TEMA BROJA

Vesna Bosanac

Meteorologija / razvoj kroz istoriju

Od gledanja u nebo do satelita

Kakvo će biti vreme, pitanje je staro verovatno koliko i čovek. Oduvek svesni da im je životno važno da li je toplo ili hladno, prete li suše ili poplave, da li biljke i životinje kojima se hrane mogu da opstanu, hiljadama godina naši preci predviđali su vremenske prilike sa manje ili više uspeha, nikad ne posustajući. Ipak se o meteorologiji kao nauci može govoriti tek od 17. i 18.veka - što je duboko povezano sa razvojem prirodnih nauka i tehnologije. 

Prva važna studija o atmosferi nastala je oko 340. godine p.n.e. iz pera grčkog filozofa  Aristotela. Mnoge njegove postavka, videlo se kasnije, bile su pogrešne zato što nije uvideo neophodnost doslednog naučnog  posmatranja u toj oblasti.
U 17. i 18.veku, sve veće poverenje javnosti u naučne metode radikalno je izmenilo meteorologiju kao nauku. Italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli primetio je da promene vazdušnog pritiska utiču na promene vremenskih prilika: 1643. godine izumeo je barometer da bi tačno mogao da meri pritisak vazduha. Godine 1714. nemački fizičar Danijel Gabrijel Farenhajt napravio je prvi termometar sa živinim stubom i uveo prvu standardizovanu skalu za merenje temperature koja je postala široko prihvaćena. Barometar i termometar omogućili su tačno merenje dve važne atmosferske varijabile.

Oras-Benedikt de Sosir, švajcarski aristokrata, fizičar i alpinista amater, napravio je 1783. prvi higrometar, instrument za merenje vlažnosti vazduha, čiji najvažniji deo predstavlja ljudska vlas. Ustanovio je da se ona opušta i izdužuje kada je vlažno, a skuplja i savija na toplom.  
Tek kada je američki pronalazač Semjuel Morze, sredinom 19.veka, izumeo telegraf i tzv. Morzeovu azbuku za prenos signala, postala je moguća razmena podataka među stručnjacima koji su se bavili meteorologijom i pravljenje prvih modernih vremenskih mapa.
Meteorolozi se služe naučnim principima da bi posmatrali, objasnili i predvideli vremenske prilike, što je suštinski važno iz mnogo razloga; recimo, za privredne aktivnosti kao što su poljoprivreda i sve vrste saobraćaja. Predviđanje vremenskih prilika ključno je i za organizovanje života u gradovima-oblastima kojima preti suša, poplava, uragan, cunami, itd. 
Dvadesetih godina prošlog veka, grupa norveških meteorologa razvila je koncept-pojam vazdušnih masa i frontova koji sada čine suštinske elemente vremenske prognoze. Norvežani su ustanovili da se ogromne hladne i tople vazdušne mase pomeraju i susreću po određenim “modelima”. 

Radari, računari, sateliti

Vojna dejstva u Prvom i Drugom svetskom ratu donela su velike pomake u meteorologiji, pošto je uspeh mnogih vojnih operacija uveliko zavisio od vremenskih prilika u širim regionima sveta. Tako je vojska uložila veliki novac u obučavanje kadrova, istraživanja i nove tehnologije za bolje razumevanje vremenskih prilika. Najveći uspeh predstavljao je radar, namenjen otkrivanju prisustva, pravca kretanja i brzine letelica i plovila. Posle Drugog svetskog rata, vojni radar je usavršavan i da bi registrovao pojednosti vezane za vetar i padavine.
Pedesetih godina 20.veka kompjuteri su načinili prve modele   atmosferskih kretanja, “provlačeći” stotine podataka kroz složene jednačine. Tako se, na primer, moglo predvideti kakve su posledice kruženja sistema visokog i niskog pritiska nad Zemljom, tj. vremenske prilike na širem području. 
Prvi meteorološki satelit "tiros 1" obezbedio je prvu tačnu vremensku prognozu iz svemira 1962, a njegov uspeh doveo je do razvoja mnogo  složenijih satelita. Činjenica da su u stanju da sakupljaju i velikom brzinom prenose izuzetno precizne podatke učinila ih je neizostavnim “alatom” u meteorologiji. Uporedo s njima, usavršavani su i računari koji obrađuju satelitske podatke.

Zagledanje iz vasione

Atmosfera, tj. gasoviti omotač oko Zemlje, debeo je približno 100-125 km. Atmosferiski uslovi na površini Zemlje i iznad nje mere se na različite načine: postoje meteorološke stanice-instrumenti na tlu, brodovima, bovama, letelicama, na raspolaganju su radari, baloni, sateliti.
Globalni sistem osmatranja Svetske meteorološke organizacije - osnova svih meteoroloških i klimatoloških usluga - obuhvata 30 meteoroloških satelita i 200 istraživačkih, više od 10.000 meteoroloških stanica na Zemlji, 1.000 stanica (u atmosferi), 7.000 brodova i 3.000 komercijalnih letelica koje mere ključne parametre atmosfere, kopna i okeana. Svo to mnoštvo podataka prenosi se stanicama na određenim punktovima u svetu, gde se kompjuterski analiziraju globalni vremenski uslovi. Rezultati se prosleđuju nacionalnim i regionalnim meteorološkim centrima koji mogu dalje da ih obrađuju, usmeravajući se na uža područja. 

Najprecizniji kalendar

U plejadi velikana zaslužnih za razvoj meteorologije ističe se i Srbin Milutin Milanković (rođen 1879. u Dalju kod Osijeka, umro 1958. u Beogradu). Bio je svestrani naučnik: matematičar, astronom, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka. Smatra se utemeljivačem moderne klimatologije i klimatskog modelovanja (posebno ga je zanimao uticaj astroloških faktora na klimu pa je, tridesetih godina prošlog veka, formulisao teoriju nazvanu „Milankovićevi ciklusi“).
Čvrsto je verovao u svoju teoriju koja je u osnovi dobila empirijski dokaz tek 1976. godine. Globalna promena klime na Zemlji čini njegovo delo trajno aktuelnim.
Svetska nauka Milankovića ubraja u pet najvećih naučnika 20.veka, a NASA u 15 najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili planetom Zemljom. Po njemu se zovu jedan krater na Mesecu, jedan krater na Marsu i jedan asteroid.
UNESCO je 2009. bio proglasio godinom Milutina Milankovića (130. godišnjica rođenja).
M.Milanković je i tvorac do sada najpreciznijeg kalendara u odnosu na tropsku godinu. Ako se revidrani kalendar uporedi sa gregorijanskim i julijanskim, njegovo kašnjenje u odnosu na tropsku godinu iznosi samo 2,75 sekundi, dok gregorijanski kasni 26,75 sekundi, a julijanski čak 11 minuta i 14,75 sekundi. Milankovićev kalendar zvanično je prihvaćen na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923.godine, ali u praksi nikada nije primenjen.

Vesna Bosanac

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"