TEMA BROJA

Z.Š.

Meteorologija / Meteo-ekstremi

Najtoplije, najsuvlje, najhladnije, najkišovitije...

Svetska meteorološka organizacija ima oko 15.000 mernih stanica širom sveta, ali tek slanjem satelita “tera” i “akva” u orbitu, naučnici su dobili mogućnost da precizno izmere meteorološke parametre. Do tada, zbog nepristupačnosti određenih terena na Zemlji, merenja temperature su se vršila ručno, i to su obavljale samo ekspedicije, tako da rezultati nisu mogli da se prate u dužem vremenskom periodu, kao ni mnogi drugi podaci.

Skoro čitav vek, Dolina smrti u Kaliforniji, sa zabeleženom temperaturom od 56,7 stepeni Celzijusovih, smatrana je najtoplijom na planeti, iako je u El Aziziju (Libija) izmereno i 58 stepeni; taj rezultat je zbog nepouzdanosti lica koje je vršilo merenje, uzet sa rezervom. Satelitska merenja, rađena 2004-2009. godine, između ostalog, pokazala su da je je najviša temperatura na Zemlji - 70,7 Celzijusa - izmerena u iranskoj pustinji Dašt-E Lut .

Spržena pšenica u Praznoj pustinji

Ovaj plato crne lave poznat je i po nazivu Prazna pustinja, jer u njoj praktično nema života, pošto ovako visoku temperaturu ne mogu da izdrže ni bakterije. Najtoplija oblast pustinje u kojoj se i nalazi tačka sa najvišom ikad izmerenom temperaturom nosi naziv Spržena pšenica jer je, po legendi, jedan trgovački karavan, zbog teških uslova, tu ostavio određene količine pšenice kako bi se olakšalo kamilama, ali je po povratku zatečen samo pepeo? U periodima kada ova pustinja nije bila najtoplija, to su bile dolina Kvinslend (Australija) sa 69,3 stepena i kineska pustinja Taklimakan, sa 66,8 izmerenih stepeni Celzijusa.

Najhladnije na svetu

Nasuprot Dašt-E Lutu, istočni plato na Antarktiku, između vrhova Argus i Fudži, sa izmerenih - 93,2 Celzijusa je rekorder kada se govori o hladnoći, iako se smatra da može biti hladno i do -100 stepeni u vetrovitim uslovima. Život na istočnom platou je takođe nemoguć jer bi se, primera radi, ljudske oči, nos i pluća smrzli za dva minuta.
Najhladnije nastanjeno mesto na planeti, sa 462 stanovnika i zabeleženih -71,2, je sibirsko naselje Ojmjakon.  Zanimljivo je da je to i najniža temperatura ikada izmerena na severnoj polulopti, kao i da u Ojmjakonu leta znaju da budu izuzetno topla, ali ni tada skoro da ne dolazi do topljenja permafrosta na kom se ovo mesto nalazi. Tako je najviše izmereno 34,6 stepeni.

Dva milenijuma bez kapi kiše

Suva dolina Mekmardo (Antarktik) je najsuvlje mesto na planeti, jer na tom prostoru nikakve padavine nisu zabeležene skoro dva miliona godina. Reč je o regiji od oko 4.800 km2 - bez kiše, snega i leda. Jedini sneg koji se nađe u tom regionu spuštaju vetrovi sa ledenih planinskih vrhova, ali ne predstavljaju padavine već samo premešten antarktički pokrivač. Takozvani Katabatički vetrovi, glavni su razlog za to jer su toliko opterećeni vlažnim vazduhom da ih gravitacija spušta ispod nadmorske visine ovog regiona. Pre par miliona godina, zaleđena su jezera Vida, Vanda i Boni, kao i reka Oniks, gde su, na iznenađenje naučnika, ispod leda pronađeni mikroorganizmi i dotad nepoznate vrste cijano bakterija.

Ako se izuzmu polovi, pustinja Atakama u Čileu je najsuvlja kontinentalna regija. U pojedinim delovima, kiša nije padala pola veka; a u oblasti Antafagosta, prosečna količina padavina je samo 3mm godišnje. Razlog za to su Andi na istoku i Priobalne planine na zapadu koje, u sadejstvu sa nepovoljnim morskim strujama Pacifika, sprečavaju dolazak vlažnih vazdušnih masa. U najvećem delu pustinje nema tragova života.

Padavine i - ništa drugo

Skoro 15.000 stanovnika Čerapundžija i Mavsinrama, gradića u severoistočnoj Indiji, sanja suve peščane dine Atakame. Naime, oni tokom godine u proseku samo 21 dan provedu  bez kiše, ali i tada vide samo oblake. Najgore je u letnjim mesecima, kada klima pod uticajem monsuna. Prosek padavina ove regije u podnožju Himalaja iznosi 11.873 l/m2.
Čerapundži je i vlasnik tri rekorda po pitanju padavina. Naime, jula 1861. godine je, sa 9.300 l/m², zabeležen najkišovitiji mesec ikada zabeležen, te je i ista godina, sa 24.461 l/m², bila rekordna. Treći rekord predstavlja najviše padavina u 48 sati i desio se u junu 1995. godine, kada je na ovo mesto palo čak 2.493 litra vode po kvadratnom metru. Pošto zbog takvih uslova meštani ne mogu da se bave poljoprivredom, glavne privredne grane su trgovina i turizam.

Z.Š.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"