Istorija robotike u Srbiji predstavlja jednu od najznačajnijih, ali nedovoljno poznatih
priča domaće nauke i tehnike. Već početkom šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je robotika tek
nastajala kao nova naučna disciplina u svetu, istraživači u Beogradu razvijali su rešenja koja će kasnije
postati sastavni deo globalne robotičke baštine.
Prva multifunkcionalna bionička proteza sa spoljašnjim napajanjem
napravljena je u Srbiji. „Beogradska šaka“ je ostvarila presudan uticaj na razvoj protetike
i humanoidne robotike u svetu. Konstruisali su je profesori beogradskog Elektrotehničkog
fakulteta Rajko Tomović i Miodrag Rakić.
Počelo je kao naučno-fantastična i ponekad ironična zamisao.
A danas, roboti su sa nama, baš svuda oko nas. Zamenjuju ljude. Počinju da „razmišljaju“ i „donose“ odluke.
Zamenjuju radnike u fabrikama, postali su nepogrešivi piloti ka daljinama svemira. Saniraju stanja koja ugrožavaju
ljudske živote. Odnedavno, počeli sa da vrše hirurške operacije - tačnije da tačnije ne može biti! A pošlo je i naopako:
u vojskama sveta već zamenjuju vojnike, postrojavaju ih i šalju na ratišta. Dokle će roboti odvesti civilizaciju, ne zna se.
Koliko se zna, Zemlja je jedina planeta Sunčevog sistema koja ima tečnu vodu na svojoj površini.
Samim tim najveći vodopad u Sunčevom sistemu je ujedno i najveći vodopad na Zemlji. Reč je o Anđeoskom vodopadu u
Venecueli, čija je visina 979m, dok slobodan pad vode iznosi 807m. Međutim Zemlja nije uvek bila jedina planeta
u Sunčevom sistemu koja je na svojoj površini imala tečnu vodu. Sasvim sigurno i Mars je u prošlosti takođe
imao tečnu vodu na svojoj površini, a vrlo moguće i Venera (ali za Veneru još uvek nema čvrstih dokaza).
Tim naučnika sa Univerziteta na Havajima, simulirajući svemirske uslove, sintetisao je dosad samo
teorijski pretpostavljen molekul metantetrol C(OH)4, poznat i pod nazivom ortougljena kiselina H4CO4, za koga se
smatra da postoji u međuzvezdanom prostoru. S obzirom na njegovu nestabilnost i gotovo nemoguć nastanak u zemaljskim
uslovima, njegovo verovatno prisustvo u dubokom svemiru svedoči o potpuno različitoj hemijskoj kreativnosti tamošnjih
uslova, što može imati važne implikacije za puteve nastajanja različitih organskih molekula u svemiru, a samim tim i
potencijal za nastanak raznih oblika života.
Biljna hraniva (biogeni elementi) su mineralne materije neophodne za rast,
razvoj i prinos biljaka. Azot - za rast i razvoj, fosfor - za snažan koren i cvetanje,
kalijum - za otpornost. Ovi elementi su u obradivom zemljištu često nedovoljni, pa se
dodaju u obliku mineralnih đubriva.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
