U poslednjih 33.000 godina svemir neprestano zasipa Zemlju retkim izotopom gvožđa koji nastaje u supernovama. Prisustvo izotopa gvožđa-60 upućuje na zaključak da se Zemlja već neko vreme kreće kroz međuzvezdani oblak prašine, verovatno nastao posle eksplozije supernove koja se dogodila pre više miliona godina.
Nuklearni fizičar Anton Valner (Australijski nacionalni univerzitet) je datirao naslage tog izotopa u morskom dnu na pre 2,6-6 miliona godina, što podrazumeva da je u tom periodu na Zemlju padala prašina supernove. Međutim, postoje dokazi da je gvožđe-60 padalo na našu planetu i u poslednje dve decenije?
Pre par godina, u prostoru oko Zemlje otkriveno je gvožđe-60, a Valner je pronašao taj izotop u pet uzoraka uzetih s morskih dubina, od kojih su neki stari i 33.000 godina. Otkrio je i da je količina gvožđa-60 u uzorcima sa dna gotovo ista kao i u vreme pomentutog davnog perioda.
Zemlja se sada kreće kroz područje koja se naziva Lokalni međuzvezdani oblak, koji se sastoji od gasova, prašine i plazme. Ako je ovaj oblak nastao posle eksplozija supernova, onda se može očekivati da na Zemlju već duže vreme pada prašina sa gvožđem-60.
Stručnjaci smatraju da Lokalni međuzvezdani oblak i prašina supernove nisu jedinstvena struktura, već da su se pojavili u isto vreme, odnosno da su ostaci supernove čija se eksplozija dogodila pre više miliona godina koji su ostali u nekim delovima međuzvezdanog oblaka.
Nedavna istraživanja sugerišu da bi se gvožđe-60, zarobljeno u česticama prašine, moglo kretati u međuzvezdanom prostoru, što bi značilo da ovaj izotop možda dolazi kao posledica još starijih eksplozija zvezda i da mi nailazimo na njihove tragove.
Z.B.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
