Implantiranje veštačkih zglobova sastavni je deo moderne ortopedske hirurgije već osam decenija,
ali je danas toliko usavršeno da je artroplastika postala gotovo uobičajeno pouzdana i uspešna. Štaviše, ima vrsnih stručnjaka,
poput doc. dr sc. med. Radoslava Barjaktarovića, koji u istoj hirurškoj intervenciji vrlo uspešno izvode i obostranu zamena kukova ili kolena
Ukoliko se primeni u ranim fazama razvoja degenerativnih promena u zglobu, bilo da su one izazvane
genetski determinisanim procesom starenja, drugim oboljenjima zglobova ili ranijim povredama, minimalno-invazivna
procedura artroskopija može da uspori ili da prevenira njihov dalji razvoj, da sačuva zglob, i da odloži ili eliminiše
potrebu za ugradnjom endoproteze. O mogućnostima artroskopske hirurgije govori jedan od naših vodećih stručnjaka u toj
oblasti, dr Aleksandar Crnobarić, ortopedski hirurg Acibadem Bel Medic-a
Poremećaji rada srca mogu da budu kratkotrajni i bezopasni, ali i da predstavljaju
vrlo ozbiljna stanja sa naprasnom srčanom smrću kao ishodom. Atrijalna fibrilacija, aritmija uzrokovana
degenerativnim promenama koje prate starenje, jedna je od najučestalijih i najčešće nije direktno životno ugrožavajuća,
ali nelečena može da dovede do moždanog udara. O elektrofiziološkoj metodi koja trajno može da reši ovu vrstu zdravstvenih
problema govori dr sc. med Dejan Vukajlović, internista kardiolog i elektrofiziolog
Teslin maštoviti um nije se zaustavio samo na polju elektrotehnike, radiotehnike i mašinstva.
Genijalni pronalazač ostvario je i patente iz domena vazduhoplovstva, a njegova dva pronalaska koji su mu priznati -
ali ih nikada nije zaštitio - odnose se na hemijsku tehnologiju. Ipak, jedan od njegovih pronalazaka, koji se u značajnoj
meri razlikuje od svega drugog čemu je veliki pronalazač posvetio najveći deo svog stvaralačkog opusa jesu fontane.
Tokom poslednjih pola veka, čovek je saznanjima prodro do neslućenih daljina svemira.
U početku veštačkim satelitima i sondama, potom svojim koracima po Mesecu, a u novije vreme osmatranjima dalekih galaksija
teleskopima čudesne snage. Male sonde koje bi trebalo da putuju bezmalo brzinom svetlosti spremaju se za buduće istraživačke pohode u nepoznato.
Mada se za sazvežđa zna od antičkih vremena, tek odnedavno, zahvaljujući napretku nauke i tehnologije, sve se na neki način “vidi” i odmerava,
vrše se poređenja i izračunava i, mada nesigurno, zaključuje šta se nalazi negde tamo, na razdaljinama koje se mere stotinama pa i hiljadama
svetlosnih godina. Ima li tamo života? Ima li planeta na kojima bi se mogao zapatiti život kao što je ovaj na Zemlji, zasad jedinoj svetloj
tački na kojoj su radosti života moguće? Kako dopreti do tamo? I šta ljude tamo može dočekati?
Šta uopšte u fizičkim naukama označava pojam duboki svemir?Teorijski fizičar i kosmolog
(polje istraživanja: fizika malih rastojanja, klasična i kvantna kosmologija), dr Goran Đorđević,
redovni profesor Departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Unverziteta u Nišu, veli:
“Duboki svemir je svakako interesantan, intrigantan pojam, koji ``zvuči``, i privlačan je za širi
krug zainteresovanih za svemir i nauke koje se time bave, time i za novinare. No, naglašava, sam po
sebi ne znači puno. Sve ono što okružuje planetu Zemlju, a nalazi se na rastojanju većem od nekoliko
desetina hiljada, ili nekoliko miliona ili… kilometara od nas – pripada dubokom svemiru. Barem je takvo moje viđenje.”
Pojam duboki svemir može da podrazumeva mnogo toga, to nije strogo definisani pojam.
Kad kažemo duboki svemir to može da znači daleki svemir.To bi moglo da bude neko osnovno značenje,
pri čemu atribut daleki možemo da shvatimo u prostornom i u vremenskom smislu, ili u kombinaciji
prostor-vreme. Priča o Velikom prasku, mirkotalasnom i gravitacionom pozadinskom zračenju je, npr.,
nešto što je od nas vrlo daleko. To je duboki svemir u vremenskom smislu, ono što se u univerzumu
dogodilo vrlo rano. S druge strane, možemo uslovno da govorimo o svemiru u današnjem trenutku.
Šta je današnji trenutak, za kosmologe je osetljivo pitanje. U tom slučaju postavlja se pitanje:
šta se događa sa materijom, koliko je svemir prostorno vrlo daleko u ovom trenutku, kako on izgleda danas?
To je duboki svemir u prostornom smislu, kaže dr Marko Vojinović, teorijski fizičar iz Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu.
Kada spoljna temperatura počne da se spušta pred zimu, dešavaju se primetne promene
svuda oko nas. Kako se zima približava, viđamo sve manje životinja.Čovek i dan-danas pokušava da
pronikne u veliki broj mehanizama i tajni koje omogućavaju životinjama da izdrže ekstremne temperature,
i visoke i niske.Tokom jeseni veverice sakupljaju orašaste plodove, miševi i dabrovi hranu čuvaju u svojim
domovima, a neke ptice započinju svoj put ka jugu. Pčele koriste zalihe meda koje su sakupile tokom toplijih
meseci. Mnogi sisari pokušaju da pojedu koliko god mogu pre nego što dođe zima, da bi bili sigurni da će imati
višak masti za zimske mesece. Osim što ih ovo zagreva dodatnim slojem izolacije, sprečava ih da previše ogladne.
Jedan nemački istraživački tim je 2015. godine poslao podmornicu na dno Pacifika.
Zapadno od Perua, robot je kamerom istraživao ogromno prostranstvo morskog dna, duboko 4 km, poznato
po tome što je izuzetno ravno. Antje Boetijus, biolog s Instituta Alfred Vagner, priseća se i utiska
da je dno veoma mračno. Kada su se na robotu upalila svetla, ukazao se pejzaž koji do tada nikada nije viđen.
Zbirka minerala i stena Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je najstarija
muzeološka zbirka u Srbiji.Osim mnogobrojnih primeraka minerala i stena, u njoj se čuva i 254 od ukupno pet
stotina uzoraka, koje je knezu Milošu Obrenoviću 1835. poklonio nemački rudarski inženjer, baron Sigmund August
Volfgang fon Herder. To je, pre svega, nastavno-naučna baza fakulteta, ali i mesto gde vaspitači rado dovode
predškolce koje očarava tajanstveni svet od koga je sačinjen „skelet“ naše planete
Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić, Ratko Kušić,
Dragan Lazarević, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Marija Sretenović, Dušan Stanić, Miomir Tomić,
Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
