava oštećenja srca,
vaskularne disfunkcije i tromboza, čak i kod onih osoba koje u početnim fazama bolesti nisu imale, ili su imale blage simptome.
Potom su, po preležanoj bolesti COVID-19, lekarima sve češće počeli da se javljaju rekonvalescenti koji prijavljuju perzistentne
simptome kao što su umor, bolovi u grudima, otežano disanje, nesanica, glavobolja.
Zemlja se redovno sudara s materijom iz svemira, ali su ti objekti obično previše mali da bi prouzrokovali štetu.
Prethodni sudari su oblikovali istoriju Zemlje, od formiranja njenog satelita do istrebljenja vrsta. Verovatnoća da se asteroidi
sudare je vrlo niska, ali se ti događaji odigravaju s vremena na vreme, a šteta koju uzrokuju je neverovatno visoka.
Postoji veći broj mogućnosti koje se istražuju zbog prevencije sudara, ali još uvek nema sveobuhvatnog sistema odbrane.
Čak i posle decenija istraživanja, naučnici nisu videli česticu tamne materije.
Dokaz o postojanju supstance je skoro neosporan, ali još uvek niko ne zna od čega je. Već nekoliko
dekada fizičari se nadaju da će se ispostaviti da je tamna materija teška i da se sastoji od takozvanih
masivnih čestica koje slabo reaguju među sobom (WIMP) i koje se direktno mogu otkriti u laboratoriji.
Moć predviđanja je jedna od osnovnih odlika inteligencije.
To je ono što je čoveka odvojilo od životinja, što ga je, korak po korak,
izvelo iz pećine i dovelo do digitalnog doba u kojem živimo danas.
Ljudska glad za tačnim predviđanjem utkana je u najstarije rituale i
bila podsticaj razvoju mnogih civilizacijskih tekovina. Velika proročišta,
poput onog u Delfima, upravljala su običnim ljudima ali i kraljevima,
a nauke poput matematike i astronomije razvijale su se da bi služile
astrolozima da pronađu odgovore u zvezdama. Od kako je sveta i veka
tražili smo načine da proniknemo u budućnost kako bi doneli ispravne odluke.
U ovom jubilarnom, stotom broju Planete, predstavićemo novu vrstu
gljiva za Srbiju. Reč je o vrsti Fusicolla merismoides, koja je pronađena 19. marta 2016.
godine na stablu bršljana (Hedera helix) u Makišu, šumarku blizu Ade ciganlije u Beogradu.
Nazvao sam je vatrena gljiva i smatram da će ovo „narodno ime“ ponajviše odgovarati njenom izgledu.
Ona je, kako se može pročitati na internetu, nedavno otkrivena u Americi i Japanu, mada mapa o
globalnom rasprostranjenju vrste govori o njenoj pojavi na svim kontinetima.
Tokom 2003. godine došlo se do zapanjujućeg otkrića u pećini Liang Bua na ostrvu Flores,
u Indoneziji. Arheološki tim koji se sastojao od indonežanskih i australijskih arheologa otkrio je fosilne
ostatke ljudi patuljastog rasta, nalik deci, koji su živeli od pre 95.000-50.000 godina. To je izazvalo
brojne rasprave i nagađanja. Mnogi istraživači bili su skeptični da li fosilni ostaci ovih hominina
predstavljaju novu vrstu ili se tu radi o posledicama nekog patološkog stanja. Međutim, gotovo očuvan
skelet odrasle osobe Liang Bua 1 (LB1) jednim delom je opovrgnuo sumnje istraživače.
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ratko Kušić, Dragan Lazarević,
Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Maja Miljević-Đajić,
Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Branislava Rogić, Miloš Rastović, Marija Sretenović,
Dušan Stanić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet i Instagram: Marija Miljković
