MESEC MATEMATIKE

Borka Marinković

Maj u septembru

Zašto virusi vole...

Na poslednjem događaju ovogodišnje manifestacije u maju, najavljen je i njen nastavak uživo, u  septembru. Tako je, 21. septembra, Kalemegdanska tvrđava otvorila vrata zaljubljenicima u matematiku. Na otvaranju matematičko-plesnog  performansa pod nazivom „Tačka je ono što nema delovaˮ, publici su se obratili organizatori, direktori CPN i Matematičkog instituta. U izuzetnom ambijentu na letnjoj sceni “plesala” se matematika. Pokretima su istraživani geometrijski pojmovi, brojevi, funkcije, saobraćanje.

Ideja za putujuću izložbu „Matematičarke širom Evropeˮ rođena je 2016, na Osmom evropskom kongresu matematike u Berlinu. Urađen je katalog „Galerija portretaˮ koji, kao i izložbu, čine fotografski portreti uz intervjue trinaest matematičarki iz različitih zemalja Evrope. Među portretisanim matematičarkama je i naša prof. dr Dušanka Perišić, sa Prirodnomatematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Promocija knjige održana je u Matematičkoj gimnaziji. Bilo je izuzetno interesantno slušati učesnike: prof. dr Dušanku Perišić, prof. dr Vesnu Todorčević i prof. dr Đorđa Baralića.

Tokom sankcija - prvo dete, tokom bombardovanja - drugo

Dušanka je pričala o svom profesionalnom putu karakterističnom za sve naučnike, pa i matematičare, i o izazovima na tom putu koji prate žene. U mladosti je najvažnija podrška roditelja i profesora. Kasnije je to podrška partnera i kolega.
U teškim društvenim i ekonomskim uslovima devedesetih, iako je dobila Fulbrajtovu stipendiju za doktorske studije u Americi, zaustavljena je zbog ekonomskih i naučnih sankcija nametnutih tadašnjoj državi, pa je doktorirala u Novom Sadu. U  uslovima sankcija, odgajala je prvo dete, a u vreme bombardovanja drugo dete je bilo beba. Dušanka se suočavala sa svim problemima naučnika i majke i - prevazišla ih uspešno.
Njeno omiljeno lično postignuće u matematici je organizacija sastanka 2009. „Žene Evrope u matematiciˮ u Novom Sadu, koji je doveo najuspešnije matematičarke Evrope: Ingrid Dobeši, Martu San-Sole, Barbaru Li Kejfic, Nalini Anantaraman, Šeril Preže, Ragni Pjene...
Sa takvim iskustvom, njen savet mladim ženama koje žele da započnu matematičku karijeru u našoj zemlji ima utemeljenje:„Budite hrabre, oprobajte se u matematici, ne budite previše samokritičneˮ.

Živa teorema

Vesna Todorčević je redovni profesor na FON-u, viši naučni savetnik Matematičkog instituta i majka troje dece. Prateći zastupljenost žena od studija matematike do naučnih zvanja, uočila je da, od oko 40% studentkinja, ostane samo oko 10% žena koje se bave naučnim radom.
Vesna je upisala Matematičku gimnaziju posle osvojenog drugog mesta na Saveznom takmičenju u tadašnjoj Jugoslaviji. Posle završetka gimnazije, pokušala je da upiše glumu i ostvari svoju želju iz detinjstva; ali pošto nije primiljena, bilo je prirodno da studira matematiku. Prelomna joj je bila treća godina kada je odlučila da će matematika biti njen profesionalni život. Po završetku studija upisala  je posledilomske studije, a zatim i doktorirala.

Matematika zahteva veliku posvećenost, upornost, strpljenje i snagu da se danima radi bez prekida. Ženama to može postati prepreka po zasnivanju porodice, ali one zato poseduju intuiciju koja im omogućava da se, posle biološke pauze, sa lakoćom vrate nauci, naravno uz podršku najbližih. Mnogo je lakše ženama u zemljama u kojima se neguje nauka, gde je matematika deo opšte kulture (Francuska, Nemačka, Izrael, Koreja u kojoj je predsednica Društva matematičara žena).

Dr Vesna Todorčević je bila učesnik Kongresa matematičara u Indiji 2010, gde je upoznala Sedrika Vilanija, direktora Univerziteta u Sorboni i direktora Poenkareovog instituta u Parizu, dobitnika Fildsove medalje (odgovara Nobelovoj nagradi). Na kongresu je snimljen dokumentarni film o Vilaniju u koji je ušao i razgovor Vesne Todorčević sa njim, u fojaeu sale. Prilikom posete Poenkareovom institutu u Parizu, Vesna je Vilanija pozvala u Beograd, na promociju njegove knjige „Živa teoremaˮ. Zahvaljujući njoj, to se i dogodilo 2013, u SANU, u okviru  manifestacije “Maj - mesec matematike”. Knjiga je postigla veliki uspeh među matematičarima i onima koji popularizuju matematiku, a  matematičare osvetljava kao ljude „od krvi i mesaˮ.

Vesna osvetljava matematiku iz različitih uglova. Pošto je dobar poznavalac muzike, uvela je temu za maturske radove „Matematika i muzikaˮ, u Matematičkoj gimnaziji, što je naišlo na veliko interesovanje učenika. Na FON-u, po njenom predlogu, postoji smer „Matematička teorija muzikeˮ (rodonačelnik prepoznavanja i razumevanja matematike u muzici je Pitagora, koji je upotrebio razlomke da bi zapisao delove note a muzikom u matematici bavio se i švajcarski matematičar Leonard Ojler, u 18.veku).

Profesor dr Đorđe Baralić je viši naučni savetnik u Matematičkom institutu SANU i profesor u Matematičkoj gimnaziji od 2008. Sa svoje trideset četiri godine, on je dvadeset u matematici, što je ozbiljno iskustvo. Veoma je ponosan na svoje učenike iz Srbije i regiona. Učenici iz prve generacije su već na doktorskim studijama, a među njima je veći broj devojaka.  

Borka Marinković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"