MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 98 | METEOROLOGIJA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar-Decembar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Drevne prognoze

Stara verovanja i“proricanja”

 

I u vrlo davnim civilizacijama, kao što su kineska, indijska, egipatska, biskoistočne, do nama bliskih Grčke i Rima činjeni su pokušaji prognoze vremena “na osnovu regionalnih karakteristika” (Ćurić 2006). “Ako se vidi duga na zapadu pri izlasku Sunca, ovo znači da će kiša odmah početi da pada” (kineska knjiga Ših-čing – Knjiga znakova”, 1122-247. pne). Aristotelov učenik Teofrast (372-287. pne), studentima književnosti znan po svojim Karakterima, u svojim Znacima vremena beleži da je zlatorumena boja na oblacima pre izlaska Sunca pouzdan znak da će pasti kiša. Takođe i tamno crveno nebo (ono Dučićevo “bakarno nebo”) pri Sunčevom zalasku, ili pramen magle u planinama nagoveštava moguću kišu. Teofrast je sakupio veliki broj “prognostičkih” znakova: 18 koji predskazuju kišu, 45 za vetar, 50 za oluje, sedam za prognoziranje vremena za period oko godinu dana.

Teofrastove prognoze zasnovane su na nekim opštim pravilima. Prvo pravilo je da se period za koji se pravi prognoza, npr. godina, deli na polovinu po principu izlaska grupe zvezda poznate kao Plejade (u nas Vlašići). Tako prvi deo čini period od njihovog zalaska do izlaska, taj deo se dalje deli na dva dela tačkama solsticija i ravnodnevice. Prema tome kakvi uslovi vladaju u atmosferi kada Plejade zalaze, takvo će vreme biti do zimskog solsticija. Ako se kakve promene dese, desiće se posle solsticija; a ako se promene ne dese u solsticiju, vreme će biti isto do prolećne ravnodnevice.
Slično je svaki mesec delio polazeći od punog i mladog meseca, gledajući četvrti i osmi dan posle punog meseca. Po istom principu je delio dan: izlazak Sunca, sredina između izlaska Sunca i podneva, podne, sredina poslepodneva i zalazak Sunca, i noćni period. Prema vremenu u ovim intervalima prognozirao je da li će vreme biti lepo ili olujno. Ostale su neke njegove opšte prognoze, poput ove: “Ako veliki deo kiše padne zimi, proleće će obično biti suvo. Ako je zima suva, proleće će biti hladno”.

Ako ima mnogo padalica

Ponašanje životinja ili ptica takođe je ljidima vekovima služilo kao pokazatelj budućeg vremena (“Ako se pas kotrlja po zemlji biće snažna oluja”). Osmatranje neba i meseca Teofrast je takođe koristio za prognozu. Tako veli: ako na nebu ima mnogo zvezda padalica, biće kiše i vetra. “Ako je Mesec taman, biće vlažno vreme”, a ako “ima boju vatre, toga meseca će biti prohladno sa laganim vetrom”. Za razliku od svog učitelja Aristotela, iako se pozivao na njegove stavove, bio je “veliki praktičar” i ostavio nam je najstarije “predznake vremena”. Geograf Eratosten (274-194. pne)  rešio je uzrok plavljenja Nila. Rekao je da treba otići u oblast u kojoj reka Nil izvire i ustanovljeno je da su obilne kiše koje tu padaju uzrok povećanja njenog vodostaja.
Egipatski matematičar i astronom Klaudio Ptolomej (oko 85-165. pne)  sačuvao nam je neke od prvih godišnjih prognoza vremena u vidu kalendara obešenih na trgovima gradova, zvanih parapegme. Na jednoj aleksandrijskoj parapegmi zapisano je da se oluje u ovom gradu javljaju uglavnom u zimskim mesecima, a da kiša pada oko 30 puta godišnje…U kineskim hronikama sačuvan je veliki broj zapisa o mrazu, snežnom pokrivaču, poplavama i sušama.
U srednjem veku više se “propricalo” nego prognoziralo. Naročito je bila popularna prognoza na osnovu “znakova” nebeskih tela, a pravili su je astrolozi (tzv. astrometeorologija). M. Ćurić ih deli u četiri grupe. Prvu čine oni koji su proricali na osnovu nebeskih fenomena i Mesečevih mena; drugi, na osnovu sličnosti sa vremenom nekog značajnog datuma; treći, na osnovu ponašanja životinja, dok su četvrti polazili od trenutnog stanja vremena. U pravilu: Quintus, sextus quails tota luna talis sačuvano je vrlo rasprostranjeno shvatanje da će vreme celog meseca biti onakvo kakvo je trećeg, četvrtog, petog i šestog dana toga meseca.

Greje bez drva

U Rusiji je bilo rašireno prognoziranje vezano za crkvene praznike (slično i u Srbiji). Ta pravila su zavisila od oblasti u kojoj su nastala. Velike geografske razlike su doprinosile i različitim meteorološkim uslovima u datom datumu. Tako se u Rusiji kaže: „Pokrov presvete Bogorodice (1/14. oktobar) greje našu kuću bez drva“, „Aleksej, Čovek Božji (17/30. mart) donosi potoke iz planina“. U Arhangelsku se kaže: „Ako je manje snega u toku zime, biće malo kiše tokom leta“.
Iz prognoze ovog tipa najznačajnije je pravilo prognoze vremena za celu godinu. Ono je, veli M. Ćurić, nadživelo sva pravila jer ga je bilo lako pratiti i odnosilo se na tako dug  period (nav. delo, 137). Ovo pravilo se zasnivalo na tipu vremena tokom dvanaest uzastopnih dana, računajući od Božića („kakvo je vreme na Božić i tokom narednih jedanaest dana, takvo vreme će biti u toku dvanest meseci u godini“).
Prognoze četvrtog tipa su značajnije od ostalih, jer su zasnovane na samim karakteristikama vremena. Stare su vekovima, a neke se i danas “dobro uklapaju u šemu kratkoročnih lokalnih prognoza vremena”, kaže prof. Ćurić.

Kada je zvonjava jasnija...

Vetar je u drevnim izrekama često predznak vremena. Dnevno menjanje vetra mnogi narodi su uzimali kao znak lepog vremena (“vetar koji prati kretanje Sunca donosi lepo vreme”), zatim oblaci (“ako se oblaci u obliku stada ovčica, ili veće gomile, skupljaju, biće kiše”). Grmljavina ujutru najavljuje vetrovito vreme, u podne kišu a uveče nevreme”.

Čujnost crkvenih zvona takođe je korišćena u predviđanju vremena (“Ako je zvuk zvona jasniji, biće vedro i zimi hladno vreme, a ako bi zvuk bio prigušen biće kiše ili snega”). Prvi deo izreke je tačan, kaže Ćurić, pošto je dobra čujnost vezana za inverziju temperature pri tlu, koja se javlja u hladnim zimskim mesecima. Njen drugi deo je, veli, teže objasniti iako se zna da postoji slabljenje zvuka kroz sredinu sa padavinama.

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA