TESLA

Vladimir Jelenković

Izumi kao preteče savremenih vojnih tehnologija

Tajna odnešena na drugi svet

Kao naučnik, Nikola Tesla se sa moralnog, ekonomskog, teorijskog i praktičnog stanovišta duboko opirao ratovima. Međutim, kada bi prestao da razmišlja kao naučnik i dopustio da emocije ovladaju njegovim mislima, pronašao bi izuzetke u kojima je osećao da su neki ratovi opravdani. Nije bio voljan da se naučna otkrića primenjuju u svrhu stvaranja oružja za ratovanje, ali kada je razmišljao o emocijama, bio je spreman da svoju genijalnost podredi osmišljavanju postupaka i uređaja koji će sprečiti ratove. Tako su neki od njegovih izuma praktično utrli put razvoju vojnih tehnologija i predstavljaju još jedno svedočanstvo o genijalnom i maštovitom umu koji je svoja epohalna dela sa podjednakim uspehom ostvario u najrazličitijim oblastima – od elektrotehnike i radiotehnike do mašinstva, medicine, vazduhoplovstva i mnogih drugih polja nauke i tehnologije.

Nikola Tesla je podario čovečanstvu ogroman broj značajnih izuma koji su ingenioznošću rešenja, univerzalnošću primene i pomeranjem mnogih naučnih i tehnoloških granica, izmenili sliku sveta oko nas. Njegov najznačajniji izum, kojim smo i danas okruženi, indukcioni motor naizmenične struje, zasnovan je na njegovom izuzetnom otkriću obrtnog magnetnog polja. Princip dobijanja ove pokretačke sile indukcionih motora Tesla je otkrio u Budimpešti daleke 1882. godine, na samom početku svoje inženjerske karijere. Teslini motori i danas rade u kućnim mikserima, fenovima za kosu, usisivačima, veš-mašinama, kao i u mnogim industrijskim postrojenjima i fabričkim mašinama koje pokreću snažni motori naizmenične struje.
U procesu proizvodnje, prenošenja i razvođenja struja od električnih centrala do naših kuća i fabrika, značajna je uloga Teslinih patenata. Ključni je tvorac radija i jedan od utemeljivača radiotehnike uopšte. Pronalazač je generatora struja visoke frekvencije, oscilatornog transformatora i mehaničkih oscilatora. Značajan doprinos dao je i u mašinstvu svojim originalnim rešenjima turbina i pumpi, gde primenjuje nov princip iskorišćenja energije fluida putem trenja. Patentirao je rešenja u oblasti pokazivača brzine i ventilatora, radio na konstrukciji različitih tipova fontana, a njegove vizije i kreativnost utrli su put našoj svakodnevici koju suštinski obeležava prenos električne energije na velike udaljenosti i bežični svet komunikacija.
Međutim, ono što je široj javnosti manje poznato jesu Teslini pronalasci i ideje koji se mogu označiti kao pionirski koraci u oblastima vojnih tehnologija. Na realizaciju nekih od njih trebalo je sačekati i nekoliko decenija, a neki su ostali tajna za čijim rešenjem svet i dalje traga.

Teslin teledirigovani brodić

Teslin vizionarski duh je verovatno ona najvažnija osobina zbog koje je njegovo delo i danas toliko aktuelno. Danas je nemoguće zamisliti svet bez daljinskog bežičnog upravljanja, osmatranja i merenja. Daljinska merenja temperature, vlažnosti, brzine vetra i strujanja vazdušnih masa, daljinsko osmatranje geografskih terena, slušanje radio-programa i gledanje televizije čiji signali idu preko satelitskih veza, korišćenje mobilne telefonije, određivanje tačnih pozicija pokretnih ili nepokretnih objekata ma gde se oni nalazili na našoj planeti, daljinsko uključivanje i isključivanje miliona najrazličitijih uređaja, daljinsko upravljanje zemaljskim, vodenim i vazdušnim saobraćajem, korišćenje dronova i drugih bespilotnih letelica u najrazličitije vojne ili mirnodopske svrhe i bezbroj drugih aplikacija oslanjaju se na ono što je Tesla predvideo i primenio pre više od 120 godina.

Teslin teledirigovani brodić, čiji je rad demonstrirao 1898. godine, predstavlja pionirski korak na dugom putu savremene civilizacije ka svetu bez žica i ostvarenju večnog čovekovog sna da komunicira i šalje i prima razumljive poruke i signale na daljinu.
Rad na daljinskom upravljanju Tesla je započeo 1892. U naredne tri godine usavršio je planove prvih teleautomata i realizovao prve daljinski upravljane uređaje. Patent pod nazivom „Način upravljanja i aparatura mehanizma za upravljanje pokretnim plovnim objektima ili vozilima“ podneo je 1. jula 1898, a Patentni ured SAD odobrio ga je 8. novembra iste godine. Patentom su zaštićeni osnovna aparatura i tehnike daljinskog upravljanja. U podnesku patenta Tesla je objasnio da je osmislio neke nove načine za kontrolisanje operacija iz daljine kod plovećih objekata koji imaju motore sa propelerom. Teledirigovani brod usavršene verzije mogao je i da zaroni. Ovu verziju broda prikazao je u predavanju koje je održao 1899. u Čikagu.

Na prvoj izložbi električnih aparata u Medison Skver Gardenu u Njujorku, 1898. godine, Tesla je prvi put javno demonstrirao primenu radija za prenos komandi na daljinu, tako što je sa udaljenosti upravljao manjim brodom pomoću radio-talasa. Brodić, koji je nazvao “teleautomaton”, poslušno je ispunjavao naredbe iz publike: prisutni su Tesli dovikivali u kom pravcu brod da ide, a Tesla je upravljao stojeći ispred velike drvene kutije sa prekidačima. U patentu, a i na svojim prezentacijama, isticao je da nije reč o tehnici već o “umetnosti upravljanja”, čime je najavio daleku budućnost koju će doneti robotika.
Uređaj je pokazao i Američkoj vojsci jer je verovao da će pobuditi interes za ovaj svoj strateški važan pronalazak. Međutim, u narednih nekoliko decenija, ovaj Teslin izum, kao i oni koji su došli posle njega, nisu našli veliku upotrebu.
Na istom principu kao i Teslin brod, danas, više od veka kasnije, funkcionišu mnogi uređaji koji nas okružuju. Osim brojnih gedžeta za igru i zabavu kojima se upravlja daljinskim uređajima, sličnim onome koji je koristio i sam Tesla, radio-kontrola ima i mnogo korisniju upotrebu. U Drugom svetskom ratu, na primer, radio-vezom su navođene rakete, a danas se obilato koristi u avijaciji. Bez daljinskog upravljanja, ne bi bilo moguće ni istraživanje Marsa, gde po njegovoj površini špartaju NASA-ini roveri ispitujući sastav tla i tragajući za eventualnim postojanjem života na „crvenoj planeti“.

Otkriće radara

Jedan od najzanimljivijih tekstova, koji pripada vremenu pre nego što će se NikolaTesla i Hjugo Gernsbek, osnivač i glavni i odgovorni urednik brojnih naučno-popularnih časopisa, dogovoriti o objavljivanju Tesline autobiografije „Moji izumi“, svakako je članak objavljen u Gernsbekovom „Elektrikal eksperimenteru“ podnaslovom „Teslini pogledi na elektricitet i rat“. Bio je to ekskluzivni intervju sa Teslom koji je načinio H. Vinfild Sikor, pomoćnik urednika u tada najtiražnijem naučno-popularnom časopisu u Americi. U broju iz avgusta 1917. godine, samo četiri meseca pošto su Sjedinjene Američke Države ušle u Prvi svetski rat, Tesla je načinio prvi tehnički opis uređaja koji će znatno kasnije postati poznat kao - radar!

Autor članka objašnjava svojim čitaocima da je "dr Tesla, između ostalog, pronašao električne talase za uništavanje ili detektovanje podmornica pod vodom i na značajnoj udaljenosti. Gospodin Tesla se vrlo ljubazno odazvao pozivu da ovom  autoru da intervju i saopšti neke svoje ideje o mogućoj ulozi elektriciteta u cilju okončanja velikog svetskog rata".
Tesla je u ovom intervjuu praktično prvi uspostavio principe radne učestalosti, snage i koncepta jednostavnog radara. On je detaljno objasnio princip generisanja elektromagnetnih talasa, koje može da proizvede po želji, pošalje ih iz određenog izvora i izazove elektromagnetni efekat u prostoru. Smatrao je da se tako mogu odrediti pozicija, pravac i brzina kretanja objekta, na primer, broda na moru.
“Postoji mogućnost“, kaže Tesla, „da se utvrdi mesto podmornice pomoću elektromagnetnih talasa. Ako snop koncentrisanih zrakova iz oscilatora vrlo visoke učestanosti izbacimo u deliću jedne sekunde, pa ga posle reflektovanja od podmornice učinimo vidljivim na nekom fluorescentnom ekranu na brodu sa koga je snop izbačen ili na nekom drugom brodu, utvrdićemo gde se podmornica nalazi.”

Tesla je i u ovom otkriću bio ispred svog vremena. Tek nekoliko godina pre početka Drugog svetskog rata, istraživači u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Japanu, Holandiji, Sovjetskom Savezu, Velikoj Britaniji i SAD, samostalno i u velikoj tajnosti, razvijali su tehnologije koje su osnova za konstrukciju modernih verzija radara. U Australiji, Kanadi, NovomZelandu, Južnoj Africi i drugim zemljama radilo se na sličnim istraživanjima. Jedan od prvih patenata radara zaštitio je Francuz Emil Žirardo, koji je 1934. godine prikazao uređaj za lociranje objekata, navodeći da je „pronalazak u skladu sa principima koje je objavio Tesla“. Žirardoov uređaj postavljen je 1935. godine na brod “Normandija”.

Avion sa vertikalnim poletanjem i sletanjem

Još jedan od izuma kojim je Tesla potvrdio činjenicu da je uvek bio daleko ispred svog vremena bio je patent letelice sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Ovim svojim izumom iz 1928. godine, poslednjim iz bogatog opusa od 300 registrovanih patenata koje je prijavio u 26 zemalja, utemeljio je originalnu ideju o letelici koja predstavlja svojevrsnu kombinaciju aviona i helikoptera i na čije se ostvarenje čekalo još nekoliko decenija.
Tokom svog života Tesla se nenaglašeno ali kontinuirano interesovao za oblast vazduhoplovstva. O njegovom radu i istraživanju postoji veći broj svedočanstava - od autobiografskih kazivanja, proučavanja teorije vazduhoplovstva i različitih tipova letelica, do crteža, rukopisa, patenata ali i prepiske sa pojedinim pionirima avijacije, aeroklubovima kao i državnim i vojnim institucijama.
Dva patenta iz 1928. predstavljaju krunu tog interesovanja u kojima je istakao vrednost svojih otkrića: nov način vertikalnog poletanja sa nastavkom leta kao kod običnog aviona i nov tip pogonskog motora baziranog na njegovoj usavršenoj turbini, za koji je smatrao da može dobro da zameni klasične motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
U patentnoj prijavi Tesla kaže: ”Otkriće čini nov tip letelice, označene kao helikopter plan, koja se može dizati i spuštati vertikalno i pogoniti horizontalno istim pogonskim uređajem i sastoji se od pogonskog motora poboljšane konstrukcije i vazdušnog propelera, oba posebno podešena prema svrsi, sredstava za naginjanje mašine u vazduhu, uređaja za kontrolu njenog rada u bilo kom položaju, novog stajnog trapa i ostalih konstrukcijskih detalja, što će sve ovde biti u potpunosti opisano”. Patent podnazivom „Aparat za vazdušni transport“ Tesli je odobren 3. januara 1928. godine.

Na početak razvoja savremenih vojnih aviona koji će slediti Teslinu ideju o vertikalnom poletanju i sletanju trebalo je čekati dobre tri decenije, kada 1957. godine kroz eksperimentalne prototipove započinje razvoj letelice “harijer”. Svi kompleksni problemi koji su pratili rešenje ovog jedinstvenog koncepta, konačno su rezultirali prototipom koji je poleteo 1966. godine. Avion je ušao u naoružanje RAF-a, 1969. godine kao prvi operativni borbeni avion na svetu sa verikalnim poletanjem i sletanjem. Bio je to ujedno i jedini avion ovog tipa, sve do 1976. godine kada je avion “jak-36” sličnih karakteristika ušao u naoružanje sovjetske ratne mornarice. Sledi usavršeni model “jak-38”, a potom i “jak-141”. Na ovaj model sovjetskog lovca mnogo kasnije stiže i američki odgovor u vidu aviona “f-s35B”.

Teslino tajno oružje

U američkoj štampi, početkom tridesetih godina prošlog veka, objavljen je niz tekstova, koji su uzburkali javnost mogućnošću da se naučna fantastika Herberta Džordža Velsa i Marsovaca koji, u njegovom čuvenom „Ratu svetova“ iz 1898. godine, koriste zrake smrti - pretvori u stvarnost.
Na jednom od tradicionalnih okupljanja novinara koja je nekoliko godina zaredom organizovao povodom svog rođendana, Tesla je 10. jula 1934. godine,u hotelu “Njujorker”, dao senzacionalne izjave koje će izazvati veliku pažnju ne samo šire javnosti već i vojnih eksperata.
“Njujork San” već iste večeri objavljuje tekst pod naslovom „Tesla opisuje svoj snop razarajuće energije“. Sledećeg dana “Njujork Tajms” podrobnije prenosi Teslino izlaganje i piše da je genijalni naučnik usavršio metodu i aparat koji će poslati koncentrisane zrake čestica kroz slobodan vazduh, tako ogromne energije da će spustiti flotu od 10.000 neprijateljskih aviona na udaljenosti od 400 kilometara od granica države koja će se braniti i prouzrokovaće da milionske vojske bukvalno nestanu u trenu. Ovaj „smrtonosni snop“ delovaće nečujno ali veoma efikasno na daljinu, onoliko koliko bi teleskop mogao da vidi predmet na zemljii koliko bi mu zakrivljenost planete to dozvolila. Biće nevidljivi i za sebe neće ostaviti nikakve tragove osim dokaza o uništenju. Kada bude pušten u rad, ovaj najnoviji izum učiniće rat nemogućim. Smrtonosni snop, tvdi on, okružio bi svaku zemlju kao nevidljivi kineski zid, samo milion puta neprobojniji. Iako će ovaj izum svaki narod učiniti bezbednim od bilo kakvog napada potencijalnog napadača, dodaje Tesla, smrtonosni snop po svojoj prirodi ne može se upotrebljavati kao klasično oružje. Ovi smrtonosni snopovi, objasnio je, mogli bi da se generišu samo u velikim, stacionarnim i nepokretnim elektranama. Stacioniranim kao što su to bile stare utvrde na različitim strateškim udaljenostima od granica svake zemlje, koje nisu mogle da se pomere radi napada.

Međutim, dodaje Tesla, izuzetak mora da se napravi u slučaju borbenih brodova, koji bi mogli da se opreme manjim postrojenjima za stvaranje smrtonosnih snopova, sa dovoljno snage da unište svaki avion koji napada iz vazduha.
Nešto kasnije, magazin „Tajm“, u članku objavljenom 23. jula 1934. godine, piše o Teslinoj najavi kombinacije četiri pronalaska koja će rat učiniti nezamislivim. „Nukleus ideje su zraci smrti – koncentrisani snop submikroskopskih čestica koji se kreće približno brzinom svetlosti“, piše novinar “Tajma”. „Ovaj snop bi, na osnovu Tesline tvrdnje, srušio eskadrile aviona udaljenih 400 km. Tesla bi emitovao ove zrake pomoću: 1) uređaja za potpuno eliminisanje ometanja uticaja atmosfere na čestice; 2) metode za postavljanje visokog potencijala; 3) postupak za pojačavanje tog potencijala na 50 miliona volti; 4) stvaranja „ogromne električne sile odbijanja“. Dva pronalaska su kompletirana, a druga dva čekaju konačno rešenje u vidu nekih manjih detalja koji nedostaju. Dr Tesla je istakao da oružje isključivo služi u odbrambene svrhe. Sa generatorima postavljenim na svim državnim granicama širom sveta, nijedna zemlja više nikada neće moći da napadne drugu.“
Iako je u ovim napisima naglašena Teslina tvrdnja da je otkrio „telesilu“ (engl. teleforce), koju je tada prvi put pomenuo, odnosno„zrak mira“, novinari su tada a i sve do danas, verovatno zbog veće ubedljivosti, ostali privrženi starom nazivu „zrak smrti”. Tesla je sam objasnio da "ovaj pronalazak ne namerava da upotrebi bilo kakve tzv. 'zrake smrti'. Zraci nisu primenljivi jer se ne mogu proizvesti u potrebnim količinama i njihov intenzitet se smanjuje sa daljinom. Sva energija Njujorka (približno dva miliona konjskih snaga) pretvorena u zrake i emitovana na udaljenost od dvadeset kilometara ne bi mogla ubiti čoveka, jer bi se ti zraci prema dobro poznatom zakonu fizike raširili do te mere da bi bili potpuno beskorisni. Moj uređaj projektuje čestice..."
Posebno zanimljiv tekst objavljen je u časopisu „Liberti” 9. februara 1935. godine. U intervjuu, objavljenom pod naslovom „Mašina koja će zaustaviti rat“, Tesla najavljuje svoje novo zastrašujuće oružje, koje će imati pre svega odbrambeni karakter.

„Ratovanje može biti zaustavljeno“, kaže Tesla, „ne slabljenjem moćnih već ako svaki narod, bio jak ili slab, bude sposoban za odbranu. Međutim, sve naprave za odbranu mogu se koristiti i za napad. Ova činjenica poništava vrednost postupka poboljšavanja oružja u svrhu mira. Međutim, ja sam bio dovoljno srećan da razvijem novu ideju i da usavršim sredstva koja se uglavnom mogu koristiti za odbranu. Ova ideja je usvojena i ona će izvršiti revoluciju u međunarodnim odnosima. Zahvaljujući njoj, sve države, bilo velike ili male, biće neosvojive za vojsku, avione i druga sredstva za napad. Moj izum zahteva veliku elektranu, ali kada se jednom postavi moći će da razori i ljude i mašine koji se približavaju unutar radijusa od preko 300 kilometara. On će, da tako kažem, stvoriti energetski zid koji će biti moćna prepreka za sve vrste napadača.”
Posle svih ovih najava do tada nepoznatog i moćnog oružja, Tesla ubrzo postaje predmet pažnje vojnih krugova i obaveštajnih službi. Dva dana nakon intervjua u časopisu „Liberti“ pismom mu se obraća Fon Heften, vicekonzul nemačkog poslanstva u Njujorku, koga Tesla ljubazno odbija. Sledi Teslin kontakt s ruskim trgovačkim predstavništvom u Njujorku, a već 20. aprila 1935. Tesla potpisuje ugovor s kompanijom "Amtorg trejding korporejšn" o zaštiti SSSR-a od neprijateljske agresije, izgradnjom neprobojnog zida koji bi stvorilo njegovo oružje. Ugovor je bio tajna, a samo su dve zemlje, SAD i Kraljevina Jugoslavija, bile upućene u ceo projekat. Saradnja sa Sovjetima je, međutim, prekinuta i informacije o tim kontaktima dobile su status "strogo poverljivo". Ne odustajući od svojih planova, Tesla je stupio u kontakt s ratnim kabinetom britanskevlade, zarad zaštite Londona od neprijateljskih napada. Sve vreme, međutim, na vezi je i s Konstantinom Fotićem, jugoslovenskim ambasadorom u Vašingtonu, koga je podrobno obaveštavao o svim pregovorima. Neposredno nakon razgovora s Britancima, Tesla je sredinom 1936. godine doživeo saobraćajnu nesreću u kojoj je teže povređen, a razgovori su prekinuti. Moguće je da je Tesla bio pod prismotrom stranih službi i da nesreća nije bila slučajna.
Tesla je kasnije otkrio da je vodio pregovore sa premijerom Čemberlenom o prodaji svog zračnog sistema, odnosno „zaštitnog omotača“ Velikoj Britaniji za sumu od 30 miliona dolara, na osnovu planirane demonstracije uređaja kojima bi se pokazalo kako britanska ostrva mogu da se zaštite od napada neprijatelja sa mora ili sa kopna i kako da se obezbedi ofanzivno oružje za koje ne postoji odbrambeni sistem. Do ponovnih kontakata sa britanskim predstavnicima došlo je ponovo 1940. godine ali, posle razgovora sa Teslom, Britanska vlada je odustala od dalje saradnje.
„Zraci smrti“ ostaju kao jedan od projekata koje Tesla nikada nije realizovao. Poslednjih nekoliko decenija predstavljaju izvor najrazličitijih pretpostavki i teorija. Nažalost, tajnu o svom oružju koje je trebalo da zaustavi ratove, Tesla je odneo sa sobom. Kako u svojoj knjizi „Nenadmašni genije“ kaže Džon O’Nil, Teslin prijatelj i biograf,  možda nam kao jedini način da razumemo ovo otkriće preostaje da sačekamo da ljudski rod stvori još jednog Teslu.

Vladimir Jelenković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"