OKO PLANETE
Mikrovlakna
Opasni „tekstil“
Tekstilna mikrovlakna su glavni doprinos zagađenju mora jer se spiraju sa odeće prilikom pranja i habanja a potom, putem vazduha ili na druge načine, stižu do mora. Samo jedno mašinsko pranje odeće od poliestera, na primer, oslobađa pola miliona tekstilnih mikrovlakana. Prethodna istraživanja okeanskog dna sva su mikrovlakna smatrala plastikom, na osnovu pretpostavke da se prirodna vlakna kao što je pamuk ili vuna razgrađuju previše brzo da bi opstali u morskoj sredini. Međutim, Piter Rajan (Univerzitet Kejptaun, Južnoafrička Republika) je s kolegama analizirao 2000 mikrovlakana izvučenih iz nekoliko okeana. Otkriveno je da je samo 8 % otpadalo na plastiku (poliester i najlon). Ostalo su bila prirodna vlakna kao što je pamuk, na koji je otpalo pola ukupne količine i vunu, koja je činila 12 % zagađivača. Ostatak su činili svila, konoplja i lan.
Ekipa je koristila tehniku koja se naziva „infracrvena spektroskopija“, prilikom analize mikrovlakana koja su u proseku bila dugačka 1mm, u 916 uzoraka vode uzete iz Atlantskog, Indijskog i južnih okeana i Sredozemnog mora. Otkriće je iznenađujuće jer je skoro dve trećine tekstila koji se danas proizvodi sintetičkog porekla. Moguće je da se prirodna vlakna razgrađuju sporije nego što se mislilo, i da je veći deo pamučnih i vunenih vlakana koja trenutno plutaju po okeanu zagađenje iz prethodnih decenija kada su se ti materijali najviše koristili za pravljenje odeće, smatra Rajan.
Prirodna vlakna su često ofarbana i puna hemikalija. Upravo to može biti razlog što se sporo razgrađuju. Uzmimo za primer netaknuti obojeni prsluk, otkriven u olupini broda staroj 133 godine. Iako je studijom otkriveno manje plastičnih mikrovlakana nego što se očekivalo, prirodna mikrovlakna nose isti rizik po zdravlje životinja čije je stanište more. Postoje dokazi da je za krabe i zooplankton izuzetno štetna konzumacija plastičnih mikrovlakana, ali uticaj zagađenja prirodnim mikrovlaknima nije još uvek ispitan. Rajan smatra da treba smanjiti količinu mikrovlakana koja završavaju u morima širom sveta, bez obzira na njihovo poreklo jer, kako stvari stoje, te štetne supstance se dugo vremena zadržavaju u životnoj sredini.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
