HOBI
O.K.
Kriptografija
Od skitale do OTP
Kriptografija je vekovima označavala pretvaranje “otvorenog” teksta, kako se naziva u stručnoj terminologiji, odnosno obične informacije - u šifrovani tekst. Termin kriptograf prvi je upotrebio veliki američki pisac i pesnik Edgar Alan Po u jednoj svojoj pripovetki.
U antici je korišćena jednostavna Cezarova šifra, koja se zasnivala na principu da svako slovo neke poruke rimskim vojskovođama bude zamenjeno onim znakom koji je tačno određeni broj mesta ispred njega u abecedi. Spada u šifre zamene. Stari Grci, i to najviše Spartanci koristili su napravu koja se zvala skitala. To je cilindar oko kojeg je obmotan komad pergamenta na kome je šifrovana poruka. Pošiljalac i primalac su imali po štap istog prečnika kojim se dešifrovala poruka.
Prva delo koje ozbiljnije tretira kriptografiju napisao je lingvista Al-Halil, u 8. veku. Posle njega je matematičar Al-Kindi otkrio analizu učestalosti slova u šifrovanom tekstu, što je znatno olakšalo dešifrovanje. Veliki erudita iz doba Renesanse, Leon Batista Alberti izmislio je prvu automatsku napravu za ovu namenu. Nazvao ju je disk za šifrovanje a američki predsednik Tomas Džeferson stvorio je svoj disk, koji je kasnije usavršio Francuz Etijen Bazeri.
levo: Starogrčka naprava za šifrovanje skitala / desno: Albertijev disk za šifrovanje |
Nemački monah Johan Tritemijus osmislio je, početkom 16. veka, kvadratnu tablu (tabula recta, na latinskom jeziku). Radi na istom principu kao i Cezarova šifra: u kvadratu od 26 redova, svako slovo je pomereno ulevo u odnosu na red iznad. Dvojica holandskih pronalazača su 1915. godine izmislili rotorske mašine za ovu svrhu. A krajem Drugog svetskog rata, Britanci su napravili računar “kolos” koji je uspešno parirao nemačkim mašinama.
Kriptografija može da bude hobi - ali traži veliki intelektualni angažman. Ko se upusti u ovu delatnost može da smišlja šifre ili rešava one koji su drugi stvorili. Pritom, nije zgoreg upoznati se sa istorijatom kriptografije. Postupak dešifrovanja se naziva kriptoanaliza, za šta je neophodan zavidan nivo poznavanja matematike a, u novije vreme, i informatike i računarstva.
Obično se polazi od takozvanih kriptografskih primitiva. To su algoritmi koji služe za pravljenje bezbednosnih protokola i kriptosistema. Kriptosistem se sastoji od programa za enkripciju i dekripciju - koji su javni. Prilikom šifrovanja, uz program, koristi se i ključ. Najčešće, oba su ključa identična. Kriptosistem može biti simetričan ili asimetričan. U potonjem slučaju upotrebljava se privatni i javni ključ za enkripciju.
levo: Enighma mašina / desno: Kolos računar za dešifrovanje |
Najviše primenjivani asimetrični kriptosistem je RSA koji je tako nazvan po početnim slovima prezimena trojice naučnika koji su prvi ustanovili njegovo postojanje. U šifrovanoj komunikaciji vodi se računa o trećoj strani, odnosno protivniku koji se bavi prisluškivanjem.
U praksi, takozvani neprijatelj može da učini znatno više od prisluškivanja; recimo, da izmeni sadržaj poruke. Razmena poruka se, u prenesenom smislu, prikazuje kao cev u kojoj se ostvaruje sigurna komunikacija. Posebno treba uzeti u obzir koliko često se različita slova javljaju u određenom jeziku. Isto se odnosi i na reči koje su češće zastupljene. Najviše korišćeni algoritam DES pojavio se ranih sedamsetih godina 20. veka. Vremenom, postao je nesiguran pa se pojavila novija verzija AES, 2001. godine. Najpozdaniji metod enkripci je je OTP koji se zasniva na jednokratnom ključu koji je ranije deljen među stranama.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|