MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 97 | GRAVITACIONI TALASI
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 97
Planeta Br 97
Godina XVII
Avgust-Septembar-Oktobar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

EKOLOGIJA

 

V. Bosanac

Voda - iskušenje Evrope

Novi problem starog kontinenta

EKOLOGIJA


Evropa nije jedno od sušnih područja sveta, a ipak desetine miliona njenih stanovnika muku muči sa čistom pijaćom vodom. Uz to, potražnja za vodom stalno raste, što jača pritisak na postojeće, strateški važne izvore.  

 

Čista i bezbedna voda za piće često je samo puka želja miliona Evropljana, posebno onih koji žive u seoskim područjima. Oko 57 miliona ljudi nema tekuću vodu u svojim domovima, a oko 21 milion se nalazi izvan sistema osnovnog snabdevanja pijaćom vodom. Stoga su prinuđeni da uzimaju vodu mahom sa neobezbeđenih izvora i bunara, direktno koriste površinske vode, ili im treba više od pola sata da bi stigli do mesta gde mogu uzeti pitku vodu. Tri četvrtine ovakvih slučajeva beleži se na selu.  
Nedostatak vode je problem koji stalno raste i zadaje sve više brige, tim pre što zahvata oko 17 odsto teritorije Evropske unije.

 

Porast potreba i gubitaka

Procene navode da se u Evropi nepotrebno gubi između 20 i 40 odsto raspoložive vode: recimo, zbog kvarova i curenja u vodovodnim instalacijama, zbog toga što nisu primenjena tehnološka rešenja za uštedu vode, zbog prekomernog navodnjavanja, neispravnih slavina u domaćinstvima i drugih razloga. Takođe, procenjuje se da će stanovništvu, industriji i poljoprivredi do 2030. godine biti potrebno 16 odsto više vode nego sada. Klimatske promene samo uvećavaju probleme koji već postoje zbog suša i hroničnog nedostatka vode. U Evropi od 1980. godine broj suša i njihov intenzitet znatno je porastao, donevši privredi ogromne gubitke - oko 100 milijardi evra u protekle tri decenije.   
Stručnjaci smatraju da bi na “starom kontinentu” moglo da se uštedi oko 40 odsto vode koja se sada troši. Na primer, u poljoprivredi i industriji: uvođenjem novih tehnoloških rešenja, boljim sistemom navodnjavanja, uvođenjem biljnih vrsta otpornih na sušu, recikliranjem vode u industrijskim postrojenjima. Postoje gradovi koji bi potrošnju vode mogli da smanje čak 50 odsto pod uslovom da se otklone svi kvarovi i nedostaci u sistemu za vodosnabdevanje. 
Domaćinstva bi obazrivije mogla da troše vodu, uz korišćenje modernog posuđa i uređaja koji štede vodu. Štednji bi doprineli i veći porezi tj. cene za utrošak vode koju plaća građanstvo i, naravno, podizanje svesti svih Evropljana o važnosti čiste vode, koje na raspolaganju ima sve manje. Krajnji rezultat mogao bi da bude smanjenje potrošnje vode za 19,6 odsto, pokazuju procene nadležnih tela EU.

EKOLOGIJA

Primena standarda, pre svega

EU preduzima različite akcije u cilju očuvanja vodnih rezervi u Evropi: donosi potrebnu zakonsku regulativu, primenjuje tržišne instrumente, prati razvoj situacije, sprovodi naučna istraživanja i mere za podizanje svesti građana. Naglasak je na tome da voda predstavlja javno dobro a ne robu.
Direktiva EU o pijaćoj vodi iz 2000.godine navodi standarde za merenje kvaliteta vode namenjene potrebama ljudi (za piće, kuvanje, opšte korišćenje u domaćinstvu), kako bi se sprečile posledice zagađenja.

Obaveza

Generalna skupština UN donela je 28.jula 2010. rezoluciju (Rezolucija 64/292) u kojoj se slobodan pristup čistoj pijaćoj vodi i sanitarnim uslovima označava kao jedno od ljudskih prava, od suštinskog značaja  za ostvarenje svih drugih ljudskih prava. Svim ljudima pripada pravo na pristup i mogućnost korišćenja dovoljne količine bezbedne vode. Obavezu da im to omoguće imaju vlade svih zemalja.

Izveštaj Evropske agencije za čovekovu okolinu (European Environment Agency - EEA) iz 2016. pokazuje da je više od 98,5 odsto ispitivanih uzoraka pijaće vode u periodu 2011-2013. bilo saglasno standardima EU.
Ipak, evropski ogranak Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koji pokriva 53 zemlje navodi da je preko 63 miliona ljudi dobilo pristup pijaćoj vodi iz vodovoda, a 84 miliona ljudi uobičajenim sanitarnim uslovima tek između 2000. i 2017.godine. Svakog dana 14 žitelja Evrope izgubi život zbog dijareje koja se smatra posledicom neprimerenih higijenskih uslova. 

EKOLOGIJA

60% pod rizikom zagađenja

Projekat SZO sproveden u seoskim područjima Srbije pre nekoliko godina pokazao je da jedna trećina sistema za vodosnabdevanje u posmatranim krajevima ne zadovoljava mikrobiološke standarde za čistu pijaću vodu. Više od 60 odsto vode je označeno kao podložno mogućem zagađenju iz septičkih jama, kanalizacije, zbog gajenja stoke, obrađivanja zemlje, postojanja puteva, industrijskih postrojenja, deponija i drugih izvora zagađenja u neposrednoj blizini posmatranih voda. Preporuke SZO dovele su brzo do unošenja nove odredbe u nacrt Zakona o vodi za piće i strožije primene regulative o uspostavljanju sistema vodosnabdevanja i vlasništvu nad njima (nezavisno od veličine). Cilj je da  upravljanje vodosistemima bude “pod kapom” samo nadležnih pravnih subjekata.  

EKOLOGIJA

Danska na celu

Na listi zemalja koje se mogu pohvaliti najčistijom vodom na planeti nalaze se evropske zemlje: Danska, Island, Grenland, Švedska, Finska, Austrija. Švajcarska, Nemačka, kao i nekolicina zemalja u drugim delovima sveta: Singapur, Novi Zeland, Kolumbija. Danska je svetski lider po tome što kvalitet vode iz vodovoda premašuje svojstva flaširane vode, a Island primenjuje najstrožije standarde za kontrolu kvaliteta vode.

Stres pod zemljom

Vodni resursi, poput živih bića, mogu da se nađu pod stresom. To se događa uglavnom zbog prevelike potražnje za vodom, usled klimatskih promena (smanjena količine padavina, učestale suše) i preterane eksploatacije zemljišta. EEA procenjuje da na približno trećini teritorije EU postoje uslovi za stres vodnih resursa, bilo stalno, bilo povremeno.
Oko 88 odsto slatke vode (za piće i druge potrebe) Evropa dobija iz reka i podzemnih voda, dok ostalo potiče iz rezervoara (oko 10 odsto) i jezera (1,5 odsto), što pomenute resurse čini posebno osetljivim na prekomernu eksploataciju, zagađenje i klimatske promene. 

Martovski datum

Svetski dan vode obeležava se 22. marta. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i tom prilikom ukazuje na svoje brojne akcije na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou sa ciljem smanjenja broja smrtnih slučajeva i oboljevanja zbog korišćenja zagađene voda.   

 

V. Bosanac

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Instagramu-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA