RAčUNARI

Vladimir Nikolić, web developer

Linux

Prozorska alternativa

Prosečan korisnik računara svakako zna skoro sve ili barem delimično o operativnom sistemu Windows (Prozorima); ali, da li se šire zna za potpuno besplatnu i u mnogo čemu sasvim zadovoljavajuću alternativu u vidu Linuxa?
Za razliku od proizvoda Microsofta koji nije besplatan, rezultat je već na početku sasvim poznat: postoji važeći operativni sistem, u ovom trenutku Win 10, dok se sve starije verzije lagano gase i nestaju jer se gasi podrška za njih; to iziskuje nova ulaganja u hardver da bi se pratili novi trendovi, što svakako nije mali izdatak. Na strani Linuxa je sasvim druga priča i sasvim pristojna alternativa.

Norveški entuzijasta i zaljubljenik u računare Linus Torvald je napravio operativni sistem na bazi UNIX-a (nešto sličnu DOS-u na Windows platformi). Tokom vremena, shvatio je da sve probleme ne može sam da reši pa je, kod samog operativnog sistema, u tom trenutku poznatog kao Linux, stavio na internet tako da su svi koji su hteli mogli da ga preuzmu; i svako ko je hteo mogao je nešto da dopiše. Tako i kreću prvi počeci tzv. otvorenog koda u smislu da je dopisivanje uvršćeno u izvor ako je zajednica entuzijasta to odobrila većinom. Tako nastaje više različitih verzija Linuxa poznatih kao distribucije.
Kod Windowsa je stanje poznato: postoji važeća verzija a ostale, tj. stare lagano se potiskuju. Kod Linuxa stvar je daleko složenija i postoji više različitih verzija. U toj gomili verzija postavlja se pitanje: koja je prava za korisnika i kako pratiti ili odabrati onu koja je potrebna? Ovde je bitno napomenuti da je Linux takav operativni sistem da se sve može promeniti - a ako ne promeniti, onda prilagoditi vlastitim potrebama (npr. celokupno grafičko okruženje može biti Gnome, XFCe ili Kde... da pomenemo neka) i korisnik bira šta mu najviše odgovara, za razliku od Windowsa gde je mnogo šta uvek isto: start je u donjem levom uglu ekrana, sat u suprotnom...

Nešto kao android prodavnica

Verovatno jedna od najstarijih i najstabilnijih verzija Linuxa je Debian. Tu ima raznih verzija Linuxa, kao što su recimo: Ubuntu, Linux Mint, POPOS itd. Osnovna karakteristika Debiana je da nije namenjen početnicima i da traži određeno predznanje da bi sistem bio prilagođen korisnikovim radnim ili drugim potrebama. Međutim, tu na scenu stupa svakako danas jedna od najpopularnijih distribucija Linuxa – Ubuntu. Trenutno važeća verzija je 20.04, koja je svoju popularnost stekla kroz intuitivni grafički interfejs i zbog toga što se svi programi mogu potpuno besplatno skinuti sa Ubuntu programske prodavnice, što je nešto kao Android prodavnica, i instalirati u svoj računar. Za one koje prvi put prelaze sa Windowsa, preporuka Linux zajednice je svakako Linux Mint koji neodoljivo podseća na Windows 7, tako da stari laptop ili desktop računar, davno negde sklonjen,   može ponovo oživeti LinuxLite verzijom koja je hardverski najmanje zahtevna i može se instalirati na baš stare računare.
Ukoliko je korisnik programer ili developer, vredna pažnje je i distribucija POPOS koja je svojom stabilnošću i brzinom pre svega namenjena ovoj vrsti rada mada sami tvorci tvrde da je namenjena i onima koji vole računarske igre. Ovom prilikom pomenuli smo samo neke od zaista velikog broja Linux distribucija baziranih na Debianu odnosno Ubuntu.

Na stablima Linuxa

Drugo stablo Linuxa je ono koje proizlazi iz Arch-a. Arch je operativni sistem koji traži vreme i svakako nije namenjen početnicima mada postoji detaljna online dokumentacija koja prati instalaciju ovog sistema. Prednost je u tome što korisnik sam od “crnog ekrana” bira šta mu je potrebno. Samim tim ovaj operativni sistem ne instalira “sve što ne treba” a dobija se na brzini pa se ovaj operativni sistem smatra za najbrži među Linux distribucijama.
Tokom vremena entuzijasti su shvatili da je Arch previše komplikovan za običnog korisnika i tako dolazi do pojave Linux Manjar-a koji je namenjen početnicima i izuzetno se lako instalira.
U Linux svetu se smatra da najbolju hardversku podršku ima baš ova verzija; ipak, teško je danas naći neki laptop ili desktop računar na koji se ne može instalirati Linux Manjaro zbog recimo nemogućnosti da se instalira drajver za zvučnu ili grafičku karticu. Takođe, ova verzija, odnosno stablo Linuxa je bazirano na stalnim ažuriranjima (update-ima) tako da se uvek ima poslednja verziju sistema, što ponekad znači da se moraju raditi i dodatna podešavanja nakon nekog od ažuriranja.

Kao treće stablo kretanja Linux distribucija, izdvaja se ono bazirano na Red Hat verziji koja je jedna od retkih koja nije besplatna i uglavnom se koristi na serverima. Međutim i ovoga puta na scenu stupa Linux zajednica koja pravi potpuno besplatnu verziju baziranu na Red Hat-u i zove se Fedora. Sam Linus Torvald, tvorac Linux operativnog sistema, u svom radu koristi i preoporučuje Fedoru. Njena specifičnost je u tome što prihvata samo kod zajednice otvorenog koda za sva programska rešenja, tako da ovde nema programa koji su potpuno besplatni i koji se potpuno legalno mogu koristiti bez ograničenja. Fedora je zapravo poligon na kom se testiraju sva programska rešenja koja se kasnije primenjuju na platformi Red Hat-a kao komercijalnoj platformi. Jedan od operativnih sistema zasnovanih na Red Hat-u je i Cent OS koji je potpuno besplatno rešenje i koji svoju popularnost stiče pre svega među serverskim rešenjima.

Ako korisnik želi...

Linux je primenjen u svakodnevici a da to možda i ne primećujemo, ili ne znamo. Naime, ukoliko se koristi neki Android telefon, zapravo se koristi Linux koji je Google prilagodio mobilnim telefonima sa ekranima osetljivim na dodir. Takođe, kada se putem bankomata vadi novac ili pristupe, recimo, Facebook-u, opet se pristupa Linuxu jer su to sve platforme koje počivaju na ovom operativnom sistemu.
Ako korisnik želi da primeni i proba neko od Linux rešenja, treba da vodi računa o “težini” operativnog sistema jer neka traže određeno predznanje i iskustvo a druga su opet prilagođenija početnicima. Gotovo sve verzije Linuxa sadrže i tzv. live verzije, što znači da se na neki USB ključ može instalirati verzija koja je korisniku interesantna i bez instaliranja na njegov laptop ili računar. Ako se nakon toga ugasi i ponovo upali računar, to omogućava vraćanje u Windows okruženje ukoliko je to korisnikova želja.

Linux, pored toga što je alternativa popularnim “Prozorima”, sa sobom donosi i niz drugih rešenja koja predstavljaju alternativu nekim standardnim programima. Veoma dobra alternativa za Photoshop je GIMP koji se smatra i jednim od najboljih programa za manipulaciju i obradu fotografija, a tu je i Libre office koji dolazi kao sastavni deo većine Linux distribucija kao sasvim pristojna i dobra alternativa čuvenom Office paketu (Word, Excel itd.) koji u potpunosti zamenjuju ovaj paket. I, što je još bitnije, potpuno su besplatni i imaju i svoju Windows verziju, odnosno mogu se instalirati i na Microsoftovoj platformi.
Linux je danas izrastao u sasvim stablinu i zaista respektibilnu alternativu popularnom operativnom sistemu Windows. Po mnogima je znatno sigurniji jer ne postoje virusi za ovaj operativni sistem, manje je hardverski zahtevan, na serverima je odneo pobedu. A da li će uskoro biti više zastupljen u domovima korisnika, pokazaće budućnost.

Vladimir Nikolić, web developer

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"