MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 98 | METEOROLOGIJA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar-Decembar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Dubravka Marić

Meteorologija / Republički hidrometeorološki zavod

Republički hidrometeorološki zavod

 

Meteorolozi su pre političara shvatili da vreme i klima ne poznaju granice, pa sarađuju još od meteorološkog kongresa održanog u Beču 1873. godine, kada je nastalo neformalno međunarodno udruženje meteorologa - Međunarodna meteorološka organizacija (International Meteorological Organization - IMO). Međudržavna saradnja u oblasti meteorologije ozvaničena je tek 1951. godine, formiranjem Svetske meteorološke organizacije, u čemu je učestvovala i tadašnja Jugoslavija. Srbija i njen Republički hidrometeorološki zavod, i danas daju svoj aktivni doprinos radu ove organizacije, koja deluje u okviru Ujedinjenih nacija.

Tema Broja

 

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) je posebna organizacija državne uprave, koja je za svoj rad direktno odgovorna Vladi Republike Srbije. Zavod predstavlja visokostručnu instituciju, koja obavlja važne meteorološke i hidrološke poslove od opšteg interesa za Republiku Srbiju i njene građane, i obavlja funkcije nacionalne hidrometeorološke službe u operativnim hidrometeorološkim sistemima i naučno-tehničkim programima Svetske meteorološke organizacije i drugih svetskih i evropskih međunarodnih organizacija. Zavod je organizovan tako da pokriva dve različite, ali komplementarne discipline: meteorologiju i hidrologiju, što nije slučaj u svim zemljama.

Tema Broja

Prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda


''Trenutna organizacija Zavoda kao nacionalne hidrometeorološke službe obuhvata pet sektora, dva odeljenja i tri grupe. Osnovna delatnost odvija se kroz Sektor za meteorološke i hidrološke prognoze, najave i upozorenja, Sektor za meteorološki osmatrački sistem, Sektor za hidrološki osmatrački sistem i analize, Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika elementarnih nepogoda, kao i Sektor za hidrometeorološki računarsko-telekomunikacioni sistem i opšte i zajedničke poslove. U okviru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, uspostavljen je i Podregionalni virtuelni klimatski centar za Jugoistočnu Evropu (SEEVCCC), kao deo mreže regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije, koji treba da obezbedi monitoring klime, dugoročnu prognozu vremena, jačanje kapaciteta na podregionalnom nivou i da koordinira programima i projektima vezanim za uticaj klime i klimatskih promena na različite sektore ekonomije. To znači da imamo važnu ulogu u mreži klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije, koji pripadaju tzv. Regionu šest (evropskom regionu sa Bliskim istokom). U okviru ove funkcije se prikupljaju klimatološki podaci sa oko pet stotina meteoroloških stanica u regionu. U saradnji sa nemačkom nacionalnom meteorološkom službom, izrađuju se mesečne i sezonske prognoze za region Jugoistočne Evrope, pod okriljem Svetske meteorološke organizacije.

U Beogradu je 2016. održana radionica klimatskih centara Evrope i donet plan aktivnosti za naredni petogodišnji period; a na radionici održanoj u Ofenbahu oktobra ove godine, pokazano je da se produkti našeg Klimatskog centra operativno koriste u dvadeset hidrometeoroloških službi Evrope i sveta'', objašnjava prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda i stalni predstavnik Republike Srbije u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Prvo u „Politici“, 1912.

Meteorološka osmatranja u našoj zemlji imaju dugu tradiciju. Prva organizovana meteorološka merenja u Srbiji su započeta 1848. na Senjaku, zahvaljujući naporima profesora ondašnjeg Liceja u Beogradu, Vladimira Jakšića koji je shvatio značaj klime za samo društvo, uvidevši da ''od krajnosti ili umerenosti temperature'' (od vremena i klime), zavise stepen blagostanja, stepen duhovnih i moralnih pogleda i političke moći. Već 1856. Srbija je imala mrežu od dvadeset meteoroloških stanica, koja je 1857. proširena sa još sedam stanica (štacija), što je u ono doba bila najgušća mreža meteoroloških stanica u Evropi. Ministar prosvete i crkvenih dela, dr Vladan Đorđević je 27. septembra 1888. potpisao svojeručno ispisanu Uredbu o osnivanju državne mreže meteoroloških stanica, zbog čega je to dan sadašnjeg Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

''To su možda najznačajniji istorijski detalji. Bilo je još važnih događaja, kao što je osnivanje Meteorološke opservatorije u Beogradu 1887. kao prvе srpskе opservatorijе, koja je bila centrala Meteorološke službe Kraljevine Srbije pre Prvog svetskog rata i centrala Meteorološke službe Kraljevine Jugoslavije između dva svetska rata. U periodu od 1918. do 1941. godine, meteorološka služba Kraljevine Srbije bila je zadužena i za rad mreže meteoroloških stanica u Makedoniji, Crnoj Gori i delu Dalmacije. Još 1902. je počela međunarodna razmena šifrovanih meteoroloških podataka i izrada prve prognoze vremena u Srbiji, a izveštaji o vremenu i vremenske prognoze su već od 1912. objavljivani u listu Politika'', podseća profesor Nikolić.

Tema Broja

Zajednička slika sa inicijalnog sastanka za formiranje SEECOP konzorcijuma

Podrška spolja i ovdašnja pamet

Dalji razvoj meteorologije sačekao je razvoj računara, koji je omogućio savremeni razvoj ove naučne discipline. Danas se prognoza vremena dobija pomoću matematičko-fizičkih modela, izračunavanjem 'korak po korak', na računarskim sistemima sa više hiljada (ili više desetina hiljada) procesora, kako bi se rezultat dobio u realnom vremenu. Početni uslovi u modelima su osmotreni parametri iz mreže stanica. I kada su se ljudi svojevremeno pitali: gde će se primenjivati tako moćni računari i mreže računara, prva naznaka je bila meteorologija.
''Zavod poseduje računarske resurse sa više stotina procesora, ali to još uvek nisu superkompjuteri koje imaju najrazvijenije zemlje, a koje sve više zahteva savremena praksa. Mi taj nedostatak nadoknađujemo svojim znanjem i umećem, koristeći delimično i resurse odgovarajućih međunarodnih asocijacija, kao njihovi članovi. Na primer, kao punopravni članovi Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, mi smo jedan naš numerički model za prognozu vremena instalirali na superkompjuteru ovog centra, koji je najjači u Evropi. Tako izračunavanje vršimo i korišćenjem resursa ovog Centra, a preko specijalnih telekomunikacionih sistema 'prevlačimo' samo dobijene produkte. Poslednjih godina smo radili u uslovima racionalizacije, u skladu sa srednjoročnim programom mera fiskalne konsolidacije i reformom javnog sektora. I u tim uslovima smo značajno unapredili svoje kapacitete kroz niz projekata. Kada je reč o međunarodnim projektima, koristili smo sva raspoloživa sredstva iz odgovarajućih fondova, van budzeta Republike Srbije. Uglavnom je praksa da se udružite i zajedno aplicirate sa razvijenim državama, a onda se lakše prođe sa projektima. Dobar primer je uspešna saradnja Zavoda sa Italijanima'', objašnjava prof. dr Jugoslav Nikolić.

Kad ne možeš sam, udruži se u konzorcijum!

Poslednjih nekoliko godina RHMZ je postao lider u regionu. Na inicijativu Zavoda, 2015. je uspostavljen Konzorcijum za operativnu prognozu vremena za region Jugoistočne Evrope - SEECOP (The South East European Consortium for Operational Weather Prediction) radi promovisanja saradnje zemalja iz regiona u oblasti kratkoročne numeričke prognoze vremena.

''Ovakav vid konzorcijuma postoji još samo oko najrazvijenijih evropskih meteoroloških službi: Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Skandinavije. Za razliku od drugih, naš konzorcijum (SEECOP) funkcioniše bez plaćanja kontribucija. Pored zemalja članica (Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, oba entiteta Bosne i Hercegovine, Albanije i Ukrajine), veliko interesovanje za rad Konzorcijuma i pridruženo članstvo postoji među zemaljama kao što su Kipar, Belorusija, Grčka, Turska i Izrael, gde je prošle godine bilo poslednje okupljanje, odnosno zasedanje Saveta našeg  konzorcijuma. Okosnicu rada SEECOP-a predstavlja alatka koju je ponudila Srbija. To je naš matematičko-fizički model (tzv. NMMB model), koji je ovde počeo da razvija kolega Zaviša Janjić, da bi ga završio u SAD. Danas isti model koriste Nacionalna meteorološka služba SAD i dvadesetak evropskih zemalja'', ističe profesor Nikolić.
Posle katastrofalnih poplava koje su se dogodile 2014. godine, RHMZ je kroz poboljšanje monitoringa značajno unapredio sistem ranih najava i upozorenja na opasne meteorološke i hidrološke pojave. Obezbedio je i funkcionisanje drugih složenih sistema Zavoda, kao što je sistem odbrane od grada, koji je 2015. prebačen u RHMZ iz MUP-a Srbije.

Tema Broja

Meteoroloska stanica Karadjordjev park

Tema Broja

Republički hidrometeorološki zavod Srbije

''Poslednjih godina smo uspostavili i saradnju kroz punopravno članstvo, ne samo u Svetskoj meteorološkoj organizaciji - WMO (The World Meteorological Organization) već i u Evropskom centru  za srednjoročne prognoze vremena - ECMWF (The European Centre for Medium-Range Weather Forecasts), Evropskoj mreži nacionalnih meteoroloških službi Evropske unije EUMETNET (The European Meteorological Network), Međuvladinoj grupi za osmatranja zemlje GEO (Group on Earth Observations), Evropskoj laboratoriji za razorne oluje ESSL (European Severe Storms Laboratory) i drugim organizacijama. RHMZ takođe izvršava funkciju Nacionalnog Focal Point-a u Međuvladinom panelu za promenu klime IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change). Izvršili smo sve očekivane poslove u skladu sa našim nadležnostima, utvrđenim domaćim zakonima (Zakonom o ministarstvima, Zakonom o meteorološkoj i hidrološkoj aktivnosti, Zakonom o vanrednim situacijama, Zakonom o vodama, Zakonom o vazdušnom saobraćaju, Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o odbrani od grada), kao i međunarodnim konvencijama i protokolima. Kroz rad i unapređenje rada službe, postali smo institucija koja je lider u regionu, respektabilna u Evropi i prepoznatljiva u svetu'', kaže prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Prilikom izrade vremenske prognoze, RHMZ koristi podatke sakupljene iz mreže prizemnih stanica, ali i visinskih merenja u prizemnom sloju atmosfere, gde se i odigravaju vremenski procesi. Visinska merenja se obavljaju lansiranjem radio-sondi pomoću meteoroloških balona, sve do visine od oko 25 do 30 km. Sonda koju nosi  meteorološki balon, svake sekunde meri pritisak, temperaturu vazduha, vlažnost i komponente vetra (ove poslednje se određuju na osnovu položaja sonde, pomoću odgovarajućih satelita).

''Mi moramo da obezbedimo poštovanje standarda merenja koje je postavila Svetska meteorološka organizacija da bi podaci mogli da budu uporedivi. Tu negde leže i razlozi za povremeno nerazumevanje saopštenih podataka u javnosti. Kada kažemo da je temperatura tolika i tolika, to znači da je ona izmerena u hladu, na visini od 2 m iznad tla, a ne na asfaltu ili nečijoj terasi. Tako u svim zemljama sveta: merenja se vrše pod istim uslovima, u istom vremenskom intervalu. Takođe, ljudi često mešaju vreme i klimu. Vreme se odnosi na stanje meteoroloških elemenata i meteoroloških pojava na posmatranom prostoru u vremenskom intervalu od nekoliko minuta, do jednog dana ili nekoliko meseci. Klima je širi pojam; najkraća klimatska kolebanja imaju sezonski karakter, a promene se moraju posmatrati kroz trend u dužem vremenskom intervalu, najmanje od 30 ili više godina. Ali, osnovno nerazumevanje u javnosti je da se elementarne nepogode mogu sprečiti. Mogu se samo umanjiti posledice istih na dovoljno prihvatljiv nivo,  preduzimanjem odgovarajućih mera'', ukazuje profesor Nikolić.

Tema Broja

Zavod upozorava, ostali deluju

Vreme i vremenski procesi nam stižu kroz kretanje vazdušnih masa. Te vazdušne mase u okviru opšte cirkulacije atmosfere, u više od devedeset odsto slučajeva dolaze iz zapadnih kvadranata: sa zapada, jugozapada i severozapada. Ovdašnji seljaci vrlo dobro znaju šta donosi oblak koji dolazi iz određenog pravca. U nekim situacijama se događa i retrogradno kretanje vazdušnih masa (od istoka prema zapadu), koje traje po nekoliko dana, sve dok se opet ne uspostavi stanje od zapada prema istoku.
Republički hidrometeorološki zavod obavlja monitoring vazduha i monitoring voda na velikim slivovima, putem državnih mreža stanica. Državni monitoring vazduha se sprovodi preko mreže od 28 sinoptičkih (glavnih) stanica, stotinak klimatoloških, oko 400 padavinskih, 2 radio-sondažne stanice i 16 mesta gde se mere radarski parametri. Stanice za državni monitoring vode se nalaze na glavnim vodotokovima, uglavnom na tzv. vodotocima prvog reda. Ova mreža se dopunjava mrežom tzv. dopunskih meteoroloških i hidroloških (na vodotocima drugog reda) stanica, koje finansiraju lokalne samouprave, a povezane su sa sistemom u Zavodu.      
''RHMZ predstavlja prvu kariku u sistemu zaštite i spasavanja. Naš zadatak je da svim subjektima sistema obezbedimo ranu najavu i upozorenje na opasne meteorološke i hidrološke pojave: od Štaba za vanredne situacije (kao vladinog tela koje upravlja vanrednim situacijama), do Sektora za vanredne situacije, vodoprivrednih preduzeća (koja procenjuju rizike od poplava u odnosu na naše najave i stanje zaštitnih objekata, i preduzimaju odgovarajuće mere), do opštinskih organa zaduženih za vanredne situacije i najšire javnosti. Organima lokalnih samouprava naše informacije dostavlja i Sektor za vanredne situacije kroz instrukcije za preduzimanje mera, jer one i treba prve da reaguju.

Tema Broja

Prof. dr Jugoslav Nikolić, ispred zgrade Republičkog hidrometeorološkog zavoda

 

Klimatska kolebanja i promene               

- U Evropi se za poslednjih 35 godina na većim rekama dogodilo 350 poplava, od čega ih je u poslednjih 12 godina bilo 220.

- U Srbiji su značajne poplave zabeležene 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2014. i 2016.

- Petnaestak opština u centralnoj Srbiji je tokom poslednja tri leta objavilo vanrednu situaciju zbog izlivanja reka. 

- Najkišovitija godina u Srbiji bila je 2014. Značajne suše su se dogodile 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2013, 2015. i 2017.

- Najduži toplotni talas u Beogradu je zabeležen u toku leta 2012.

- Maksimum temperature vazduha u Beogradu izmeren je 24. jula 2007. godine, a iznosio je 43,6 stepeni Celzijusa.

- U Srbiji su od 1951. do danas bile najtoplije poslednje dve godine (2019. i 2018). - Od 1951. pa do danas, u Srbiji je posle 2000. godine registrovano 13 od ukupno 15 najtoplijih godina.


Poslednjih godina smo značajno unapredili taj sistem zaštite i spasavanja (naročito nakon poplava iz 2014) na svim vodotokovima. Primera radi, kroz angažovanje u radu Savske komisije, koja obuhvata sve zemlje koje izlaze na taj sliv, napravili smo zajedničku platformu za prognoze i razmenu informacija. Tu je najveći interes Srbije, kao 'najnizvodnije' države u slivu ove reke. Videli smo 2014. koliko je važno da u realnom vremenu obezbedimo podatke o dešavanjima na uzvodnom delu sliva, da bi ostali subjekti sistema imali što više vremena da procene šta će se dešavati kod nas, da se organizuju i donesu odgovarajuće odluke. Mi uradimo svoj posao blagovremenom najavom mogućnosti poplavnih voda i drugih opasnih meteoroloških i hidroloških pojava, kroz podatke i specijalizovani servis meteoalarma/hidroalarma, koji su svima dostupni. Onda to sve postaje stvar drugih subjekata, vodoprivrednih preduzeća, MUP-a i lokalnih samouprava, koje se nalaze na kraju tog lanca'', objašnjava prof. dr Jugoslav Nikolić.
Lokalne samouprave su sada u fazi organizovanja unapređenja sistema zaštite i spasavanja na svojoj teritoriji, u skladu sa sopstvenim nadležnostima. Zavod pomaže svim lokalnim samoupravama kroz logistiku za uspostavljanje dopunskih mreža meteoroloških i hidroloških stanica za ranu najavu i preciznije praćenje najavljenih događaja na njihovoj teritoriji. One su te koje prve treba da organizuju postavljanje džakova sa peskom ili nečije spasavanje.

Ka potpunoj automatizaciji
protivgradnog sistema

Jednu od aktivnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda u proteklim godinama predstavlja složena organizacija sistema odbrane od grada.Organizacija je bazirana na raketnom sistemu, gde su rakete sredstvo kojima se reagens unosi u odgovarajuću oblačnu zonu koja se identifikuje radarom,a radi dejstva na mikrofizičkom nivou u cilju sprečavanja narastanja zrna grada,odnosno energije tih zrna koja nanose štetu poljoprivredi.
''Mi smo kroz tehničke zahteve projektovali unapređenje sistema odbrane od grada. U toku je proces automatizacije stanica za lansiranje raketa i ceo sistem će prvi put biti potpuno automatizovan.Do sada smo imali automatsko osmatranje oblačnih sistema, automatsku identifikaciju oblačnih zona - ciljeva za dejstvo, kao i određivanje kriterijuma za dejstvo, ali samo ispaljivanje raketa su manuelno obavljali 'strelci', stavljanjem istih u mehanički lanser i podešavanjem elemenata na lanserima protivgradnih stanica, svaki prema komandama nadležnog radarskog centa, kojih u Srbiji ukupno ima 13.

Do sada je potpuno automatizovano 99 stanica koje pripadaju radarskom centru Valjevo. Sada radimo automatizaciju stanica iz nadleznosti radarskih centara Fruška gora, Bukulja i Užice. Cilj je potpuna automatizacija lansirnih stanica u narednih nekoliko godina, kako bi se povećala efikasnost i izbegla mogućnost subjektivnih grešaka, na primer zbog kašnjenja strelaca - jer ovde jedan minut znači mnogo. I da naglasim: grad je elementarna nepogoda koja se ne može sprečiti nikakvim sredstvima, nigde u svetu. Mi samo pokušavamo da na različite načine smanjimo štetu pomoću reagensa koji se ubacuje u odgovarajuću oblačnu zonu. To može da se radi pomoću generatora na tlu ili aviona, ali raketni sistem je u prednosti, pošto se njime direktno gađa cilj bez ugrožavanja aviona i ljudskih života. Ako avion uđe u taj gradonosni oblak, velika je mogućnost da ne izađe iz njega.

Tema Broja

Da napomenem da smo imali i vrlo uspešan projekat koji se odnosio na suše u Dunavskom području. Suša je elementarna nepogoda koja, statistički gledano, nanosi veće štete od grada. Ovaj projekat je imao kao rezultat izradu nacionalne strategije za borbu protiv suše'', kaže prof. dr Jugoslav Nikolić.

Praćenje vremena, klime i klimatskih promena zahteva celodnevni rad, pa zato osamdeset procenata onih koji su stalno zaposleni u Zavodu radi u neprekidnom smenskom režimu, dok ostatak ljudstva, uključujući i direktora Zavoda koji je službenik na položaju i po funkciji član Štaba za vanredne situacije, radi u režimu pripravnosti. Meteorolozi dolaze sa studija posebnog odseka Fizičkog fakulteta (nekadašnjeg PMF-a), dok na Građevinskom fakultetu postoji grupa za površinske vode, a na Rudarsko-geološkom fakultetu studije za podzemne vode. Interesovanje za meteorologiju postoji i među studentima sa drugih fakulteta, koji traže da obavljaju praksu u Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Studije na Fizičkom fakultetu godišnje završe možda jedan ili dva studenta.

 


Dubravka Marić

 

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA