TESLA

Vladimir Jelenković

Hjugo Gernsbek

Čovek koji je otkrio nepoznatog Teslu

Nikola Tesla (1856-1943), genijalni srpsko-američki naučnik, inženjer i pronalazač, svojim empirijskim israživanjima stvarao je nauku. Rezultati tih naučnih i eksperimentalnih istraživanja i njegovi patenti, njih oko tri stotine, predstavljaju tehnnologiju, primenjena rešenja koja čine osnovu druge industrijske revolucije i suštinu novih prodora u mnogim oblastima elektrotehnike i mašinstva koji su i bukvalno promenili naučno-tehnološku sliku XX veka. U svemu tome, Teslin vizionarski duh je ona najvažnija osobina zbog koje je njegovo delo i danas toliko aktuelno. Njegove vizije i kreativnost utrli su put našoj novomilenijumskoj svakodnevici, koju suštinski obeležavaju daljinsko upravljanje i sve raznovrsniji svet bežičnih komunikacija.

Tokom najvećeg dela svog izuzetno dugog i plodnog naučnog i pronalazačkog rada, Tesla je najčešće radio u potpunoj usamljenosti, eksperimentišući u svojim brojnim laboratorijama, razvijajući sopstvene teorije, otkrivajući do tada nepoznate fizičke fenomene i kreirajući rešenja koja svet vrlo često nije mogao da razume. Zato je postojao veoma mali broj onih koji su bili svesni originalnosti i suštine njegovih genijalnih rešenja, ostvarenih daleko ispred vremena u kome je živeo i stvarao.
Jedan od retkih Teslinih savremenika, koji je razumeo velikog pronalazača i bio bukvalno očaran njime, a njegove ideje i ukupan doprinos smatrao spasonosnim za čitavo čovečanstvo, bio je Hjugo Gernsbek (1884-1967). I sam pronalazač, pionir radioamaterizma u SAD, čuveni izdavač brojnih naučno-popularnih časopisa i maštoviti stvaralac vizionarskog duha, bio je neko ko je kao i Tesla označavan kao „čovek koji je izmislio budućnost“. Zahvaljujući međusobnom poverenju i uvažavanju, između 1915. i 1919. godine odvija se plodna saradnja ova dva izuzetna čoveka. U tom periodu nastaće veliki broj članaka o Teslinim najznačajnijim ostvarenjima, a vrhunac te saradnje predstavlja objavljivanje Teslinih autobiografskih članaka pod nazivom „Moji izumi“. 
Hjugo Gernsbek, značajni izdavač popularnih izdanja iz nauke i tehnike, čije je ime u velikoj meri povezano sa Teslinim, i sam je bio tehnički obrazovan i autor više patenata - čak 80. U SAD je došao 1904. godine iz Luksemburga kao dvadesetogodišnji mladić i ubrzo osnovao “Elektro-importing kompani” za uvoz delova za radio uređaje koji se ne proizvode u SAD.

Već 1908. godine počinje sa izdavanjem svog prvog časopisa “Modern elektriks”, koji je izlazio do 1914. godine. Njegov nemirni publicistički duh doneo je na izdavačko tržište Amerike i veliki broj drugih časopisa i izdanja: Radio Amateur News, časopis koji je izlazio od jula 1919. do jula 1920, The Experimenter, koji je izlazio u periodu 1924-1926, potom jedan od najdugovečnijih, Radio-Craft, koji je izlazio od jula 1929. do juna 1948, zatim Practical Electrics, New Ideas for Everybody, Radio News, Radio and Television, Television News, Popular Medicine, Science Fiction Plus, Science Wonder Stories, Scientific Detective Monthly, i mnoge druge.

Čovek koji je izmislio bidućnost

Iako danas najviše poznat kao “čovek koji je izmislio budućnost“, Hjugo Gernsbek je možda najveći doprinos dao razvoju radioamaterizma. Vrlo rano shvatio je da treba povezati ljude sa zajedničkim interesom u ovoj oblasti i zato 1908. godine, u svom tek osnovanom časopisu, objavljuje formiranje “Bežičnog registra” (Wireless Registry). Ovaj registar trebalo je da preraste u takozvanu “Plavu knjigu radija” (Blue Book of Radio), zapravo listu vlasnika radio prijemnika i odašiljača, uz informacije o vrsti uređaja koje poseduju i aktivnostima koje obavljaju. Međutim, konkurentski časopis “Elektrišn end mekanik” vrlo brzo preuzima ovu ideju i osniva klub radio-amatera pod nazivom “Bežični klub” (The Wireless Club). Januara 1909. Gernsbek uzvraća osnivanjem “Bežičnog udruženja Amerike” (Wireless Association of America), koje samo godinu dana posle osnivanja broji preko 22.000 članova. Zahvaljujući svom ključnom položaju u ovom udruženju, započinje da zastupa interese radio-amatera u vladi SAD.

Koristeći se podrškom Tesle, Fesendena i drugih uglednih imena u domenu radio-tehnike, Gernsbek obezbeđuje ugled i značajan uticaj na donošenje novih zakonskih propisa i 1915. godine osniva novu nacionalnu organizaciju radio-amatera, “Radio ligu Amerike” (Radio League of America). U isto vreme, svestan niskog obrazovnog nivoa radio-amatera, pokreće više časopisa koji se bave radiom, a kasnije i televizijom. Smatra se da je reč televizija prvi put korišćena u njegovom časopisu “Modern elektriks” još 1909. godine, u članku originalno naslovljenom “Television and the Telephot”. Sam Gernsbek naziv je pripisao francuskom autoru koji ga je upotrebio pre njega. Svoje široko znanje i energiju nije usmerio samo na izdavaštvo. Sopstvenu radio-stanicu osnovao je 1925, a tri godine kasnije organizovao je i prve televizijske prenose.

Otac naučne fantastike

Hjugo Gernsbek je vrlo rano počeo da objavljuje članke čiji je sadržaj bio okrenut budućnosti. Ideja iz koje će nastati jedan sasvim novi književni žanr, nastala je sasvim slučajno. Završavajući pripremu jednog od brojeva svog časopisa “Modern elektriks”, 1911. godine, Gernsbek je otkrio da je na jednoj od stranica ostalo praznog prostora. Kako je ranije već pisao svoja predviđanja o budućnosti radija i drugih tehnologija, na šta su čitaoci veoma dobro reagovali, odlučio je da ode korak dalje. Napisao je kratku avanturističku priču fokusirajući je na primenu tehnologije u 2660. godini. Bila je to trenutnabinspiracija, koju je zapisao kasno uveče u svojoj kancelariji, a tekst je bio upravo onoliko dug koliko je to dozvoljavao preostali prostor u časopisu. Naravno, čitaoci su zahtevali da saznaju šta se dalje dogodilo i tako je nastao sledećii – još 12 nastavaka, dok priča nije bila kompletirana. Ohrabren velikim interesovanjem, Gernsbek nastavlja sa objavljivanjem ove specifične vrste tekstova koje je nazivao “sajentifikšn” (scientifiction). Kasnije će ta vrsta štiva postati poznata kao naučno-fantastična literatura (Science Fiction).
Danas poznat i kao “otac naučne fantastike”, stekao je još jedno veliko priznanje za nastanak ovog popularnog književnog žanra. Čuvena“ Nagrada za godišnji doprinos naučnojfantastici” nazvana je po njegovom imenu. Madanaziv “Hjugo” zvanično nosite kod 1993, ova nagrada, uvedena još 1953. godine,i tada je u široj javnosti bila poznata pod ovim nazivom, upravo prema Gernsbekovom imenu kao sinonimu svega značajnog što je pokrenuto i do tada urađeno u ovoj novoj književnoj oblasti.

Tesla kao najznačajniji autor
„Elektrikal eksperimentera“

„Elektrikal eksperimenter“ (The Electrical Experimenter) je drugi časopis Hjuga Gernsbeka koji je osnovao po svom dolasku u SAD. Počeo je da izlazi 1913. godine pod ovim originalnim nazivom koji će kasnije, u proleće 1916, u svom zaglavlju dobiti podnaslov “Ilustrovane popularne novosti iz elektrike” (Popular Electrical News Ilustrated). U novembarskom broju 1917. godine, u nazivu časopisa nestaje određeni član „The“, a novodizajnirani logo koji je osvanuo u junskom broju “Elektrikal eksperimentera” 1918. godine, dobio je i novi podnaslov - “Nauka i otkrića” (Science and Invention). Bio je to odraz nove uređivačke koncepcije časopisa ali i najava da će Gernsbek, kao izdavač koji je očigledno pratio duh vremena, zasnovati još jedan časopis novog usmerenja. I zaista, poslednji broj “Elektrikal eksperimentera” izašao je juna 1920, a već sledećeg meseca osvanuo je njegov naslednik, upravo iz ranijeg podnaslova promovisan u novi časopis - “Sajens end invenšn”, koji će izlaziti sve do avgusta 1931. godine.
Naslovna strana “Elektrikal eksperimentera” bila je u boji, a sve ostale stranice štampane su u crno-beloj tehnici. Zanimljivo je da su na naslovnim stranama, za ono vreme vrlo bogato opremljenim, uglavnom bile zastupljene ilustracije raznih letelica, brodova i vozova budućnosti, brojnih tehničkih uređaja, inovacija u domenu radiotelegrafije, kao i dalekih preteča televizije. Najvećim delom, ove ilustracije radio je Frenk Pol, koga je Gernsbek otkrio 1914. godine kao saradnika nekog provincijskog lista. Otada se ovaj tandem nije razdvajao, a Pol će kasnije postati poznat kao “otac savremenih naučno-fantastičnih ilustracija”, pre svega zahvaljujući velikom broju maštovito urađenih naslovnih strana za brojne Gernsbekove naučno-fantastične časopise.
Ne treba zaboraviti na činjenicu da je “Elektrikal eksperimenter” većim delom izlazio u vreme dok je na planeti buktao Prvi svetski rat. Zato su se na velikom broju naslovnih strana našli i novi tipovi oružja i ratnih mašina koji su delovali kao obećavajuća tehnološka premoć saveznika. I sam Tesla je tome dao doprinos svojim originalnim idejama i predloženim rešenjima.
Ono što je posebno zanimljivo, tokom sedmogodišnjeg izlaženja samo dve ličnosti pojavile su se na naslovnim stranama Gernsbekovog magazina: Nikola Tesla i Tomas Alva Edison, što se može protumačiti kao posebna čast ukazana velikim i značajnim ljudima za njihov izuzetan doprinos naučnom i tehnološkom razvoju čovečanstva.
Kao uspešni izdavač, Gernsbek je uspeo da skrene pažnju vodećih naučnika među kojima su bili Tesla, Markoni, Fesenden, Edison i mnogi drugi. Posebno dobar odnos uspostavio je sa Teslom. Bio je bukvalno očaran njime i ideje velikog pronalazača smatrao je spasonosnim za čitavo čovečanstvo. Zadobivši Teslinu naklonost, u svojim mnogobrojnim publikacijama Gernsbek objavljuje mnoštvo značajanih članaka o Tesli.

Jedan od najzanimljivijih članaka, koji pripada vremenu pre nego što će se Tesla i Gernsbek dogovoriti o objavljivanju “Mojih izuma”, svakako je članak objavljen u “Elektrikal eksperimenteru” avgusta 1917. godine pod naslovom ”Teslini pogledi na elektricitet i rat”. Bio je to ekskluzivni intervju sa Teslom koji je napravio H. Vinfild Sikor, pomoćnik urednika u “Elektrikal eksperimenteru”, u kome je, samo četiri meseca pošto su Sjedinjene Američke Države ušle u Prvi svetski rat, Tesla načinio prvi tehnički opis uređaja koji će znatno kasnije postati poznat kao - radar.
“Elektrikal eksperimenter” je jedan od malobrojnih časopisa koji je te iste1917. godine, u svom septembarskom broju objavio informaciju o rušenju čuvenog Teslinog tornja na Long Ajlendu, uz fotografije kojima je zabeležen sam čin rušenja glavnog simbola Teslinog grandioznog projekta “Svetskog sistema bežičnog prenosa” kojeg, nažalost, nikada nije ostvario.

Gernsbek o Tesli

Posle nekoliko godina intenzivnog praćenja Teslinog rada i vrlo temeljno urađenih članaka o njegovim ključnim izumima, dolazi do ključnog dogovora “Elektrikal eksperimentera” sa Teslom. Tako, u januaru 1919. godine, Hjugo Gersnbek u jednom opširnom autorskom članku, kojeg je naslovio sa „Nikola Tesla i njegovi izumi“,najavljuje početak objavljivanja Teslinih autobiografskih članaka. „Zahvaljujući specijalnom dogovoru koji je postignut”, piše Gernsbek, “od sledećeg izdanja‘Elektrikal eksperimenter’ će objavljivati seriju članaka pod naslovom ‘Moji izumi’, autora Nikole Tesle.
Veliki izumitelj će svakog meseca dostavljati potpisan članak, a njegovi članci će biti objavljivani nekoliko godina. Najveći deo ovog materijala do sada nije izlazio iz štampe.Članci će kasnije biti objavljeni u vidu knjige. Ovu najavu smatramo najvažnijom od svih koje smo do sada dali.

Članak iz juna 1916. godine o Teslinom teledirigovanom brodiću   Članak o rušenju Teslinog tornja na Long Ajlendu   Članak o „Teslinom Kolumbovom jajetu“

Kroz tekst u kome poredi Teslu sa najvećim imenima koja su obeležila istoriju nauke, Gernsbek iskazuje svoje neskriveno divljenje prema genijalnom naučniku.„Nikola Tesla je, po mišljenju renomiranih stručnjaka, najveći pronalazač svih vremena. Tesla ima više originalnih izuma nego ijedan drugi čovek tokom istorije. Smatra se da je veći od Arhimeda, Faradeja ili Edisona. Njegovim osnovnim i onim revolucionarnim otkrićima nema ravnih u analima sveta. Sasvim je moguće da je njegov genije jedno od sedam čuda intelektualnog sveta“.
U ovom tekstu Gernsbek citira i brojne izjave poznatih naučnika i inženjera iz čitavog sveta koji veličaju Teslino delo, a uz to navodi i oko 50 termina povezanih sa Teslinim imenom koji su, kako sam kaže, „samo deo spiska pojmova koji su danas usvojeni i koji se objavljuju u udžbenicima i tehničkim radovima“. Teslin dvofazni, trofazni, multifazni, polifazni sistem prenosa električne energije, Teslin princip, Teslino obrtno magnetno polje, Teslin indukcioni motor, Teslin sistem distribucije, Teslin kalem, Teslin oscilatorni transformator, Teslin električni oscilator, Teslin mehanički oscilator, Teslini visokofrekventni uređaji, Teslina parna turbina, Teslina gasna turbina, Teslina vodena turbina, Teslina pumpa, Teslin visokonaponski predajnik, Teslini telautomati i mnogi drugi pojmovi samo su deo dugog spiska termina kojima se i danas označavaju Teslini epohalni izumi.
Posebno zanimljv deo ovog Gernsbekovog teksta odnosi se na njegov susret sa Teslom, kada je nešto ranije imao priliku da provede veče sa poznatim naučnikom. „Dr Tesla,“ rekao mu je Gernsbek tom prilikom, „vi znate koliko vas mi cenimo, što može biti važno, a možda i ne. Međutim, široka javnost malo zna o vašem značaju. Čak i mnogi od onih koji su tehnički obrazovani - izvinite na otvorenosti - misle da ste vi ili sanjar ili, još gore, da ste ludi. Činjenica je da vas svet ne razume, jer vi živite u sledećem veku. Mojsije je bio veliki čovek, ali Biblija nas uči da je govorio kao da mu je „jezik otežao“ i da nisu mogli da ga razumeju. Zbog toga je, umesto njega, uvek govorio njegov brat, saopštavajući slušaocima šta je Mojsije hteo da kaže. Zašto ne dozvolite da Eksperimenter bude vaš brat? Zašto nam ne biste dozvolili da prevedemo vaše delo na jezik koji će biti razumljiv običnom čoveku? Mi imamo znanje i tehničko umeće da kroz grafičke ilustracije i crteže dostojno predstavimo vaše izume. Javnost nije zainteresovana za crteže i formulacije u patentima. Ona želi slike i jednostavan engleski jezik. Vi ste veliki izumitelj, ali vas vaše obrazovanje iz 21. veka čini nerazumljivim za javnost iz 20. veka. Moj plan je da prikažem po jedan od vaših izuma svakog meseca, na jasnom engleskom jeziku i sa kompletnim ilustracijama. To znači da će nam, verovatno, biti potrebno više od dve godine da obradimo sve vaše značajnije izume. Na kraju tog perioda, članci mogu biti objavljeni u vidu knjige, koja sada ne postoji. Plan je dvojak. Kao prvo, široka javnost će konačno shvatiti izuzetan značaj dela koje ste stvorili i odaće vam puno priznanje. Kao drugo, ovo će biti od velike koristi za nauku, za koju će vaši izumi prestati da budu zapečaćena knjiga, kakvi su danas.“
Znajući da je Tesla ranije stalno odbijao slične ponude koje su pristizale od desetina velikih izdavača u SAD i inostranstvu, Gernsbek nije bio nimalo optimističan u pogledu sopstvenog plana. I zato je bio silno iznenađen kada mu je Tesla dao ne samo svoju saglasnost već kada je, zapravo, pristao da svaki članak pripremi lično u saradnji sa urednikom.
„Dr Tesla želi da se izričito zna da ovaj veliki posao preduzima uglavnom da bi obrazovao mladu generaciju“, objašnjava Gernsbek suštinski razlog Teslinog pristanka. „On smatra da ne bi mogao dopreti do tako velikog broja mladih obrazovanih elektroinženjera ni na jedan način osim posredstvom časopisa Elektrikal eksperimenter. Budući da on izlazi u više od 100.000 primeraka, a čitaju ga entuzijasti koji rade eksperimente iz ove oblasti, Tesla smatra da će njegova najveća misija u životu - a to je da pomogne našoj mladoj generaciji - biti skoro ispunjena.“

Teslini autorski članci u
„Elektrikal eksperimenteru“

Te 1919. godine, osim autobiografskih nastavaka “Mojih izuma”, Tesla gotovo redovno objavljuje i mnoštvo drugih autorskih i veoma zanimljivih članaka. Te godine i uredništvo časopisa objavljuje nekoliko zanimljivih članaka o Teslinim značajnim otkrićima. Tako u januarskom broju Tesla objavljuje tekst “Uticaj statike na bežični prenos”, a u februaru piše o “Čuvenim naučnim iluzijama”.
U martovskom izdanju, u članku “Teslino Kolumbovo jaje”, sa podnaslovom “Kako je Tesla izveo Kolumbov trik, a da nije razbio jaje”, časopis se osvrće na jedan od Teslinih spektakularnih modela sa čuvene Svetske izložbe u Čikagu 1893. godine kojim je postigao da široka javnost lakše razume njegovo ingeniozno, ali za ljude van nauke svakako apstraktno, otkriće obrtnog magnetnog polja.
U aprilu, Tesla objavljuje članak “Rotacija Meseca”, da bi se opet vratio ovoj temi u junskom broju, uz objašnjenje koje je očigledno dugovao svojim čitaocima: “U dopuni mog članka ‘Rotacija Meseca’, koja je objavljena u aprilskom broju "Elektrikal eksperimentera", originalnom tekstu dodao sam nekoliko opaski da bih podržao i bliže objasnio iznetu teoriju. Zbog greške u štampi, te opaske su izostavljene i stoga sam smatrao da je potrebno da dodam još jedan odgovor, koji je nažalost primljen prekasno da bi bio objavljen u majskom broju. U međuvremenu sam primio brojna pisma u kojima se određene osobine koje poseduju tela koja rotiraju, kao što su libracije longitude Meseca, navedene kao dokazi postojanja energije rotacije oko sopstvene ose, odnosno dokazi o takvom kretanju satelita u fizičkom smislu. Verujem da će ova proširena izjava odgovoriti na sve iznete primedbe i ubediti sve one koji još uvek ne veruju u moje stavove.”
Uz uredničku napomenu “Pisano ekskluzivno za Elektrikal eksperimenter”, majsko izdanje donosi Teslin članak “Pravi bežični prenos”.
U specijalnom odeljku junskog broja, nazvanom Radio sekcija, časopis objavljuje tekst pod nazivom “Tesline lampe”, koji govori o Teslinom “otkriću vrlo neobičnog i čudesnog fenomena vakuumskih lampi”.
U julu izlazi Teslin članak o električnim oscilatorima. I konačno, zajedno sa poslednjim nastavkom “Mojih izuma”, u oktobarskom broju objavljen je tekst “Mogu li radio talasi da zapale balone?” Osim podnaslova, “Mišljenja Nikole Tesle i drugih radio eksperata”, koji jasno govori o posebnom isticanju i uvažavanju velikog pronalazača, u daljem tekstu, koji sledi posle međunaslova “Šta kaže Nikola Tesla”, ova činjenica postaje nesumnjiva: ”Verovatno danas ne postoji ni jedan živi inženjer elektrotehnike koji sa više autoriteta može da kaže kakvi efekti mogu da budu proizvedeni radio strujama na razdaljinu, kao što je to dr Nikola Tesla. On je proizveo i izmerio najveća električna pražnjenja koja je ljudska ruka ikad proizvela - varnice od 70 i 100 stopa dužine, koje su imale efekta na razdaljinama od 12 milja i više”.

Prepiska između Tesle i Gernsbeka

Čitava priča o objavljivanju “Mojih izuma” zvanično započinje pismom koje 27. novembra 1918. Hjugo Gernsbek upućuje Tesli i precizira sve uslove u vezi sa objavljivanjem njegove autobiografije.

“U skladu sa našim usmenim dogovorom želim da potvrdim, u ime časopisa Elektrikal eksperimenter i u svoje ime, da ćemo se prihvatiti objavljivanja serije mesečnih članaka posvećenih Vašim izumima, koji će biti objavljivani u svakom broju u periodu ne dužem od dve godine, nakon čega će biti odštampani kao knjiga.
Pristajemo da o našem trošku obezbedimo sve crteže tušem, gravire, ilustracije, fotografije itd, kao i da pripremu i objavljivanje celokupnog materijala obavimo brižljivo i sa adekvatnom pažnjom.
Vi ćete sarađivati sa nama na pisanju članaka, unošenju ispravki, i obezbediti skice, fotografije i ostale podatke kojima eventualno raspolažete, bez dodatnih troškova. Takođe se obavezujete da u rečenom periodu ne ustupate sličan materijal drugim časopisima; podrazumeva se, međutim, da Vas ova klauzula ne sprečava da objavljujete suštinski različite materijale.
Kao naknadu za ovo spremni smo da Vam isplatimo deset procenata autorskog honorara od svih prodatih knjiga. Ako po završetku objavljivanja serije članaka odlučimo da ne izdamo knjigu u roku od godinu dana, gubimo to pravo i vi ćete njime moći slobodno da raspolažete.”

Teslin odgovor usledio je 9. decembra iste godine:

“Gospodo, obaveštavam Vas da sam primio Vaš dopis od 27. novembra, u kome su jasno iznete naše individualne obaveze vezane za ovaj poduhvat.
Izjavljujem da nemam primedbi na Vaš predlog i da ga ovim prihvatam.
Verujte mi, ostajem veoma iskreno Vaš [NT]“

Posle ovih uvodnih dogovora, sledi čitav niz vrlo ljubaznih pisama, u kojima izdavač i autor ne štede reči pohvale za kvalitet članaka, odnosno za “predivne primerke poslednjeg broja” itd. Sledi niz pisama u kojima se obe strane precizno dogovaraju oko fotografija koje će biti korišćene u određenim Teslinim člancima, kao i o drugim detaljima koje se odnose na eventualne dopune ili ispravke već poslatih tekstova.

Prve zamerke

Iako je na osnovu obostranog zadovoljstva uspešno započetim poslom izgledalo da će se nastavak saradnje odvijati u apsolutnoj harmoniji, već u februaru 1919. Tesli stiže blago upozorenje o terminima za pripremu za štampu i želji izdavača da svoj sledeći tekst preda što pre. Sve dalje primedbe Gernsbek će uobličiti u vrlo ozbiljno intoniranom pismu koje šalje Tesli 26. marta 1919. godine:

„Poštovani doktore,
Dole potpisani je upravo primio pismo od štamparije, koje Vam prilaže. Pisac ovih redova Vam je proteklih meseci pominjao da smo imali velike probleme i da smo odlagali brojeve poslednja tri meseca najviše zbog toga što Vaš materijal nismo mogli da dobijemo na vreme.
Naš tiraž je sada oko 120.000 primeraka mesečno, i to postaje nezgodno jer nam je potrebno više vremena za štampanje. Poslednjih nekoliko meseci, celokupnu zaradu pojelo je to što je časopis morao da bude štampan noću, jer nismo mogli da stignemo u togu redovnog radnog vremena. Da bismo posao obavili kako treba, neophodno je da Vaše članke dobijemo oko 15. u mesecu, kao što Vam je dole potpisani pomenuo već u nekoliko navrata, jer jednostavno ne možemo da ih propisno likovno i tekstualno obradimo ako ih ne dobijemo do tog datuma.
Shvatićete u kakvoj smo situaciji ako pročitate priloženo pismo i biće apsolutno neophodno da ta dva članka dobijemo najkasnije 29. ovog meseca; u suprotnom, nećemo biti u stanju da ih obradimo, kao što će i Vama samom biti sigurno jasno iz priloga.
Dole potpisani zna na kakve sve poteškoće nailazite u svom radu i budite uvereni da ne želi da Vas nepotrebno požuruje, ali uveren je da shvatate njegov položaj u ovoj situaciji. Da li biste bili ljubazni da kažete gospodinu Holmsu, koji će Vam doneti ovo pismo, ako niste u mogućnosti da završite članak u celini do 29. ili najkasnije do nedelje, u tom slučaju možete da ga dostavite na kuću dole potpisanog, kako bi on mogao da ga odnese u štampariju odmah u ponedeljak ujutro. Razume se, ako Vaše članke dobijemo tako kasno, nećemo biti u mogućnosti da Vam stavimo na uvid probne otiske. Da bismo vam pokazali probne otiske, članke moramo dobiti najkasnije u petak uveče.”

Sledi niz pisama na sličnu temu, na koja Tesla prilično hladno odgovara:

„Gospodo,
Ovim potvrđujem, regularnosti radi, da sam primio vaše dopise od 26. marta i 2, 3, 4. i 6. aprila i postupio u skladu s njima, kao i to da oni nisu zahtevali pismene odgovore s moje strane.”

Međutim, odnosi se komplikuju jer Tesla stavlja primedbe na greške koje se pojavljuju u njegovim tekstovima “zaslugom” uredništva. Uredništvo ne ostaje dužno i 16. maja sledi prilično oštar Gernsbekov komentar.

„Moj poštovani doktore,
Što se tiče grešaka za koje tvrdite da su objavljene u junskom broju, nakon što Vas je pisac ovih redova pozvao telefonom, raspitali smo se u našoj štampariji i shvatili da je odštampan već toliki broj primeraka da je bio besmislen svaki pokušaj da se unesu bilo kakve ispravke i mada nam je jako žao, ništa se nije dalo učiniti.
Nema nikakve potrebe da se ovakve stvari događaju i nama se one, ako ćemo pravo, ni ne dešavaju kada su drugi članci u pitanju, jer uvek imamo dovoljno vremena da unesemo sve potrebne ispravke, ali ako smo primorani da sve radimo u poslednjem trenutku ne možete ni očekivati da to uradimo bolje nego ovako. Kad biste samo bili svesni koliko mi muka imamo da sve to ubacimo, siguran sam da biste pokušali da sarađujete sa nama kako bismo ranije dobili materijal. Svakako ni Vama ne ide u prilog da ga uvek predajete u poslednjem trenutku i smatramo da bi to bio manji napor. Svakog meseca smo u sve goroj situaciji sa našim štamparima, jer smo i mi i svi ostali pod velikim pritiskom kad članke dobijemo tako kasno, kada je cela ekipa već spremna i čeka da počne sa štampom, što svakako uviđate. Imali smo troje ljudi u štampariji zbog ovog broja, gospodina Sikora, gospodina Holmsa i gospodina De Mota, te pisca ovih redova prosto čudi kako se nije potkralo više grešaka u konfuziji u kojoj su pokušavali da rekordnom brzinom zaključe broj.
Dodatne nevolje stvorilo nam je i to što Vi insistirate na dodatnim ispravkama, dodavanju novih tema, itd. nakon što smo Vam već dodelili određen prostor, tako da se i taj naš plan raspao…”

Tesla ne ostaje dužan i vrlo brzo, 19. maja, šalje svoj prilično ljutiti odgovor.

„Gospodo,
Kao odgovor na Vaša pisma od 14. i 16. ovog meseca, ponovio bih ono što sam Vam već rekao, da su članci koje ste dobili od mene napisani uz ogroman napor s moje strane i strane mojih saradnika. Svaki minut moram da posvetim radu koji je od izuzetne važnosti u svakom smislu.
Što se tiče grešaka, poznato Vam je da sam uradio negde oko dvanaest priloga i da je u svakom pojedinačnom od njih bilo kako tipografskih grešaka, tako i propusta. Što se tiče konkretnih grešaka u junskom broju, smatram da je čudno što moje skretanje Vaše pažnje na njih opisujete kao neku samo moju ‘tvrdnju‘. Prve probne otiske dobio sam nekoliko dana nakon što sam dostavio tekst i pažljivo sam uneo korekcije u njih. U subotu mi je gospodin Holms doneo probne otiske strana i na njima su bili potpuno isti propusti. Tekst je ponovo pregledan i ja sam uložio napor da mu ukažem na sve i dobio njegovo obećanje da će se postarati za to. U ponedeljak sam telefonirao gospodinu Gernsbeku i on mi je lično obećao isto. Želeo sam da gospodin Gernsbek ne daje nikakvu preciznu najavu za ovaj sledeći broj, a on je uradio upravo suprotno. Iz njegovog potpisa koji se odnosi na kulu izbacio sam pasus koji nije bio tačan, da bih video da je uprkos tome ostao i da čini članak čudnim. U opisu sijalica pripisana mi je izjava koju nikada ne bih mogao da dam.
Međutim, najveće razočaranje doživeo sam zbog izostavljanja izjave u skici za biografiju i grešaka u mom pismu o ‘Rotaciji Meseca‘. Bio sam vrlo nevoljan da iznesem svoje mišljenje o uveličavajućem transmiteru i voleo bih da to nisam uradio.“

Jedno od kratkih Teslinih pisama usledilo je 25. jula 1919. u kome obaveštava urednika da zbog okolnosti koje su „izvan njegove kontrole“ preporučuje da se odloži objavljivane članka koji je namenio za avgustovski broj. No, daleko važnija je sledeća poruka koja u velikoj meri objašnjava razloge zbog kojih Tesla nikako nije mogao da se uklopi u rokove koje su pred njega postavljala nemilosrdna pravila periodične štampe. “Smatram”, naglašava Tesla, ”da bi ovom prilikom bilo dobro da obavestite čitaoce, upozorenja radi, da ja nisam jedan od onih koji na stolu i vratima kancelarije drži natpis ‘Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra’. Moj moto je ‘Prvo dobro razmisli, pa tek onda delaj’."

Kraj saradnje

Posle kratkog predaha, odnosi opet počinju da se zaoštravaju. Gernsbek se 8. septembra odlučuje da ovoga puta napiše prilično opširno pismo i prvi put beskompromisno upozori Teslu da bilo kakvo probijanje rokova znači da tekst neće biti objavljen.

„Moj poštovani doktore,
U vezi sa Vašim krajnje neljubaznim ophođenjem večeras preko telefona, koje zaista nije bilo ničim izazvano.
Tokom trinaest godina iskustva pisca ovih redova kao izdavača niko nikada nije postupao s njim kao Vi i dole potpisani se ne usteže da Vam kaže da je veoma ogorčen s obzirom da činimo sve što je u našoj moći da Vam udovoljimo i da budete zadovoljni. Vi do sada prema nama niste pokazali nimalo razumevanja; niste imali nimalo spremnosti da sarađujete, te stoga ne možete od nas tražiti nemoguće kada znate da moramo da zaključimo broj do određenog dana i kada već troje ljudi radi prekovremeno isključivo na Vašem članku, što nam ne ostavlja ni toliko vremena da korigujemo Vašu kopiju.
Vi i sami savršeno dobro znate da se tako ne postupa sa izdavačem, specijalno ako se on ubija od posla da izbaci časopis pre početka štrajka svih štampara koji je zakazan za ovu nedelju i za koji ste svakako čuli. Gospodin Sikor je bio primoran da izbaci jedan pasus zbog nedostatka prostora i nije mogao da ugrozi ceo broj samo zbog jednog ili dva pasusa za čije izostavljanje krivicu snosite samo i jedino Vi, jer niste hteli ili niste mogli da dostavite članak na vreme.
Dole potpisani želi da ovim izjavi da ubuduće nećemo više uopšte moći da prihvatimo članke koji nisu završeni u celini do dvadesetog u mesecu. Više nam odgovara da ih ni ne objavimo u tom broju ako ne možete da ispoštujete te uslove.
Mi izuzetno cenimo Vaše odlične članke i ni na trenutak ne potcenjujemo njihovu izuzetnu vrednost za naš časopis. Ali Vi kao da gubite iz vida činjenicu da mi pokušavamo da Vam podignemo spomenik objavljujući te članke koje, lično ste to ponovili bezbroj puta, ni jedan drugi izdavač nikada nije uspeo da izvuče od Vas.
Objavljivanje tih članaka nas je u prošlosti koštalo hiljade dolara samo zbog toga što još ni jedan članak do sada niste predali na vreme i dole potpisani može da vam kaže, a spremni smo to i da dokažemo, da je celokupna zarada za svaki broj u kome ste Vi imali članak odlazila na prekovremeni rad štampara zbog kašnjenja časopisa.
Pod datim okolnostima, ne shvatamo zbog čega insistirate da je sva krivica do nas.

Kao zaključak, pisac ovih redova želi da kaže da je pasus koji je izbačen bio izbačen u poslednjem trenutku, bez znanja dole potpisanog, ali pošto nema poslednje probne otiske pred sobom, ne zna kako sada stvari stoje.
Kad je gospodin Sikor pozvao dole potpisanog da ga obavesti o izostavljanju pasusa, dole potpisani je istog časa rekao gospodinu Sikoru da pasus mora mora biti vraćen i za očekivati je da je gospodin Sikor, s kojim dole potpisani trenutno ne može da stupi u kontakt, uneo datu ispravku.
Dole potpisanog će večeras kod kuće čekati probni otisci i ako bilo šta može da se učini da bi taj pasus bio objavljen, čak i po cenu izbacivanja nečijeg oglasa, to će biti i urađeno. A to bi bilo urađeno i da niste nazvali dole potpisanog i zalupili mu slušalicu.”

Teslin odgovor usledio je 22.septembra 1919. u kome očigledno nagoveštava prekid dalje saradnje, bez velike nade da će se ikada nastaviti.

“Gospodo,
Bio sam nemalo iznenađen kad sam primio Vaše pismo od 8. septembra koje, iskreno da Vam kažem, zamalo da završi u kanti za otpatke. Obratili ste mi se sa predlogom koji Vi nikada niste ni pokušali da ostvarite. Članci koje ste preuzeli da napišete i kojima je trebalo da približite moje izume Vašim čitaocima nikad nisu ugledali svetlost dana i nedavno ste priznali da niste u stanju da obradite tu temu kako treba, tako da naš prvobitni dogovor otpada.
Što se tiče spomenika koji pokušavate da mi podignete, verovatno mislite na moj nadgrobni spomenik, jer savršeno dobro znate da je objavljivanje nekog članka u vašem časopisu isto kao i zakopavanje istog dva metra ispod zemlje. Svi prilozi koje sam ikada ranije davao bili su ne samo navođeni u drugim novinama već i telegrafisani, u većini slučajeva, širom sveta. Šira javnost smatra da je Vaš časopis namenjen dečacima i ne shvata ga ozbiljno. Ako ste iole upoznati sa istorijatom Sajentifik Amerikena, razumećete da Vam predstoji još mnogo rada da biste promenili mišljenje javnosti u tom smislu. Dozvolite mi takođe da uzgred primetim da će, ako nastavite da se trudite da prevaziđete žutu štampu, Vaš uspeh biti vrlo kratkog veka.
Veliki broj ljudi mi se obratio u vezi sa mojim člancima i njihovim uticajem na Vaš časopis i uopšte mi nije važno šta Vi kažete. Dobro Vam je poznata njihova reklamna vrednost, koju ste i iskoristili u najvećoj mogućoj meri.

Pisao sam ih, žrtvujući kako vreme tako i novac, jedino iz želje da Vam pomognem, ali znajte da zadržavam pravo na njihovo ponovno objavljivanje. Do sada su svi, sa izuzetkom poslednjeg, bili iskasapljeni i predstavljeni čitaocima na krajnje sramotan način, a Vi me i dalje uveravate da će im prilikom štampe biti posvećena izuzetna pažnja. Imajući u vidu ovo, kao i ono što se događalo ranije, nisam mogao da pređem preko Vašeg pokušaja da me tretirate kao kakvo opskurno piskaralo.
Već sam u nekoliko navrata uložio prigovor zbog neodobrenih najava mojih članaka, a vi ste uprkos tome u poslednjem broju ponovo objavili takvu jednu najavu i to ne samo bez mog pristanka već se iz nje dalo naslutiti da ste Vi s tim bili upoznati. Moraćete da objavite ispravku, jer ja nisam u prilici da Vam napišem još jedan prilog, bar za sada. Znam i neke druge časopise u kojima bi moji članci ne samo bili dobrodošli već bi postigli i pun uspeh.”

Sledećih nekoliko godina, između Tesle i Gernsbeka razmenjeno je samo nekoliko pisama u kojima je poznati izdavač na sve moguće načine pokušavao da odobrovolji svog najcenjenijeg autora da nastavi saradnju, a zauzvrat dobijao prilično hladna pisma u kojima se jasno oseća Teslina povređena sujeta i zameranje zbog izdavačevog egoizma. U jednom od poslednjih obraćanja, Tesla poručuje Gernsbeku:

“Ja cenim Vašu izuzetnu inteligenciju i sposobnost, ali izgleda da je problem sa Vama to što prvo mislite na H. Gernsbeka, zatim opet na njega, pa na njega još jedanput”.

Poslednji pozdrav velikom čoveku, prijatelju i saradniku

Hjugo Gernsbek je dao ogroman doprinos promovisanju Nikole Tesle i kao posebne ličnosti I kao genijalnog stvaraoca i vizionara. Zahvaljujući Gernsbekovoj izuzetnoj kreativnosti i maštovitosti, a posebno velikoj upornosti da pridobije Teslu kao autora, čovečanstvo je dobilo uvid u mnoge aspekte Teslinog života i stvaralaštva koji bi zauvek ostali nepoznati.

Da nije bilo Tesline autobiografije i mnoštva članaka posvećenih njegovim najznačajnijim izumima, ne bismo znali gotovo ništa o Teslinom detinjstvu, o njegovim mladalačim nestašlucima, školovanju, evropskim danima i prvim zaposlenjima. Nikada ne bismo saznali kako je došlo do velikog trenutka otkrića obrtnog magnetnog polja, kako je veliki naučnik došao na ideju da načini model svog indukcionog motora kao metaforu čuvene legende o Kolumbovom jajetu, ili kako bi izgledao Teslin toranj na Long Ajlendu da je ikada bio završen.Na kraju Teslinog životnog puta, Hjugo Gernsbek je načinio još jedan veliki gest prema prijatelju i čoveku koga je neizmerno poštovao. Na njegovu inicijativu, 9. januara 1943. godine, dva dana posle Tesline smrti, F. Mojnihenje izradio je Teslinu posmrtnu masku. Povodom obeležavanja Tesline stote godišnjice rođenja, ova maska postavljena je 25. juna 1956. u poslovnim prostorijama “Gernsbek pablikejšns” u Njujorku. Na njenom mermernom postolju, u formi reljefa koje je izradio vajar Onorio Ruotolo, izvedeni su simboli najvećih Teslinih otkrića i ideja - prvi indukcioni motor, Teslin transformator i poznati Teslin toranj iz Vordenklifa, na Long Ajlendu namenjen realizaciji projekta Svetskog sistema bežičnog prenosa signala i energije, grandioznoj ideji o prvom globalnom tehnološkom sistemu u istoriji čovečanstva, simbolu Teslinog velikog i neostvarenog sna.
Godinu dana posle Gernsbekove smrti, njegova porodica donirala je Teslinu posmrtnu masku Muzeju Henrija Forda, smeštenom u gradu Dirbornu, u Mičigenu, gde se ovaj Gernsbekov simbolični oproštaj od prijatelja i saradnika čuva i danas.

Vladimir Jelenković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"