POŽARI U SVETU
Vesna Bosanac
Prirodne katastrofe
Da li Zemlja gori?
Veliki požari u mnogim delovima sveta tokom 2019-2020. godine privukli su pažnju javnosti, medija i, naravno, naučnika. Da li je reč o prirodnom fenomenu, posledicama klimatskih promena ili nečem drugom? Ocene stručnjaka nisu podudarne u svakom pogledu.
U jake požare koji se brzo šire spadaju sve vrste nekontrolisane vatrene stihije koje haraju u divljini, gutajući šume, pašnjake, livade, tresetišta. U nekim slučajevima vatre se pale namerno i na kontrolisani način. Izuzetno jaki požari koji su velikom brzinom zahvatali ogromna područja buktali su tokom dve poslednje godine na mnogo mesta u svetu. Mediji su objavljivali brojne i detaljne izveštaje iz Australije, centralne Azije, sa zapada SAD, iz Sibira, Kine, delova Arktika i Amazona.
Veliki požari haraju našom planetom od pre 470 (po nekim izvorima 350) miliona godina, da imaju uticaja na Zemljinu površinu i atmosferu, kao i da su ljudska društva davno naučila da žive sa njima. Da li se sada nešto menja?
Kada je buktala prašuma
Jedna analiza iz 2020. pokazuje da su klimatske promene mogle imati oko 30 odsto udela u požarima bez premca u šikarama Australije, tokom 2019-2020.godine, navodi „Karbon brif“ (Carbon Brief je britanski vebsajt koji pokriva najnovija dešavanja u praćenju klime i politike koja se odnosi na klimu i energiju). U globalnom smislu, klimatske promene sve više se vezuju za vremenske uslove pogodne za nastanak i širenje požara. Primera radi, američka država Kalifornija doživela je najgori period požara otkad se vodi evidencija o tim pojavama. Godina 2020. samo je nastavak “godine kada je buktala prašuma”- 2019: u oblasti Amazona dogodio se treći po veličini tamo zabeleženi požar, a vatra je besnela i u Indoneziji, Severnoj Americi, Sibiru...
Međutim, uprkos rastućem broju podataka koji ukazuju da klimatske promene doprinose uslovima koji su pogodni za nastanak požara, postoje istraživanja u kojima se tvrdi da se ukupna površina zemljišta zahvaćenog velikim požarima smanjila za oko četvrtinu, u protekle dve decenije. Očigledno, da bi se dobila slika kako i zašto nastaju veliki požari, moraju se uzeti u obzir i mnogi drugi faktori, pre svega različite ljudske (mahom privredne) aktivnosti pa čak i političke i socijalne okolnosti.
Veliki požari višestruko utiču na ljude, životinje, biljke i privredu. Oni su najveći „pokretači“ emisije gasova staklene bašte, a „odgovorni“ su i za 5-8 odsto ukupnog broja od 3,3 miliona prevremenih smrtnih slučajeva kao posledice lošeg kvaliteta vazduha, ukazuje jedna studija. Ima i požara koji nastaju prirodnim putem, uglavnom zbog udara groma. Mada, u mnogim slučajevima, uzrok je ponašanje ljudi - njihov nemar ili namerno podmetanje vatre.
Svaki put, na 500-1000 godina
Procenjuje se da u svetu samo 4 odsto požara nastaje prirodnim putem. Postoje i regionalne razlike: u SAD, na primer, za 84 odsto svih požara krivi su ljudi. U Kanadi, pak, najveći broj velikih požara, 55 odsto, nastaju posle udara groma. Najpogubniji požari dešavaju se mahom u slabo nastanjenim travnatim oblastima Australije, u Africi i centralnoj Aziji, pokazuju podaci NASA (Američka agencija za istraživanje svemira). Štaviše, jedan broj istraživača procenjuje da čak 70 odsto požara u svetu „otpada“ na afrički kontinent, gde ljudi vatru započinju namerno, za potrebe krčenja zemljišta i poljoprivrednih radova.
U Amazoniji jaki požari iz prirodnih uzroka javljaju se „u režimu“ od 500 do 1000 godina. Nova istraživanja beleže da na nekim mestima u tom području vatrena stihija sada nastaje svakih 12 godina (upleten je i ljudski faktor).
Na pojavu i lokaciju požara mogu uticati i razni klimatski elementi, recimo fenomen El Ninjo, koji periodično zahvata mnoge delove sveta, u velikoj meri jugoistočnu Aziju i Južnu Ameriku. Primera radi, u periodu 2015-2016. godine snažan El Ninjo doneo je veoma toplo i suvo vreme, što je bio jedan od pokretača jakih požara u Indoneziji.
Klimatske promene mogu imati višestruki uticaj na rastući rizik od požara u divljini, s tim što se uloga svakog pojedinačnog faktora razlikuje od regiona do regiona. Opšte gledano, veliki rizik predstavlja isparavanje vode iz biljaka, tj. njihovo sušenje, zbog čega lako planu. Slične posledice daju i dugotrajne suše, recimo ona iz 2018. godine na severnoj hemisferi: u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, podseća „Karbon brif“.
Studije o rizicima
Ove godine je „Sajens brif“ (Science Brief je britanska veb-platforma kojom rukovodi tim naučnika) objavio pregled 73 naučne studije iz kojih proizlazi da klimatske promene uvećavaju rizik od požara u divljini, na globalnom nivou. Analizirani su svi radovi objavljeni od 2013. godine koji ispituju vezu između klimatskih promena i velikih požara (regionalno i globalno).
Sličnu analizu radio je i „Karbon brif“ i ustanovio da je do kraja 2019. objavljeno 11 studija o ulozi klimatskih promena u nastanku pojedinačnih jakih požara, a 10 od njih ukazuju da su verovatnoća za nastanak požara ili njihova jačina mogli biti pod uticajem takvih promena. Ograničavajući faktor, međutim, jeste taj što ova istraživanja obuhvataju samo Severnu Ameriku i Australiju, dok su izostala centralna Afrika, jugoistočna Azija i druga „vruća“ područja.
Za sada se ne raspolaže dovoljnim podacima kojima bi se uporedio rizik od posledice požara i prirodnih katastrofa poput zemljotresa, poplava, vulkanskih erupcija. Malobrojni su i podaci o odnosu jačina požara i drugih faktora rizika. Približno isto važi i za broj smrtnih slučajeva, direktnih posledica požara, i za ekonomske gubitke. Što se tiče indirektnih posledica po zdravlje ljudi (zbog zagađenog vazduha), ili remećenje raznih socijalnih aspekata života, opet je na raspolaganju nedovoljan broj podataka.
Velike požare u divljini iz različitih uglova prate specijalizovane organizacije i institucije; mnogo detalja pruža satelitsko osmatranje Zemlje, u čemu NASA i ESA (Evropska svemirska agencija) imaju posebnu ulogu.
Vesna Bosanac
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
