MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 98 | METEOROLOGIJA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar-Decembar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

POŽARI U SVETU

 

Vesna Bosanac

Prirodne katastrofe

Da li Zemlja gori?

 

Veliki požari u mnogim delovima sveta tokom 2019-2020. godine privukli su pažnju javnosti, medija i, naravno, naučnika. Da li je reč o prirodnom fenomenu, posledicama klimatskih promena ili nečem drugom? Ocene stručnjaka nisu podudarne u svakom pogledu. 

POŽARI U SVETU



U jake požare koji se brzo šire spadaju sve vrste nekontrolisane vatrene stihije koje haraju u divljini, gutajući šume, pašnjake, livade, tresetišta. U nekim slučajevima vatre se pale namerno i na kontrolisani način. Izuzetno jaki požari koji su velikom brzinom zahvatali ogromna područja buktali su tokom dve poslednje godine na mnogo mesta u svetu. Mediji su objavljivali brojne i detaljne izveštaje iz Australije, centralne Azije, sa zapada SAD, iz Sibira, Kine, delova Arktika i Amazona. 
Veliki požari haraju našom planetom od pre 470 (po nekim izvorima 350) miliona godina, da imaju uticaja na Zemljinu površinu i atmosferu, kao i da su ljudska društva davno naučila da žive sa njima. Da li se sada nešto menja?

POŽARI U SVETU

POŽARI U SVETU

Kada je buktala prašuma

Jedna analiza iz 2020. pokazuje da su klimatske promene mogle imati oko 30 odsto udela u požarima bez premca u šikarama Australije, tokom 2019-2020.godine, navodi „Karbon brif“ (Carbon Brief je britanski vebsajt koji pokriva najnovija dešavanja u praćenju klime i politike koja se odnosi na klimu i energiju). U globalnom smislu, klimatske promene sve više se vezuju za vremenske uslove pogodne za nastanak i širenje požara. Primera radi, američka država Kalifornija doživela je najgori period požara otkad se vodi evidencija o tim pojavama. Godina 2020. samo je nastavak “godine kada je buktala prašuma”- 2019: u oblasti Amazona dogodio se treći po veličini tamo zabeleženi požar, a vatra je besnela i u Indoneziji, Severnoj Americi, Sibiru...

POŽARI U SVETU

Međutim, uprkos rastućem broju podataka koji ukazuju da klimatske promene doprinose uslovima koji su pogodni za nastanak požara, postoje istraživanja u kojima se tvrdi da se ukupna površina zemljišta zahvaćenog velikim požarima smanjila za oko četvrtinu, u protekle dve decenije. Očigledno, da bi se dobila slika kako i zašto nastaju veliki požari, moraju se uzeti u obzir i mnogi drugi faktori, pre svega različite ljudske (mahom privredne) aktivnosti pa čak i političke i socijalne okolnosti.
Veliki požari višestruko utiču na ljude, životinje, biljke i privredu. Oni su najveći „pokretači“ emisije gasova staklene bašte, a „odgovorni“ su i za 5-8 odsto ukupnog broja od 3,3 miliona prevremenih smrtnih slučajeva kao posledice lošeg kvaliteta vazduha, ukazuje jedna studija. Ima i požara koji nastaju prirodnim putem, uglavnom zbog udara groma. Mada, u mnogim slučajevima, uzrok je ponašanje ljudi - njihov nemar ili namerno podmetanje vatre.

POŽARI U SVETU

Svaki put, na 500-1000 godina

Procenjuje se da u svetu samo 4 odsto požara nastaje prirodnim putem. Postoje i regionalne razlike: u SAD, na primer, za 84 odsto svih požara krivi su ljudi. U Kanadi, pak, najveći broj velikih požara, 55 odsto, nastaju posle udara groma. Najpogubniji požari dešavaju se mahom u slabo nastanjenim travnatim oblastima Australije, u Africi i centralnoj Aziji, pokazuju podaci NASA (Američka agencija za istraživanje svemira). Štaviše, jedan broj istraživača procenjuje da čak 70 odsto požara u svetu „otpada“ na afrički kontinent, gde ljudi vatru započinju namerno, za potrebe krčenja zemljišta i poljoprivrednih radova.
U Amazoniji jaki požari iz prirodnih uzroka javljaju se „u režimu“ od 500 do 1000 godina. Nova istraživanja beleže da na nekim mestima u tom području vatrena stihija sada nastaje svakih 12 godina (upleten je i ljudski faktor). 
Na pojavu i lokaciju požara mogu uticati i razni klimatski elementi, recimo fenomen El Ninjo, koji periodično zahvata mnoge delove sveta, u velikoj meri jugoistočnu Aziju i Južnu Ameriku. Primera radi, u periodu 2015-2016. godine snažan El Ninjo doneo je veoma toplo i suvo vreme, što je bio jedan od pokretača jakih požara u Indoneziji. 
Klimatske promene mogu imati višestruki uticaj na rastući rizik od požara u divljini, s tim što se uloga svakog pojedinačnog faktora razlikuje od regiona do regiona. Opšte gledano, veliki rizik predstavlja isparavanje vode iz biljaka, tj. njihovo sušenje, zbog čega lako planu. Slične posledice daju i dugotrajne suše, recimo ona iz 2018. godine na severnoj hemisferi: u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, podseća „Karbon brif“.

POŽARI U SVETU

Studije o rizicima

Ove godine je „Sajens brif“ (Science Brief je britanska veb-platforma kojom rukovodi tim naučnika) objavio pregled 73 naučne studije iz kojih proizlazi da klimatske promene uvećavaju rizik od požara u divljini, na globalnom nivou. Analizirani su svi radovi objavljeni od 2013. godine koji ispituju vezu između klimatskih promena i velikih požara (regionalno i globalno).
Sličnu analizu radio je i „Karbon brif“ i ustanovio da je do kraja 2019. objavljeno 11 studija o ulozi klimatskih promena u nastanku pojedinačnih jakih požara, a 10 od njih ukazuju da su verovatnoća za nastanak požara ili njihova jačina mogli biti pod uticajem takvih promena. Ograničavajući faktor, međutim, jeste taj što ova istraživanja obuhvataju samo Severnu Ameriku i Australiju, dok su izostala centralna Afrika, jugoistočna Azija i druga „vruća“ područja.

POŽARI U SVETU

Za sada se ne raspolaže dovoljnim podacima kojima bi se uporedio rizik od  posledice požara i prirodnih katastrofa poput zemljotresa, poplava, vulkanskih erupcija. Malobrojni su i podaci o odnosu jačina požara i drugih faktora rizika. Približno isto važi i za broj smrtnih slučajeva, direktnih posledica požara, i za ekonomske gubitke. Što se tiče indirektnih posledica po zdravlje ljudi (zbog zagađenog vazduha), ili remećenje raznih socijalnih aspekata života, opet je na raspolaganju nedovoljan broj podataka.
Velike požare u divljini iz različitih uglova prate specijalizovane organizacije i institucije; mnogo detalja pruža satelitsko osmatranje Zemlje, u čemu NASA i ESA (Evropska svemirska agencija) imaju posebnu ulogu.

POŽARI U SVETU

 

 

Vesna Bosanac

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 98
Planeta Br 98
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA