KOSMONAUTIKA

D.L.

Konstantin Eduardovič Ciolkovski

Nećemo večito ostati na Zemlji

Vizija leta u kosmos i na druga nebeska tela je dugo vremena bila san pesnika i fantasta koji su zamišljali takvo putovanje potpuno van naučnih saznanja - ili kao Žil Vern, na osnovu neostvarivih tehničkih rešenja, ispaljivanjem putnika ka Mesecu u granati džinovskog topa. Krajem 18. veka, naučna saznanja na polju mehanike su dostigla nivo da je bilo moguće da se sagleda tehničko sredstvo - raketa kojim bi mogao da se ostvari kosmički let a vizionar koji je prvi čovečanstvu ukazao na tu mogućnost bio je ruski naučnik Konstantin Eduardovič Ciolkovski.

Ciolkovski je rođen 1857. u malom mestu Ijevsku. Zbog bolesti  rano je izgubio sluh. Balon sa lakim gasom, koji je dobio kao igračku, podstakao je njegovu znatiželju ali i pitanja koje je sam sebi postavio i za koje je tražio odgovore čitajući knjige o fizici i matematici.
Školsko znanje je brzo savladao. Sa 17 godina odlazi u Moskvu da studira fiziku, matematiku i astronomiju. Tri godine je posećivao predavanja i biblioteke i trpeo glad jer je deo novca koji mu je otac slao trošio na razne hemikalije i eksperimente koje je obavljao maštajući da nađe sredstvo kojim se mogu dosegnuti zvezde. Konačno je postao nastavnik matematike u jednom mestu blizu Kaluge pa je mogao da se posveti daljem traženju rešenja da ostvari svoje snove.

Snovi o Zemlji i nebu

Sa 23 godine je poslao nekoliko naučnih radova Društvu za fiziku i hemiju u Petrograd, ne znajući da su te naučne istine odavno otkrivene. Dobio je odgovor od strane Dmitrija Mendeljejeva, tvorca Periodnog sistema, koji je prepoznao talenat i dao mu podstrek da nastavi sa izučavanjem prirodnih nauka pa je sa narednim radovima primljen u navedeno društvo.
U svojoj kući je vršio eksperimente sa elektricitetom, raketama na barut, drvenim letećim modelom nalik na pticu i... razmišljao o balonima kao prevoznom sredstvu o čemu je održao predavanje u Moskovskom politehničkom institutu. Znao je za letove Oto Lilientala i razmatrao je letelice teže od vazduha; njegove ideje su bile avioni sa kabinom, izrađeni od lakih metala, znatno pre leta braće Rajt. Čak je napravio mali aerotunel za merenje otpora vazduha.
Počev od 1893. objavljuje svoje naučno-fantastične pripovetke: „Na Mesecu - fantastično putovanje“, “Snovi o Zemlji i nebu“ i dr. u kojima pokazuje poznavanje tadašnjih saznanja o drugim nebeskim telima. Njegova glavna preokupacija je bila raketni pogon pa tako 1898. završava rukom pisani rad od oko 50 stranica pod naslovom „Istraživanje svetskoga prostranstva reaktivnim priborima“  u kojima navodi osnove raketnog leta u kosmos. Pet godina je trebalo da brojni tadašnji naučnici Rusije pregledaju taj rad da bi taj tekst, 1903. bio objavljen u ediciji „Naučni pregled“, u Moskvi. Svoj naredni rad o istraživanju kosmosa raketnim aparatima objavio je 1911.

Broj Ciolkovskog

Ciolkoski je razmatrao rakete na pogon tečnim gorivima; dao je prvi prikaz komore za sagorevanje i koncept da će se kosmičke brzine za orbitu oko Zemlje i veštački satelit ostvariti sa višestepenim raketama.
Na osnovu mehanike materijalne tačke promenljive mase, temelj kosmonautike je postavio sa jednačinom krajnje brzine rakete V=Vr ln(1+mp/mc), pri čemu je Vr relativna brzina gasova koje raketa odbacuje u odnosu na nju, mp promenljiva masa, tj. masa goriva i oksidatora, a mc konstantna masa korpusa rakete i korisnog tereta. Odnos mp/mc je nazvan broj Ciolkovskog.
Njegove ideje nisu naišle ni na osporavanje ni na prihvatanje u tadašnjoj Rusiji. Povremeno je objavljivao naučno-fantastične pripovetke da bi 1914. svoja otkrića o reaktivnom letu objavio u brošuri „Saopštenja avijacije“.
Dolaskom nove sovjetske vlasti, odnos prema Ciolkovskom se menja. Njegovi radovi se objavljuju i popularizuju i on objavljujeradove: „Bez sile teže“, „Izvan Zemlje“, “Bogatstvo u kosmosu“ a 1924. - “Raketa u kosmički prostor“ na osnovu rada objavljenog 1903.
Slede radovi: „Kosmička raketa i priprema za nju“, “Putnik u svemiru“, „Ciljevi kosmičkog leta“, „Reaktivni motor“ i dr.
Ciolkovski je prvi dao ideje za kosmonautiku budućnosti kao što su: rakete na električni pogon, korišćenje Sunčeve energije i gajenje biljaka na orbitalnim stanicama, izlazak u vakuum u skafandrima i rotirajuće orbitalne stanice u kojima bi centrifugalna sila zamenila silu zemljine teže.

Naseljavanje drugih svetova

Van SSSR-a njegova dela nisu bila poznata pa su Robert Godar (SAD) i Herman Obert (Nemačka) došli do istih otkrića i sličnih ideja - ali dve decenije posle Ciolkovskog!
Veliki broj sovjetskih naučnika koji su se posvetili daljem razvoju raketa, što će dovesti do prodora u kosmos, on je podstakao svojim delima. Među njima možda treba izdvojiti Fridriha Candera, Valentina Gluška i Segeja Koroljeva.
Do svoje smrti 1935. verovao je da je ostvarenje njegovog sna o letu u kosmos vrlo blizu. Na spomeniku Konstantinu Eduardoviču Ciolkovskom, u Kalugi, uklesane su njegove reči: „Čovečanstvo neće večito ostati na Zemlji“ koje zvuče kao zavet njegovim sledbenicima u njegovoj zemlji i čitavom svetu da ostvare veliku viziju leta u kosmos i naseljavaju druge svetove. Ostvarenje tog cilja nije blizu ali čovečanstvo mu je odalo priznanje time što je jedan krater na suprotnoj strani Meseca, otkriven sondom „luna 3“, dobio ime Ciolkovski.

D.L.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"