KLIMA
Dr Ana Paunović
Šesto veliko izumiranje živih vrsta
Promene kao opasnost
Postoje prirodni faktori koji utiču na klimu: litosfera, atomosfera, okeani, lednici i aktivnost Sunca. Od prirodnih uticaja, među najvažnijima su aktivnost okeana i okeanske struje. Okeani mogu da konzerviraju veliku količinu toplote; ta osobina je poznata kao okeanska toplotna inercija. 
Dva najpoznatija primera uticaja okeana na klimu su Golfska struja i fenomen „El Ninjo“. Topla Golfska struja, koja teče od Meksičkog zaliva duž istočne američke obale, sve do britanskog arhipelaga i Skandinavije, čini klimu tih područja toplijom nego što bi se očekivalo na osnovu njihovih geografskih širina. A velike vulkanske erupcije mogu prouzrokovati globalno zahlađenje, tako što materijal izbačen vulkanskom erupcijom sprečava sunčevu svetlost da dopre do Zemljine površine.
Najveća poznata erupcija vulkana na Zemlji bila je erupcija vulkana Toba, na ostrvu Sumatri, koja se dogodila pre 70.000 godina. Tom prilikom je u atmosferu izbačeno oko 900 km3 materijala, što je izazvalo značajne promene globalne klime. Procenjuje se da je posle te erupcije nestalo 75% biljaka na severnoj Zemljinoj hemisferi.
Oblaci takođe imaju veliki uticaj na klimu tako što vraćaju energiju Sunčeve svetlosti nazad u svemir. Kad ne bi bilo oblaka, prosečna temperatura na površini Zemlje bila bi viša za desetak stepeni Celzijusovih.
Konačno, promene u orbiti i nagibu Zemljine osovine takođe mogu prouzrokovati globalne klimatske promene.
Danas, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka 20. veka, a nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti. Klimatske promene, po definiciji, predstavljaju one promene klime koje se direktno ili indirektno pripisuju ljudskim aktivnostima koje menjaju sastav atmosfere i koje se, za razliku od klimatskih varijabilnosti, beleže tokom dužeg vremenskog perioda.
Nismo sami na planeti
Čovek proizvodi ogromne količine gasova staklene bašte (ugljen-dioksid), neprestajući da sagoreva velike količine uglja, nafte i zemnog gasa. Ovi gasovi „zarobljavaju” toplotu u atmosferi, utiču na promenu klime i menjaju uslove života na Zemlji. Istraživači predviđaju da će se preko 80% biljnih i životinjskih vrsta koje žive u polarnim oblastima suočiti sa velikim promenama u narednih osamdeset godina, što će ugroziti njihov opstanak.
Ekstremne temperature, izuzetno jaki pljuskovi, suše i smanjeni prinosi u poljoprivredi povezuju se sa porastom temperature na našoj planeti. Kada se govori o klimatskim promenama, najviše pažnje se posvećuje posledicama koje će to imati na ljude. Ali, mi nismo jedini stanovnici ove planete - nagle klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima imaju posledice na sva živa bića na Zemlji. Naučnici predviđaju da bi globalno zagrevanje moglo da doprinese masovnom istrebljenju divljih životinja u bliskoj budućnosti, delovanjem na čak milion vrsta, što je oko četvrtina svih nama poznatih vrsta.
Kako će klimatske promene uticati na životinjske vrste, zavisi od brojnih faktora, ali neki ključni problemi se ponavljaju. Neke životinje bi nesumnjivo mogle da izgube svoja staništa, a u mnogim delovima sveta određene populacije mogle bi neposredno da izgube život usled ekstremnih vremenskih događaja. Čak i ukoliko uspemo da porast temperature zadržimo na 1,5-2 stepena Celzijusa, neke vrste neće preživeti.
Ljudi pokrenuli veliko izumiranje
Zagrevanje koje se sada dešava dovodi do toga da se, na severnoj hemisferi, mnoge biljne vrste sele prema polovima i na višu nadmorsku visinu u potrazi za hladnijim okruženjem. Ovaj proces je već primećen na mnogim mestima kao što su Alpi, planinski predeli Kvinslenda u Australiji i šume Kostarike.
Uticaj na žive vrste postaje toliko značajan da njihovo kretanje može poslužiti kao pokazatelj zagrevanja planete. Životinje čije stanište nestaje moraju da se sele i zbog toga bivaju ugrožene, što narušava eko-sistem. Svi ekosistemi u prirodi su osetljivi i sa dolaskom novih biljnih vrsta u predele u kojima ih ranije nije bilo stižu i bolesti i štetočine koje narušavaju postojeće stanje i ugrožavaju starosedelačke vrste. Kraće zime i pomerene sezone cvetanja dovode do toga da mnoge migratorne vrste životinja moraju da menjaju svoje navike, što ih vodi u susret poteškoćama i opasnostima na koje nisu navikle.
Pod većim rizikom su tropske vrste u odnosu na one koje su nastanjene u umerenim zonama. Neke životinje će možda uspeti da promene stanište da bi se izborile sa sve višim temperaturama, ali mnoge druge žive u izolovanim oblastima kao što su rezervati prirode, planine ili ostrva. Sisari i ptice imaju bolje predispozicije da prežive nego vodozemci jer imaju sposobnost samoregulisanja telesne temperature.
Naučnici upozoravaju da su ljudske aktivnosti već pokrenule Šesto veliko izumiranje.
Ugroženi beli medvedi
Beli medvedi, kojima nestaje stanište zbog topljenja snega i leda na Arktiku jedan su od dobro poznatih simbola klimatskih promena, ali su i dobar primer problema sa kojim se životinje suočavaju. Zbog promenjenih klimatskih uslova menjaju se okruženje i razne biljne i životinjske vrste koje, ugrožene, nemaju mogućnost da se dovoljno brzo priviknu novonastalim okolnostima pa im preti izumiranje.
Mada kod belog medveda postoje velika genska raznovrsnost i mogućnost širenja populacije, teško je zamisliti njihov život bez morskog leda. Taj led im omogućava da love i da se razmnožavaju jer gubitak leda znatno utiče na životinje kojima se polarni medvedi hrane. I kod belih medveda je stopa razmnožavanja sve niža.
Sve manje velikih pandi
Među životinjama koje bi mogle nestati nalazi se i ona koja je na logou Svetske organizacije za prirodu - džinovska panda. Budućnost velike pande je nesigurna zbog brojnih opasnosti koje prete ovoj vrsti. Njeno stanište u šumama planinskog područja jugozapadne Kine je nejednako raspoređeno, tako da su populacije velike pande male i izolovane jedne od drugih. Bambus, osnova ishrane ove pande, deo je osetljivog ekosistema ugroženog promenama izazvanim globalnim zagrevanjem. Pogodni uslovi za rast bambusa pomeraju se ka višim nadmorskim visinama, ali problem predstavlja to što bambus ima sporu stopu širenja i zbog toga verovatno neće moći da se prebaci na druga područja dovoljno brzo. Čak iako pande mogu da migriraju u odgovarajuća područja, njihov glavni izvor hrane to ne bi mogao.
Morske kornjače - muški pol, ženski pol
Morske kornjače legu jaja na plažama, od kojih su mnoge ugrožene povišenim nivoom mora. Promena klime preti mladuncima morske kornjače jer temperatura gnezda utiče na pol: najhladniji delovi daju mužjake, dok se u toplijima razvijaju ženke. Topla gnezda smanjuju broj mladunaca muškog pola, što ozbiljno preti populacijima kornjača.
Kraj orangutana za par decenija
Poslednje uporište orangutana u prašumama Indonezije ugroženo je nizom promena, uključujući promenu klime, što ovu životinju izlaže riziku istrebljenja u roku od nekoliko decenija. Uporedo sa globalnim zagrevanjem, koje povećava trajanje i učestalost suša, šumski požari su sve češći u ovim veoma gustim šumama, a to proređuje životni prostor orangutana.
Plavi kit bez planktona
Plavi kit iz severnog Atlantika jedna je od najugroženijih vrsta. Pošto sve toplija voda sadrži manje planktona kojim se kit hrani, dostupnost hrane postaje sve veći uzrok smrtnosti kitova. Postoji još između 300 i 350 primeraka ove vrste, ali sa malo izgleda za rast populacije.
Afrički slon uz malo vode
Afrički slonovi su na Crvenoj listi označeni kao ranjiva vrsta još od 2004. godine. Veliki izazov za njihov opstanak predstavlja gubitak i fragmentacija staništa. Osim toga, dobro je poznato da su, zbog slonovače, često na meti lovaca i da se delovima njihovih tela ilegalno trguje.
Ove životinje su osetiljive na porast temperature, a i njihova otpornost na brojne bolesti je slaba. Kako je generacijsko vreme kod slona prilično dugo i nema previše genskih varijacija, prilagođavanje im neće biti lako. Najveći problem predstavlja potreba afričkih slonova za ogromnim količinama sveže vode. Ukoliko je ne bude dovoljno, to će se odraziti na njihove svakodnevne aktivnosti, pa i na reprodukciju i migracije.
Tigar, još malo pa na obali
Neka od najvećih preostalih područja gde se tigrovi nalaze su šume mangrovog drveta u Indiji. Predviđeni rast nivoa mora mogao bi da prouzrokuje da ovaj životni prostor tigra potpuno nestane.
Žabe i suva korita
Promena klime utiče na rasprostanjenost staništa i na disanje mnogih vrsta žaba. Pošto se žabe oslanjaju na vodu u procesu parenja, svako smanjenje ili promena količine padavina moglo bi da uspori njihovo razmnožavanje. Više temperature doprinose isušivanju lokvi - a to rezultira smrću punoglavaca i jaja. Suvlji uslovi uzrokuju da starije žabe umiru zbog gubljenja vode u telu.
Koralni grebeni na ivici opstanka
Koralni grebeni su bitni za više od jedne četvrtine svih morskih vrsta, uključujući preko 4.000 vrsta riba. Oni predstavljaju skloništa, mrestilišta i hranilišta za veliki broj morskih organizama kao što su jastozi, rakovi, morske zvezde i morske kornjače.Globalno zagrevanje dovodi do zagrevanja mora, a to prouzrokuje izbeljivanje korala, pri čemu korali gube simbiontske alge koje su im neophodne za opstanak. Ugljen-dioksid čini more kiselijim i to predstavlja problem za održavanje spoljašnjeg skeleta (egzoskeleta) korala.
Prvi sisar nestao zbog klime
Dok mnogim životinjskim vrstama u budućnosti preti opasnost ukoliko ne budu uspele da se prilagode ili pronađu nova staništa, jedna vrsta sisara je već nestala. Smatra se da je mali glodar Melomys rubicola prvi sisar koji je izumro zbog klimatskih promena. Ova vrsta je živela samo na jednom australijskom ostrvu, čiji deo od 1998. godine tone pa se vegetacija drastično menja; ovaj sisar već je izgubio oko 97 odsto svog staništa. Već godinama niko nije uočio nijednu jedinku ovog glodara.
Naučnici su nedavno objavili studiju u kojoj su naveli da promena klima utiče na svaki oblik života na Zemlji i da ima mnogo promena koje su davno počele a tek se sada vide. Na primer, promenio se genetski sastav pojedinih vrsta. Planktonski rak velika dafnija evoluirao je u drugoj polovini 20. veka da bi mogo da se izbori sa višim temperaturama u Velikoj Britaniji, a ružičasti losos je počeo ranije da migrira jer je smanjena učestalost gena koji podstiču kasniju migraciju.
Dr Ana Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
