Klimatske promene značajno utiču na ljudsko zdravlje pre svega tako što nagli porast temperature omogućava brži razvoj bakterija i virusa, i time širenje raznih bolesti među ljudima. Na primer, u delovima sveta u kojima vladaju suše, dolazi do pojave pacova, koji su prenosioci različitih zaraza. Povišena temperatura odgovara razmnožavanju komaraca, koji danas lete i iznad dve hiljade metara a ranije su živeli na visinama do hiljadu metara, čime se povećava rizik pojave malarije koju prenose ovi sitni insekti. Poplave i suše doprinose širenju virusa koji izazivaju hemoragijsku groznicu i oboljenja bubrega, što se dovodi u vezu sa razmnožavanjem miševa.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), tokom juna 2018. godine svetom je istovremeno haralo šest smrtonosnih virusa: ebola, MERS, zika, Nipah virus, Lasa groznica i Rift groznica. Već sada se zna da će se, zbog klimatskih promena, grip, bronhitis i upale pluće širiti među ljudima, a javljaće se i problemi usled toplotnih udara i pojačanog UV zračenja. Dehidracija tela zbog nedostatka pijaće vode postaće jedan od glavnih zdravstvenih problema u skoroj budućnosti.
Kako se navodi u časopisu PLOS Medicine, u nekim delovima sveta će se do 2080. procenat smrtnosti povećati za čak 2000 % zbog naleta jakih toplotnih talasa, a promene klime dovešće do ekstremnijih uslova života i sve učestalijih toplotnih uragana. Štaviše, u neki delovima sveta život više neće biti moguć.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
