RETKE VRSTE
O.K.
Torbar numbat
Stalna opasnost za termite
U Zapadnoj i Južnoj Australija i u Novom Južnom Velsu živi torbar numbat. Stručni naziv vrste je Myrmecobius fasciatus. U Evropi se za numbata saznalo 1831. godine, kada ga je uočila britanska naučna ekspedicija u jednoj rečnoj dolini na zapadu Australije. Taksonomsku vrstu i familiju, u deceniji nakon otkrića, opisao je engleski naučnik Džordž Voterhaus.
Ovo stvorenje nije bliski srodnik nijednog postojećeg torbara, od kojih su se njegovi preci odvojili pre više od trideset miliona godina. Ovaj torbar je član familije Myrmecobiidae. Nekada su postojale dve podvrste, od kojih je jedna izumrla šezdesetih godina prošlog veka.
Naziv numbat potiče iz njungarskog jezika australijskih domorodaca. Za ovu životinju koristi se i naziv valpurti, koje dolazi iz jezika Zapadne pustinje, u Australiji. Pored lokalnih naziva, postoje i opštiji termini: prugasti i torbarski mravojed.
Dužina numbata iznosi 20-29 cm. Ima prilično dlakav rep koji dostiže dužinu od 20 cm. Mužjaci su krupniji i teži. Prosečna težina im je oko 0,5 kg. Ima zašiljenu glavu i uši usmerene na gore. Sve četiri noge su im kratke, sa dugim kandžama. Krzno im je sivkasto-braon boje, po donjem delu tela, dok su pri vrhu leđa i po nogama izraženije crvene dlake. Imaju veći broj crnih i belih pruga po zadnjem delu tela. Trbuh je nešto svetliji.
Hrane se termitima. Zbog takvog načina ishrane, dobro im dođe tanak i lepljiv jezik, dugačak oko 10 cm. Lepljivim ga čini pljuvačka koju stvara podvilična žlezda. Ove životinje jezikom prikupljaju termite tako što jezike uvlače u rupe u zemlji, udubljenja u stablima ili u lišće koje je palo na tlo. Izduženu njušku, tj. nos takođe koriste u potrazi za termitima.
Uz pomoć čula mirisa, valpurti registruje prisustvo termita, pri čemu kopa male rupe da bi došao do prolaza koje prave insekti. Odrasli numbat pojede oko dvadeset hiljada termita dnevno - mrave jedu samo slučajno. Način ishrane im omogućava da uopšte ne piju vodu jer je dobijaju od insekata. Uglavnom nemaju potrebe da žvaću tako da pedesetak omanjih zuba maltene nema funkciju.
Pare se u pozno leto. Obično, bude jedan okot godišnje, kada se rodi četvoro mladunaca. Ženke nemaju torbu što je retkost kod torbara. Mladunčad sisaju iz četiri dojke oko kojih su dlake koje im omogućavaju toplotu i osećaj sigurnosti.
Za razliku od drugih torbara, aktivni su po danu. U vrelim letnjim mesecima love termite u ranim jutarnjim časovima. Osetljivi su na vrućinu tako da se u tom periodu godine povlače tokom dana u podzemne jazbine ili šupljine u drveću. Tek kada vrućina popusti, ponovo kreću da tragaju za hranom. Tokom zime, aktivni su svega nekoliko sati, i to u toplije doba dana.
Njihove jazbine su podzemne, uzane su i duge 1-2 m, obložene travama, lišćem, korom, cvećem i sličnim materijalom. Žive usamljenički i brane svoju teritoriju od ostalih jedinki istog pola. Do veze među odraslim numbatima dolazi samo tokom sezone parenja. Neretko se penju po drveću. Žive u šumama eukaliptusa. Izbegavaju preterano mokra i hladna mesta jer je tu manjak termita.
Nekada su živeli na znatno širem području i u većem broju australijskih teritorijalnih jedinica. Dolaskom Evropljana, njihov areal se znatno smanjio. Opstali su samo u manjem delu Zapadne Australije, u rezervatu prirode Drajandra. Uz još jedan rezervat u toj državi, to je jedino mesto gde se donedavno mogla naći ova životinja.
Numbat je ugrožena vrsta. Pošto su aktivni po danu, moraju da se čuvaju od ptica grabljivica, velikih guštera i zmija. Izoštren vid sa očima na suprotnim stranama glave omogućava da lakše primete opasnost. Prugasto krzno takođe predstavlja prednost jer se stapa sa okolinom i otežava neprijateljima da ih spaze. Kada im se približava životnja koja želi da ih pojede, reaguju na dva načina: ili prekinu sve pokrete ili se daju u beg da bi se sakrili u žbunju ili šupljinama stabala.
Dovođenje riđe lisice iz Evrope u Australiju imalo je katastroflne posledice za numbate. Ovaj sisar je potamanio skoro sve valpurtije. Uništavanje njihovog staništa je takođe veliki problem jer oni zavise od drveća u koje se sklanjaju od opasnosti i radi prehrane termitima. Danas je ostalo oko hiljadu numbata u prirodi.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
