TEMA BROJA
Oliver Klajn
Mala tela Sunčevog sistema / Istraživanja na Dalekom istoku
Kameni posetioci iz svemira
Fukang je grad u autonomnom ujgurskom regionu Šinđang, na severozapadu Kine. U blizini tog mesta je poslednje godine prethodnog milenijuma otkriven kameno-gvozdeni meteorit, sa kristalima različitog oblika i veličine. Težak je preko hiljadu kilograma. Sticajem okolonosti, meteorit iz Fukanga završio je na jednoj naučnoj izložbi u američkoj državi Arizoni, nakon čega je detaljno proučen od tima stručnjaka. Starost mu je procenjena na četiri i po milijarde godina.
Komete prikazane u drevnom kineskom atalasu |
Postoje naučne teorije da na meteoritima i kometama mogu da egzistiraju bakterije i virusi. Astronom i matematičar Čandra Vikramasinge, poreklom sa Šri Lanke, direktor Centra za astrobiologiju Univerziteta u Bakingemu, u Velikoj Britaniji, nedavno je ukazao na eksploziju dela komete u gradu Songjuanu, u severoistočnoj Kini. On veruje da su se, u unutrašnjosti metorita, našle stotine biliona čestica SARS-CoV-2 koje su ispuštene u vidu ugljenikove prašine i do Zemlje dospele kroz troposferu.
Nedostatak ove teorije je u tome što je Vuhan, gde su zabeleženi prvi slučajevi epidemije, udaljen oko 2000 km od Songjuana. Ipak, pojedini stručnjaci veruju da su delovi meteorita mogli da se rasprše na razne strane i stignu do Vuhana. Na drugoj strani, većina naučnika osporava koncept ove pojave o kojoj je dosad objavljeno više radova koji se zasnivaju na tezi da je život potekao iz svemira.
Da ne bi došlo do topljenja leda...
U dalekoj istoriji Kine desio se događaj koji doveo do masovnog pomora stanovništva a pripisuje se meteorskoj kiši ili eksploziji. Na području današnje severne provincije Gansu je grad Ćingjang, u kojem je u prvoj polovini 1490. godine došlo do pogibije nekoliko desetina hiljada ljudi. O ovome svedoče tri istorijska izvora među kojima i zvanična „Ming istorija“ iza koje stoje stručnjaci koje je angažovao dvor a predvodio ih je Žang Tingju. Oni opisuju kišu kamenja koja je padala sa neba, različite veličine, kilogram-kilogram i po. Mada, ostaci meteora na tom mestu nisu pronađeni...
Džeđang je priobalna provincija na istoku Kine. Na pirinčanim poljima u jednom selu te provincije su 1995. godine uočena tri velika ledena meteorita, od kojih su dva dostavljena astronomskoj opservatoriji na Ljubičastoj planini. U pomoć mu je priskočila lokalna fabrika smrznute hrane – da ne bi došlo do topljenja. Iza meteorita ostao je poveći krater. Ovo je prvi slučaj da su pronađeni komadi leda sa meteora. Poluprovidni su, belkasti, neujednačenog oblika.
Meteoirt iz Đilina u muzeju |
Robotska ruka na 42.000 km/h
Junan je provincija na jugoozapadu Kine. U toj oblasti je, pre dve godine, nađen meteorit star četiri i po milijarde godina, koji potiče iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera. Imajući u vidu da je, po svemu sudeći, asteroid uništio dinosauruse i veliki broj drugih životinjskih i biljnih vrsta pre 66 miliona godina, grupa eksperata iz Kineske akademije nauka došla je na ideju da se u susret asteroidu pošalje letelica bez posade. Do toga bi došlo ako bi neki asteroid ponovo bio pretnja da uništi živi svet na Zemlji. Zasad je ova misija prikazana na teorijskom nivou u jednom prirodnjačkom časopisu. Letelica bi bila upućena u svemir i, posle dve godine, srela bi se sa asteroidom 2017 HF, sa kojeg bi se uklonilo približno 200 t kamenja robotskom rukom.
Asteroid “99942 Apofis” ima prečnik 370 m i postoji minimalna šansa da u budućnosti udari o Zemlju. Da bi se to izbeglo, kineski stručnjaci smislili su manevar kojim bi njihova letelica od 8 t, sa dodatnim teretom kamenja izazvala sudar sa pomenutim asteroidom pri relativnoj brzini od 42.000 km/h. To bi skrenulo ovaj planetoid sa putanje za više od 1.800 km. Ipak, ovo je samo zamisao.
Simulacija misije da se skrene asteroid sa puta ka zemlji |
Projekat “Peking-Šmit”
Džou Jujuan je astrofizičar sa Univerziteta za nauku i tehnologiju u Hefeju, prestonici provincije Anhui. Prošle godine je Međunarodna astronomska unija donela odluku da jedan asteroid nazove po ovom naučniku. Do otkrića asteroida došlo je 1997: nebesko telo „120730 Džoujujuan“ nađeno ja kao deo vrlo opsežnog istraživačkog poduhvata devedesetih godina prošlog veka.
Istraživačka stanica Šinlong se nalazi u planinskom vencu Janšan, u severnoj provinciji Hebei. U periodu od 1995. do 1999. godine na toj lokaciji je obavljeno temeljno pretraživanje neba. Projekat koji je finasirala Kineska akademija nauka imao je zvaničan naziv „Peking Šmit CCD“ što je program asteroida poznat i po skraćenici SCAP.
Meteor iznad Songjuana okotbra prošle godine |
Korišćenjem teleskopa u stanici Šinlong, otkriveno je čak 2460 asteroida i 1 kometa. Pažnju privlače dva potencijalno opasna objekta: asteroidi 13651 i 136849. Tu su i dva planetoida, nazvana po kineskim naučnim i istraživačkim ustanovama: „7800 Žongkejuan“ i „7072 Beiđingdašie“, čime se odaje počast Pekinškom univerzitetu i nacionalnoj akademiji nauka. A jedan od velikana matematike, koga su smatrali ocem moderne diferencijalne geometrije Šing Šen Čern, „dobio“ je asteroid sa svojim imenom. Proučavano je skoro 44 000 asteroida.
Duga tradicija izučavanja kometa
Kina ima dugu tradiciju istraživanja kometa. Najstariji zapis o kometi potiče iz 613. godine pne. Znatno pre nego u Evropi, Kinezi su uočili da je rep ovog nebeskog tela usmeren u suprotnom pravcu od Sunca. Na loaklitetu Mavangdui, iz 2. veka pne, u provicniji Hunan, nađeni su crteži i opisi 29 kometa. Motiv za promatranje kometa u toj minuloj eri bio je interesovanje za astrologiju.
Kineske marke posvećene astronmskim fenomenima |
“Vensjan tongkao” je kineska enciklopedija s početka 14. veka. U tom delu je zabeležen hronološki spisak kometa sve do 1222. godine, što će kasnije pomoći Evropljanima da stvore bolju predstavu o kretanju tih nebeskih tela u prošlosti. Kinezi su, u dugom vremenskom periodu, koristili vrlo slične metode promatranja nebeskih tela. Orbite čak 40 kometa su u naše vreme izračunate na bazi drevnih kineskih spisa. Na primer, za proučavanje Halejeve komete vrlo su važna dela kao što je “Zapisi velikog istoričara“ Sime Ćiana, iz 1. veka pne, jer nadoknađuju nedostatak odgovarajućih zapisa na evropskim jezicima. To posebno važi za sjaj Halejeve komete, za šta u zapadnim zemljama ne postoje kontinuirani podaci sve do početka 20. veka.
Meteorit Narašino
Meteorit Narašino se raspao na
dva dela
Metorit iz Fukanga |
Po kamenu u hodniku
Narašino je grad u centralnom delu najvećeg japanskog ostrva Honšu. U ranim jutarnjim časovima, jula meseca ove godine, jak zvuk je probudio ženu u jednom tamošnjem stambenom kompleksu. U hodniku ispred svog stana videla je komad kamena. Japanski mediji su javili da se na nebu iznad Tokija pojavio vrlo svetli meteorit pa je stoga žena sačuvala kamen. Bila su potrebna još dva dana da se, na osnovu mesta udara, nađe i drugi komad meteorita u dvorištu.
Nacionalni muzej nauke i prirode u Tokiju postoji skoro 130 godina. Naučnici iz tog muzeja došli su na lice mesta i utvrdili da je, pre raspada, meteor imao nekoliko centimetara u prečniku. Izmerili su težinu oba komada: 63 i 70 gr. Na drugom deliću metal je bio zarđao. Kasnijim analizama, utvrđeno je postojanje izotopa natrijuma, aluminijuma i mangana i potrđeno je da je meteorit pao nedavno jer neki izotopi imaju kratko vreme poluraspada. To je pedeset treći meteorit za koji se zna da je pao na tlo Japana.
Golim okom do plavo-zelene boje
Već decenijama radi Japanska antarktička istraživačka ekspedicija. Krajem prethodnog milenijuma, članovi ekspedicije otkrili su meteorit koji je došao sa Marsa. Kao i samo mesto nalaza, nazvan je Jamato, uz dodatne brojeve 000593. Po sastavu je magmatska stena izduženih kristala. Meteorit je nastao protokom lave pre milijardu i trista miliona godina. Sa Marsa je odbačen pre jedanaest miliona godina a na našu planetu je stigao pre 50.000 godina, mase 14 gr.
U Japanu su astronomi amateri utvrdili postojanje čak 370 asteroida. Sve je počelo 1978. godine kada je Takeši Urata otkrio meteor “2090 Mizuho”, koji je nazvao po svojoj ćerki. Urata ubrzo biva prihvaćen od naučne zajednice i jedan asteroid je dobio ime po njemu. Sa jednim saradnikom pronašao je asteroid “4959 Niinoama”, u spoljašnjem delu Asteriodnog pojasa. Prečnik ovog asteroida je 36 km.
Pre modernih otkrića još jedna ličnost iz Japana ostavila je traga u klasifikaciji asteroida. Astronom Kijocugu Hirojama je astronom koji je živeo u prvoj polovini polovini 20. veka. On je 1918. godine utvrdio neke od najznačajnijih porodica asteroida., od kojih jedan nosi njegovo ime.
Jednu kometu otkrio je astronom amater Juđi Hjakutake. Kao dečak, 1965. godine, posmatrao je kometu Ikeja-Seki, nazvanu po dvojici njegovih sunarodnika koji su je prvi uočili. Mada fotoreporter po profesiji, Hjakutake je krenuo u potragu za kometama. Krajem 1995. godine otkrio je jednu, što je bio uvod u njegovo najznačajnije otkriće: početkom 1996, dvogledom je uočio kometu koja je nedugo zatim prošla blizu Zemlje. O svom otkriću je obavestio Nacionalnu astronomsku opservatoriju Japana. Kometa je neko vreme mogla da se vidi i golim okom. Bila je plavo-zelene boje, veoma dugi rep, veoma svetla. Nedugo potom, kometa je izbledela.
Mikroskopski prikaz meteorita Jamato |
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
