PISMA
O.K.
Na koralnom atolu Voleai
Tajna mešavina slova
Savezne države Mikronezije predstavljaju nezavisan entitet u Tihom okeanu. Jedna od četiri države koje su njen sastavni deo je Jap. U njoj se nalazi koralni greben Voleai koji se sastoji od 22 ostrva. Na nepunih 5 km2 živi nešto više od hiljadu ljudi. Voleai potpada pod arhipelag Karolinska ostrva, gde se govori voleajski jezik. U državi Jap ima status jednog od zvaničnih jezika. Ukupno u čitavoj zemlji ima oko 1700 govornika. Spada u trukičko-ponapejsku jezičku porodicu.
Specifičnost Voleaija je slogovno pismo na kome je pisan taj jezik. Ostatak sveta je za pismo saznao 1905. godine kada se američki misionar Alfred Sneling, nakon što je zalutao, iskrcao na stotinak kilometara udaljeni atol Eauripik. Na tom atolu se govorio voleajski. Zajedno sa svojim pratiocima, učio je domoroce latiničnom.
Stanovnici ostrva nisu razumeli smisao pisma koje se zasniva na principu da se slog sastoji od suglasnika i jednog vokala. Verovali su da svako slovo predstavlja ime. Otuda će nastati slogovno pismo koje odražava samo jednostavne vokale i spoj suglasnika sa slovom i. Tako nastaju simboli koji se nazivaju glifovi.
Utvrđeno je postojanje 99 glifova, odnosno grafema. Oni su podeljeni u dve grupe, odnosno dva tipa. To nije dovoljno da bi se jezik stanovništva tih mikronežanskih ostrva do kraja iskazao. Naziv pisma je voleajsko, tj. pismo Karolinskih ostrva. Reč je o mešavini latiničnih i znakova za koje se na zna kako su nastali.
|
Ima tu i određenog uticaja japanskog katakana pisma. Utvrđeno je da oko petina znakova vodi poreklo iz latinice. Postoje mišljenja da je, pre dolaska misionara Snelinga, postojalo posebno pismo na Voleaiju a da su potom u njega uključena slova zasnovana na latinici. Druga mogućnost je da su latinično pismo dopunili sopstvenim grafemama nastalim na osnovu tetovaža, petroglifa, tkanja ili rebusa. Piše se sa leva na desno, i to najčešće bez razmaka među rečima. Nema ligatura niti se dužina vokala i konsonanata može uočiti iz načina pisanja. Slova imaju geometrijski oblik. Po svemu sudeći, potreba za pismom se javila otud što u jeziku naroda atola postoje brojevi - sve do sto miliona!
Posle Snelinga, 1913. godine, na Voleai je došao škotski naučnik Džon Mekmilan Braun. Lokalni starešina koji se zvao Egilimar mu je pokazao pojedine natpise. Braun je uvideo da mali broj stanovnika zna ovo pismo pa je objavio kratku belešku i spisak od 51 znaka. Sredinom 20. veka prestaje korišćenje voleajskog pisma. Pošto je samo pet ljudi na ostrvu, u prvom decenijama 20. veka, znalo da se njime služi a da ga pritom niko od njih nije izmislio, nastanak i poreklo pisma ostaju obavijeni velom tajne.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
